Impresionizam (1874-1886) … Otkriće fotografije dovodi u pitanje tradicionalnu ulogu slikarstva. Mladi slikari pokušavaju da nađu novi smisao slike: interesuju se za svetlost i promenu svetlosti, prizore koji se pri promeni svetlosti menjaju, ali i urbane prizore, mesta okupljanja i zabave. Formiraju grupu « Impresionista ». To su pre svega slikari Klod Mone, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Pjer-Ogista Renoar i slikarke Betu Morizot i Meri Kasat (privatni enterijeri). I drugi umetnici se dovode u vezu sa grupom, iako se oni, svaki na svoj način, od nje distanciraju: Eduar Mane, Edgar Dega... Pokret « zvanično » traje svega 12 godina, od prve izložbe grupe 1874, do poslednje, osme, 1886, da bi potom ustupio mesto postimpresionizmu... de la première exposition en 1874 à la dernière, huitième, en 1886
4-4 Postimpresionizam Žorž Sera (Georges Seurat, 1859-1891) Pol Sezan (Paul Cézanne,1839-1906) Vinsent Van Gog (Vincent Van Gogh, 1853-1890) Pol Gogen (Paul Gauguin, 1848-1903) Anri de Tuluz-Lotrek (Henri de Toulouse Lautrec, 1864-1901)
Postimpresizam: termin Svako značajnije slikarstvo posle 1880, odnosi se pre svega na grupu umetnika koji su svi u jednom trenutku prošli kroz impresionizam, usvojili njegove principe, da bi potom nastavili dalje svoja traganja. Ti slikari, među kojima su najznačajniji Žorž Sera, Pol Sezan, Vinsent Van Gog i Pol Gogen, dalje će evoluirati na različite načine te postimpresionizam nije stilski prepoznatljiv, homogen pravac poput impresionizma. Danas ćemo pričati o prvom od njih, i videti u kom pravcu će se on razvijati, a na sledećim časovima ćemo pratiti ostale slikare koji se vezuju za ovaj pravac...
4-4-1 Postimpresionizam: Žorž Sera Žorž Sera (Georges Seurat, 1859-1891) Pol Sezan (Paul Cézanne,1839-1906) Vinsent Van Gog (Vincent Van Gogh, 1853-1890) Pol Gogen (Paul Gauguin, 1848-1903) Anri de Tuluz-Lotrek (Henri de Toulouse Lautrec, 1864-1901)
Žorž Sera (Georges Seurat, 1859-1891) Prvi od ovih slikara, Žorž Sera, umire rano, sa 32 godine, i za sobom ostavlja mali broj slika velikih dimenzija, za koje je prethodno realizovao veliki broj preliminarnih studija. Pogledajmo malo bolje jednu od prvih njegovih velikih slika, Kupanje u Anjieru (1883/84): Claude Monet (1840-1926) Georges Seurat, La baignade à Asnières (1883/84)
Georges Seurat, La baignade à Asnières (1883/84)
Georges Seurat, La baignade à Asnières (1883/84)
Georges Seurat, La baignade à Asnières (1883/84) Tema ove slike nije nova, i podseća na teme impresionista: trenutak odmora, zabave na obali jezera, pejzaž sa velikom površinom vode i neba. Seraova tehnika je međutim sasvim različita: površina slike je prekrivena malim tačkicama čiste boje, sistematično nanetim, ovde se očigledno ne radi o brzom, trenutnom “hvatanju” impresije već o dugotrajnom i metodičnom radu. Georges Seurat, La baignade à Asnières (1883/84)
Divizionizam ili poantilizam Seraova tehnika se naziva poentilizam (od fr. point, tačka), jer prekriva površinu platna malim tačkicama čiste boje, koje se kasnije optički mešaju u oku posmatrača (pa je boja “rastavljena” na boje koje je optičkim mešanjem čine, kao i oblik), otuda drugi termin, divizionizam (od fr. diviser, deliti). Ovakav pristup nam ukazuje i na to da Sera veliku pažnju poklanja teoriji kao osnovi svoga stvaralaštva... Seurat, La Tour Eiffel, 1889 Seurat, La Tour Eiffel, 1889
Remek delo: Nedeljno popodne na plaži Gran Žat, 1884/86 Un dimanche après-midi à la Grande Jatte, 1884/86 Remek delo: Nedeljno popodne na plaži Gran Žat, 1884/86
Upotrebom čiste, intenzivne boje nanete u tačkicama, slike dobijaju blistav, skoro providan izgled što Seraovim slikama daje vanvremensku dimenziju. I on afirmiše autonomiju slike, ravne površine na koju se nanosi boja, dok njegova plaža nije više obično, određeno izletište, već mesto spiritualne i transcedentne lepote. Un dimanche après-midi à la Grande Jatte, 1884/86
Površina platna: Parada 1887/88 U Paradi, površinu slike potvrđuje celokupna organizacija prikaza: figure su slabo modelovane, prikazane bilo anfas bilo u profilu, a dubina prostora je mala. le tableau organisé en coordonnées cartésiennes les figures soit de face soit de profil (rappelant le hiératisme de l’art égyptien) Površina platna: Parada 1887/88
Parada, 1887/88
I u ostalim Seraovim delima nalazimo teme koje su bile tipične u impresionizmu: mesta mondenske zabave, ovde kabare, cirkus... Kankan (1889-90) Cirkus (1890-91)
Ovaj način slikanja će preuzeti i drugi slikari , a posle prerane Seraove smrti, najznačajniji će biti Pol Sinjak (Paul Signac)… Paul Signac, Le petit déjeuner, 1885 Pol Sinjak, Doručak, 1885
Paul Signac, La Seine à Herblay, 1889 Sinjak će ponovo uvećati potez kojim nanosi boju, “tačke” … Paul Signac, La Seine à Herblay, 1889
Sinjak, Papska palata u Avinjonu, 1900 …ali vidimo i da boja više ne odgovara sasvim stvarnoj boji pejzaža: kažemo da se boja osamostaljuje, stiče autonomiju.. … Signac, Le Palais des Papes, Avignon, 1900 Sinjak, Papska palata u Avinjonu, 1900
Pol Sinjak, Portret Feliksa Feneona Pol Sinjak će do kraja života ostati veran ovom načinu slikanja, dok će za mnoge druge slikare poentilizam biti samo jedna od faza. Pol Sinjak, Portret Feliksa Feneona
Paul Signac, La Seine à Herblay, 1889 Pol Sinjak će do kraja života ostati veran ovom načinu slikanja, dok će za mnoge druge slikare poentilizam biti samo jedna od faza. Među njima se izdvajaju Vinsent Van Gog, Pol Gogen, Matis, koji će evoluirati dalje... Paul Signac, La Seine à Herblay, 1889
Među njima je i impresionista Kamij Pisaro, čija će to biti poslednja faza...
Van Gogh: Boulevard de Clichy , 1887 Među slikarima kojima će poentilizam biti jedna od faza pre nego što evoluiraju dalje, izdvajaju se Vinsent Van Gog, Pol Gogen, Matis... Van Gogh: Boulevard de Clichy , 1887
Matisse (Luxe, calme et volupté, 1904-1905) Sve red je i lepota samo, i slast i mir i raskoš tamo (Bodler, Cveće zla, Poziv na putovanje, prevod Anri Matisse (Slast, mir i raskoš, 1904-1905), će se oprobati ne samo u nanošenju boje u tačkicama, već i daljoj emancipaciji boje od predloška, kao što smo već videli u naznaci i kod Sinjaka...
Poentilizam (divizionizam), Žorž Sera Sera strpljivo i sistematično prekriva površinu slike sitnim tačkama čiste boje koja se optički meša u oku posmatrača. Ova tehnika će biti nazvana Poentilzam ili Divizionizam. Na njegovom remek delo, velikom platnu pod nazivom Nedelja na plaži Gran Žat (1883/84), vidimo da je tema impresionistička (scena mondenske dokolice, pejzaž sa velikom vodenom površinom), kao i upotreba intenzivnih boja, ali više nemamo utisak trenutne impresije, već se jasno radi o metodičnom i dugotrajnom radu u ateljeu. I Sera afirmiše površinu i autonomiju slike: neznatno modelovanje, mala dubina prostora, frontalnost predstave koja doprinosi utisku stabilnosti, vanvremenskoj dimenziji slike. I drugi slikari će se isprobati u ovom načinu slikanja od kojih je najznačajniji Pol Sinjak koji će ponovo uvećati tačkice i boju emancipovati od strogo realističnog prikaza
Remek dela: Sera, Nedelja na plaži Gran Žat, 1884/86
Sinjak, Papska palata u Avinjonu, 1900 Pol Sinjak: veće tačkice i samostalnija, autonomnija boja... Signac, Le Palais des Papes, Avignon, 1900 Sinjak, Papska palata u Avinjonu, 1900
Nedelja popodne na plaži Gran Žat , 1884/86 Znam da kažem: Ko je autor ovog dela, i kako se zove pravac u slikarstvu koji se za njega vezuje? Objasnite karakteristike ovog načina slikanja, uporedite sa impresionizmom (tema i način slikanja) Nedelja popodne na plaži Gran Žat , 1884/86