Neoklasicizam i Romantizam Kontekst nastanka Neoklasicizam Romantizam

Istorijski konteks nastanka I neoklasicizam i romantizam nastaju u istom vremenskom periodu, otprilike od 1750 do 1850. To je vreme industrijske revolucije, koje donosi i političke revolucije (buržoaske! ukidanje monarhije i privilegije plemstva). Revolucije ovog perioda dele ideju napretka. Oba su reakcija na izveštačenost i površnost rokokoa, umetnosti namenjenoj bezbrižnoj aristokratiji, neoklasicizam u ime razuma, a romantizam u ime iskrenih emocija;

Neoklasicizam: u ime razuma DAVID (Jacques-Louis DAVID, 1748-1825) ENGR (Jean-Auguste Dominique INGRES,1780-1867)

Neoklasicizam: u ime razuma Novo obnavljanje klasične umetnosti, kao što smo već videli u renesansi i klasicizmu, ovog puta njenih vrednosti jednostavnosti, uravnoteženosti, nasuprot preterivanjima baroka i rokokoa. Vinkelman, nemački arheolog i istoričar umetnosti, hvali « plemenitu jednostavnost i tihu veličinu klasične grčke umetnosti » koju smatra prirodnijom od barokne. Ključne reči: jednostavno, prirodno, uzvišeno. U Francuskoj neoklasicizam podržavaju intelektualni oci revolucije, (Ruso, Didro): to je umetnost koja ima društvenu misiju, obraća se ljudima koji svojim radom zarađuju za život… Johan Joakim Winckelman (1717-1768), helleniste, père fondateur de l’histoire de l’art

U Francuskoj neoklasicizam podržavaju intelektualni oci revolucije, Žan-Žak Ruso, Didro: to je umetnost koja ima društvenu misiju, obraća se ljudima koji radom zarađuju za život… Ovakve žanr scene imaju i vaspitnu, moralizatorsku dimenziju... Jean-Baptiste Greuze, Razmaženo dete, 1765

DAVID, 1784, Le serment des Horatiens Neoclasicizam se obraća budućim revolucionarima, i uzdiže klasične vrline samopregora i vojničke časti, nasuprot rokokou, pratiocu bezbrižnih uživanja bezbrižne aristokratije. Les Horatiens partant délivrer les Sabines enlevées par les Romains… DAVID, 1784, Le serment des Horatiens Fragonard, L’escarpolette

Jacques-Louis DAVID (1748-1825) Najdarovitiji i najreprezentativniji predstavnik ovog stila je Žak-Luj DAVID, koji svoj neoklasični stil formira tokom boravka u Rimu, između 1775 i 1781. David je potom aktivno učestvovao u Francuskoj revoluciji 1789, koju će ovekovečiti u svojim delima iz tog perioda. Posle susreta sa Napoleonom postaje bonapartista, i glavni slikar napoleonovog mita. Posle Napoleonovog pada i David će otići u izgnanstvo. 1784, The Oath of the Horatii, le Louvre; 1793, La Mort de Marat; 1797, Portrait of General Bonaparte, le Louvre

DAVID, 1784, Zavet Horacija

DAVID, Liktori vraćaju Brutu tela njegovih sinova, 1789

Jacques-Louis David (1748-1825), Sokratova smrt, 1787 Do revolucije: teme iz grčke i rimske istorije, primeri uzvišenog morala... A što se o formalnim karakteristikama stila tiče... Jacques-Louis David (1748-1825), Sokratova smrt, 1787

Setite se stare rasprave oko primata linije, koja se obraća duhu (« pusinisti ») ili boje (« rubensisti »), koja se obraća osećanjima... par Colbert, son ministre des finances, et par Lebrun,1637-38, 'Et in Arcadia Ego', 185x121 l’Académie royale est fondée en 1648, Lebrun en devient directeur en 1663. Poussin, Otmica Sabinjanki, 1634-35 Rubens, Otmica Leukipovih kćeri, 1617

Rokoko: Fragonar, Kupačice, oko 1765 Neoklasicizam: DAVID, 1784, Zakletva Horacija

DAVID (1748-1825), Sokratova smrt, 1787

Neoklasicizam, posle trijumfa boje u rokoko slikarstvu, refirmiše primat linije, preciznog crteža, odraz snage duha revolucionarnih staleža... Rokoko vs. Neoclasicizam: Fragonar, Kupačice, 1765 vs. David, Sokratova smrt, 1787

Formalne karakteristike neoklasicizma na primeru Davidove Sokratove smrti, 1787 Tema: iz grčke ili rimske starine, koja hvali klasične vrline; Osvetljenje je nejednako, dramatično, jasne senke koje podsećaju na Karavađa, ovde “vajaju tela”, naglašavaju njihov crtež i volumen, tela liče na statue. I kompozicija, paralelna sa ravni slike, pojačava utisak reljefa; Linija, precizan crtež, dominira: ovde kao snaga duha i samopregora, revolucionarni moral.

David, Maraova smrt, 1793 David je bio aktivni učesnik Francuske revolucije, a potom i najuticajniji umetnik tog vremena. David slika smrt svog prijatelja Maraa, sa očitim pozivanjem na Karavađa: slika mučenika revolucije po uzoru na hrišćanske mučenike…

David, Zakletva (Le serment du Jeu de Paume ), 1791 1791, The Oath of the Tennis Court, 86x101cm, versailles David, Zakletva (Le serment du Jeu de Paume ), 1791

Par godina kasnije, David će postati bonapartista, i naslikati neke od najznačajnih slika Napoleonovog mita... 1801, David, Napoléon passant St Bernard (Bonaparte, Calm on a Fiery Steed, Crossing the Alps), 260x321cm, Rueil

David, Le sacre de Napoléon Kao naprimer ovaj prikaz Napoleonovog krunisanja… David, Le sacre de Napoléon

Posle Napoleonovog pada i David odlazi u izgnanstvo, predajući zaostale poslove svom omiljenom učeniku, Žan Antoanu Grou (Jean-Antoine GROS, 1771-1835) Gro, romantičar po senzibilitetu, i bolje će dočarati romantičnu prirodu samog « Napoleonovog mita », ali sam neće izdržati razdor između neoklasične doktrine svog učitelja i svoje romantične prirode... Il se suicide... GROS, Napoléon à Arcole, 1796

INGRES, Portrait de Louis Bertin, 1832 Neoklasično nasleđe preuzima Žan Ogist Dominik ENGR, takođe Davidov učenik ( Jean-Auguste Dominique INGRES 1780-1867), koji će ovekovečiti novoetabliranu klasu imućnih industrijalaca. 1800s, Portrait of Ingres, 54x47cm, moscow INGRES, Portrait de Louis Bertin, 1832

Njihovih supruga... Mme Ingres, Madame Antonia Devaucay de Nittis, 1807 Mme Ingres, Madame Antonia Devaucay de Nittis, 1807

Ingres, La grande odalisque, 1814 I fantazama... Međutim, Engrove ideje su doktrinarnije od njegovih slika: izdužene proporcije ove Odaliske ne oslikavaju klasični ideal... Ingres, La grande odalisque, 1814

dok su egzotične teme (robinje u turskom haremu, tursko kupatilo itd ...dok su egzotične teme (robinje u turskom haremu, tursko kupatilo itd...) i senzualnost njegovih slika odsjaj po sebi romantične fascinacije tog perioda...

Mini test: Uporedite ova dva dela po njihovoj temi i po njihovom stilu Mini test: Uporedite ova dva dela po njihovoj temi i po njihovom stilu. U kom istorijskom kontekstu koje nastaje, kome su namenjena, kako se zovu umetnički pravci kojima pripadaju? Jaques-Louis David (1748-1825), La mort de Socrate, 1787 , Fragonard, L’escarpolette 1765?