Rana renesansa u Italiji

Présentation au sujet: "Rana renesansa u Italiji"— Transcription de la présentation:

1 Rana renesansa u Italiji
« Šta je to što se sa renesansom ponovo rađa? » Ideje renesanse Arhitektura rane renesanse u Italiji

2 Šta je Renesansa? Renesansa i Humanizam
Renesansa (re-nascita, it., re-naissance, fr. - ponovno rođenje) je ponovno otkriće grčko-rimske antike, njeno ponovno rođenje... To ponovno rođenje se međutim dešava u jednom drugačijem, hrišćanskom okviru. Ne radi se o tome da se dela grčko –rimske antike kopiraju, već je pre stav « gledati svojim očima » taj koji se preuzima, i zamenjuje srednjevekovno pokoravanje tradiciji. Renesansa i Humanizam Renesansa počinje u književnosti, sa pesnicima Petrarkom i Bokačeom, kao povratak na originalne antičke tekstove na starogrčkom i latinskom (« gledati svojim očima » u književnosti i filozofiji = čitati u originalu, na grčkom i latinskom…); U tim tekstovima, bilo da se radi o književnosti ili o filozofiji, a nasuprot srednjevekovnim tekstovima, čovek, a ne Bog, je osnovna tema razmišljanja. Zbog njihove vera u veličinu i značaj čoveka ove erudite zovu humanistima, a njihove ideje humanizam. La philosophie de la Renaissance redécouvre Platon dont la pensée peut bien accompagner, ou même remplacer, la foi chrétienne: c’est le néoplatonisme.

3 Humanizam i neoplatonizam: ljudski razum dešifruje kosmos…
Renesansna filozofija ponovo otkriva Platona čija misao dobro prati (a može čak i da zameni) hrišćansku veru. Nazvan još i « hrišćanstvo učenih », neo-platonizam srednjevekovnoj teologiji i skolastici suprotstavlja jedan racionalniji teizam, i veru da je čovekov um sposoban da dešifruje Kosmos, koji je, prema Galileju, « knjiga napisana matematičkim jezikom » . Renesansni neoplatonizam je to ponovno otkriće Platona , u novom, hrišćanskom, kontekstu. un théisme plus rationnel où cohabitent une théorie de l'amour universel et de la beauté, oppose à la théologie et à la scolastique médiévale un théisme plus rationnel, et une confiance dans la puissance de la raison humaine à déchiffrer le cosmos, dont le livre, selon Galilée, est "écrit en caractères mathématiques".

4 Šta je renesansa u skulpturi?
Rekli smo da je Renesansa ponovno rođenje grčko-rimske antike: sa jedne strane povratak originalnim tekstovima i delima, a sa druge, povratak ličnoj inicijativi, veri u čovekovu moć da sam vidi i razume. U skulpturi, renesansa je povratak na primere antičke skulpture, ali i povratak na neposredno posmatranje modela. Donatello, David, 1430, bronze, h. 185cm

5 « Šta se sa renesanskom ponovo rađa? »
David, Donatelo, 1430 Éphèbe de Marathon, (Praxitèle ou son école, Ivème s. av. J.C.) trumeau du portail Saint Pierre de Moissac, Expliquey qu’est-ce qui se passe ici? Mladić iz Maratona, IV vek p.n.e. Prophète Jérémie, début XII vek

6 Skulptura rane Renesanse
Na prošlom času smo na primerima Donatelovih ( ) dela, videli osnovne karakteristike skulpture rane renesanse u Italiji: Skulptura ponovo postaje nezavisna od arhitekture, slobodna, « stojeća », « puna plastika », mišljena da bude viđena sa svih strana (Sveti Maro, Prorok Abakuk, David) kao u antici; Telo ponovo dobija težinu, volumen, svoju stvarnu, realističnu, anatomiju i položaj (klasični kontraposto) ; Ponovo se pojavljuje klasični akt, prikaz nagog tela (David) u klasičnom smislu divljenja fizičkoj lepoti tela (David, Sveti Đorđe); Ponovo se javlja realističan portret, nalik na rimske portrete («  plemenita ružnoća  » proroka Abakuka, « Tikvoglavog »); I drugi antički modeli se ponovo preuzimaju (konjanička Gvatemelatina statua, u slavu zaslužnog vojskovođe).

7 Skulptura nezavisna od arhitekture, slobodna, « stojeća », « u punoj plastici » (mišljena da bude viđena sa svih strana), realizam prikaza tela, draperije, portreta (Sveti Maro, Prorok Abakuk, David) Donatello, Saint Marc, 1411, Or San Michele, Florence Prophète Habakkuk (Zuccone, « Tête de Citrouille »), Donatello, entre , pour le Cathédrale de Florence

8 Donatello, Saint Georges, vers 1416, Or San Michele, Florence
Slobodno stojeća skulptura u prirodnoj veličini, klasično divljenje lepoti tela reinterpretirano u hrišćanskom kontekstu (David, Sveti Đorđe) (akt , golo telo « u klasičnom smislu » (lepota tela) a ne u « srednjevekovnom » (greh ili mučeništvo)). David, Donatello, 1430, bronze, h. 185cm

9 Preuzimanje i drugih antičkih modela (konjanička Gvatemelatina statua, u slavu zaslužnog vojskovođe). Realizam portreta. Donatello, Statue équestre de Gattamelata, citoyen de mérite (Padoue, )

10 Arhitektura rane Renesanse u Italiji: Bruneleski
Na ovom ćemo videti koje su karakteristike renesanse u arhitekturi... Arhitektura rane Renesanse u Italiji: Bruneleski Italija i gotički stil Renesansa u arhitekturi Građanska svest i kupola katedrale u Firenci Bruneleski

11 Humanizam, građanska svest i arhitektura
Humanizam, inspirisan antičkim filozofima, prihvata da je Bog stvorio uređen Kosmos, i da se i dalje brine o njegovom poretku, ali da je na čoveku da uspostavi i održava društveni poredak. Tako Humanizam nameće nove odlike građanina: građansku svest, poštovanje i aktivno učešće u uspostavljanju i održavanju društvenog poretka, učešće u finansiranju radova od zajedničke važnosti... Tako je konstrukcija svakog od osam segmenata kupole Katedrale u Firenci, bilo finansirano od strane jednog od kvartova grada...

12 Prvi primer post-srednjevekovne arhitekture: Kupola na katedrali u Firenci, Bruneleski, 1419
Kupola nije renasansna po svom stilu (projektovana vek ranije), nego po svom « duhu»: Bruneleski je u njenu konstrukciju uneo tehničke inovacije, različite od tradicionalnih, « predačkih» rešenja gotičkih katedrala, a videli smo i novi, participativni model njenog finansiranja… Konstrukcija kupole: tehničke inovacije radije nego poštovanje tradicionalnih rešenja

13 Prvi primer renesansne arhitekture će biti Bruneleskijeva Bazilika San Lorenzo, izgrađena u Firence, 1420.

14 Italija, rimska arhitektura, gotički stil i Renesansa
Italija nije nikad sasvim usvojila gotički stil gradnje. Brojni ostaci građevina iz perioda Rimskog carstva na tlu Italije su uticali na umetnike, svedočeći o veličini klasičnog stila. Renesansa u arhitekturi je povratak na rimsku arhitekturu, već zasnovanu i na grčkim elementima, njeno obnavljanje. To obnavljanje će se obaviti i kroz neposredno posmatranje ostataka rimske arhitekture, kao i kroz ponovno čitanje Vitruvijusovog traktata « De Architectura » (Vitruvijus, rimski inženjer i arhitekta, I vek p.n.e.) Ce renouveau va s’effectuer à la fois à partir de l'observation des ruines romaines, et du déchiffrement du « De Architectura », un traité de Vitruve (architecte et ingénieur romain, 1er siècle av. J.C.).

15 Podsećanje: red (stil) grčkog hrama
Termin « red » ili « stil » (od stylos, stub) se pre svega odnosi na oblik stubova grčkog hrama. Tako u arhitekturi grčkog hrama postoje tri reda ili stila: dorski, jonski i korintski, koji se najlakše razlikuju po obliku svojih kapitela. Stil međutim određuje i niz drugih pravila izgradnje hrama, a pre svega odnos veličina između pojedinih njegovih delova, proporcije. Le terme « ordre » concerne avant tout les parties « en élévations »: les colonnes, l’entablement qu’elles soutiennent et le tympan Kapiteli stubova tri grčka reda (stila)

16 Filipo Bruneleski (1377-1446), arhitekta
Smatra se da renesansa u arhitekturi počinje sa arhitektom Filipom Bruneleskijem (Filippo Brunelleschi, 1377–1446). Bruneleski je, proučavajući antičke rimske građevine, primetio da su one, za razliku od gotičke arhitekture, zasnovane na prostim matematičkim pravilima: na generalizovanoj upotrebi polukružnog luka i poluobličastog svoda, i poštovanju jednostavnih proporcija klasičnih stilova. (celui qui formula les règles de la perspective linéaire) Basilique San Lorenzo, 1420, La chapelle Pazzi,

17 Prvi primer renesansne arhitekture je njegova Bazilika San Lorenzo, izgrađena u Firence, 1420.

18 Gotička arhitektura: Katedrala, Leon, Španija, 1205-1301

19 Renesansa vs Gotika Renesansa: Bruneleski, Bazilika San Lorenco, Firenca, 1420 Gotike: Bogorodična crkva u Šartru, XII-XIII vek

20 Bruneleski odbacuje insistiranje na vertikali gotičkog stila, vraćajući se jednostavnosti i uravnoteženim proporcijama klasičnog stila, polukružnom luku i poluobličastom svodu. Renesansa: Bruneleski, Bazilika San Lorenzo, Firenca, 1420 Gotika: Katedrala u Šartru, XII-XIII vek

21 Basilika Svetog Lorenza više liči na paleohrišćanske crkve, ili toskansku romaniku jer su za Bruneleskija ove građevine primer antičke sakralne arhitekture. Bruneleski, Bazilika San Lorenzo, Firenca, 1420 Paleohrišćanska bazilika Svetog Pavla van zidina, Rim, IV vek

22 Toskanska romanika: unutrašnjost katedrale u Pizi, Toskana, Italija (XI-XII vek, plafon XVII)
Renesansa: Bruneleski, Bazilika San Lorenzo, Firenca, 1420

23 La Basilique San Lorenzo, Florence, 1420, par Brunelleschi
San Lorenzo liči na paleohrišćanske ili toskansko romaničke crkve, ali je utisak koji odaje drugačiji: to je zbog proporcija (odnosa između veličina pojedinih delova) bitnih elementa ovih građevina. La Basilique San Lorenzo, Florence, 1420, par Brunelleschi

24 Osnova San Lorenzo nije nova, ali jeste značaj koji se pridaje simetriji i proporcijama. U planu vidimo da je Bruneleski koncipirao San Lorenzo kao asamblaž apstraktnih elemenata, od kojih su veći multipli jedne manje standardne jedinice (kvadratni elementi: veći je kao četiri manja). Širina glavnog broda je dva puta veća od širine bočnih, dužina glavnog broda je kao četiri širine itd... basilical, avec le transept formant avec la nef le forme de la croix latine… Les chapelles des bas cotés et du transept sont de quarts de ce carré

25 Proporcije i Božanska harmonija
Terminologija: Proporcija je odnos dve mere. Na primer, pravougaonik čije su stranice 2m i 1 m ima iste proporcije (2:1) kao pravougaonik čije su stranice 4m i 2m. Bruneleski: proporcije, « odnosi veličina između svih bitnih dimenzija jedne građevine koji se mogu izraziti celim brojevima, su tajna dobre arhitekture. » Ovo shvatanje će desetak godine kasnije biti jasno izloženo u traktatu o arhitekturi koji je napisao jedan drugi arhitekta, Alberti, koji još i dodaje da aritmetičke proporcije koje određuju harmonijske odnose u muzici, treba da postoje i u arhitekturi, jar su one u osnovi čitavog univerzuma, što dokazuje njihovo božansko poreklo (Pitagora, Platon, neoplatonizam). à savoir que les proportions arithmétiques déterminant l’harmonie musicale devaient aussi régir l’architecture, car elles se retrouvent dans tout l’univers, ce qui prouve leur origine divine

26 Kapela Pazzi, započeta oko 1430
Najoriginalniji Bruneleskijev projekat, nedovršen za njegova života.

27 Kapela Pazzi, započeta oko 1430
Ulazni portik liči na narteks paleohrišćanskih crkvi, i čini ekran od fasade. Polukružni luk u sredini uokviruje ulaz, povezujući dve klasične kolonade i vodi pogled ka kupoli…

28 Kapele Pazzi: Presek, osnova, trem, unutrašnjost

29 U planu opet vidimo korišćenje standardnih elemenata i njihovih umnožaka.

30 U tremu arhitrav nosi dva poluobličasta svoda, koji i sami podupiru kupolu na pandantifima iznad centralnog ulaza.

31 Kapela Pazzi: unutrašnjost
U unutrašnjosti nailazimo na isti motiv kupole na pandantifima koju podupiru dva poluobličasta svoda, samo je prečnik ove kupole dva puta veći od prečnika kupole nad ulazom. Kupola je osvetljena svetlošću koja ulazi kroz okrugle prozore u kupoli (jedan centralni i 12 pri dnu, (“Hrist i 12 apostola”!) kroz koje se vidi nebo...) Kapela Pazzi: unutrašnjost

32 Osnova crkve Svete Marije sa anđelima: prvi primer renesansne crkve sa centralnim planom i kupolom
Prva renesansna crkva sa centralnom osnovom nadvišenom kupolom (po ugledu na ranohrišćanske građevine sa kružnom ili poligonalnom osnovom), Sveta Marija sa anđelima je primer onoga što će postati ideal renesansnih sakralnih građevina (po kasnijem Albertijevom traktatu): krug (i figure koje iz kruga proističu: kvadrat, šestougao, osmougao...) je najprirodnija i najsavršenija forma, i time slika Božanske promisli. Idéal de la Renaissance

33 Bruneleski: Plan crkve Svete Marije sa anđelima, Firenca (1434-1437, nedovršena)
Alberti: krug (i figure koje iz kruga proističu: kvadrat, šestougao, osmougao...) je najprirodnija i najsavršenija forma, i time slika Božanske promisli. Le cercle (ou les formes dérivés du cercle: carré, hexagone, octogone) est la figure la plus parfaite, la plus naturelle, et, de ce fait, l’image même de la Raison divine.

34 Izdvojite najbitnije: Renesansa, humanizam, neoplatonizam i Božanska promisao
Humanizam, Neoplatonizam: povratak na grčke i latinske tekstove, ponovno otkriće Platona u jednom hriščćanskom društvu, vera u moć ljudskog uma da dešifruje Kosmos, gde se čita Božanska promisao. Proporcije: odnos dve mere : « odnosi veličina između svih bitnih dimenzija jedne građevine koji se mogu izraziti celim brojevima, su tajna dobre arhitekture. » (Brunelleschi). Alberti (traktat o arhitekturi): « aritmetičke proporcije koje određuju harmonijske odnose u muzici, treba da postoje i u arhitekturi, jar su one u osnovi čitavog univerzuma, što dokazuje njihovo božansko poreklo », « krug (i figure koje iz kruga proističu: kvadrat, šestougao, osmougao...) je najprirodnija i najsavršenija forma, i time slika Božanske promisli. »

35 Arhitektura rane renesanse u Italiji: Bruneleski
Renesansna arhitektura odbacuje vertikalnost gotike i vraća se jednostavnosti i uravnoteženim proporcijama klasičnog stila (upotreba polukružnog luka, poluobličastog svoda, i proporcija klasičnih stilova). Renesansu u arhitekturi zasniva Filipo Bruneleski (1377–1446). Prvi primer poslesrednjevekovne arhitekture je njegova kupola na firentinskoj katedrali, a prva građevina koju u potpunosti sam koncipira je bazilika Svetog Lorenca u Firenci (1420). Drugi primeri Bruneleskijevih dela: kapela Paci i prvi primer renesansne crkve centralne osnove sa kupolom, Sveta Marija od Anđela, takođe u Firenci ( , nedovršena).

36 Prvi primer renesansne arhitekture je njegova Bazilika San Lorenzo, izgrađena u Firence, 1420.

37 Bruneleski, Kapela Paci, započeta oko 1430

38 Chapelle Pazzi: Coupe, plan, intérieur

39 Bruneleski: Plan crkve Svete Marije sa anđelima, Firenca (1434-1437, nedovršena)
Alberti: krug (i figure koje iz kruga proističu: kvadrat, šestougao, osmougao...) je najprirodnija i najsavršenija forma, i time slika Božanske promisli. Le cercle (ou les formes dérivés du cercle: carré, hexagone, octogone) est la figure la plus parfaite, la plus naturelle, et, de ce fait, l’image même de la Raison divine.

40 Podsećanje: red (stil) grčkog hrama
Termin « red » ili « stil » (od stylos, stub) se pre svega odnosi na oblik stubova grčkog hrama. Tako u arhitekturi grčkog hrama postoje tri reda ili stila: dorski, jonski i korintski, koji se najlakše razlikuju po obliku svojih kapitela. Stil međutim određuje i niz drugih pravila izgradnje hrama, a pre svega odnos veličina između pojedinih njegovih delova, proporcije. Le terme « ordre » concerne avant tout les parties « en élévations »: les colonnes, l’entablement qu’elles soutiennent et le tympan Kapiteli stubova tri grčka reda (stila)

41 Podsećanje: Proporcije stubova grčkih stilova
Prema Vitruvijusu, arhitekte su, zapazivši da je stopalo čoveka šestina njegove visine, transponovale tu proporciju u stubove dorskog stila: « Kolika god da je debljina stuba u stopi, visina će, zajedno sa kapitelom, biti šestostruka. Tako dorski stub preuzima proporcije, snagu i lepotu muškog tela. » Kasnije, projektujući jedan Dijanin hram, potražili su novi odnos koji bi bolje dočarao gracioznost i vitkost ženskog tela. Tako nastaje jonski red, u kome je visina stuba osam puta veća od prečnika pri dnu. Jonsku stub ima osnovu , poput ženskih cipela, a kapiteli volute, koje su kao uvojci ženske kose, dok uzdužne kanelure na stablu stuba imitiraju nabore haljina. Treći, korintski red, liči na jonski osim po specifičnom kapitelu: on imitira devojačke delikatne proporcije i razigranost.