3-1-5 Skulptura tokom Srednjeg veka

Présentation au sujet: "3-1-5 Skulptura tokom Srednjeg veka"— Transcription de la présentation:

1 3-1-5 Skulptura tokom Srednjeg veka
Skulptura tokom Srednjeg veka: V-XI vek, romanička skulptura, gotička skulptura Terminologija

2 Helenistička umetnost: Laokon sa sinovima, kraj II veka p.n.e.
Art hellénistique: Laocoon et ses fils, fin IIème siècle av. J.C., Hagénesor, Athénodorus et Polydorus de Rhodes, Marbre, Musée du Vatican Helenistička umetnost: Laokon sa sinovima, kraj II veka p.n.e. Pieta iz Bona, drvo, oko 1300

3 Skulptura antičke Grčke se smatra « klasičnom » to jest savršenom
Skulptura antičke Grčke se smatra « klasičnom » to jest savršenom... Kako je onda došlo do toga da se ova veština izgubi? classique, c’est-à-dire parfaite. sculptures ne représentent pas un homme précis, mais l’homme idéal, les dieux et les héros, qui sont des demi-dieux…

4 Danas ćemo se baviti sudbinom skulpture tokom Srednjeg veka, pratićemo njenu sudbinu od V do XI veka, potom njenu evoluciju tokom perioda romanike (XI i XII vek) i gotike (XIII i XIV vek), da bismo na stigli do Renesanse (od XV veka, prvo u Italiji)... Art hellénistique: Laocoon et ses fils, fin IIème siècle av. J.C., Hagénesor, Athénodorus et Polydorus de Rhodes, Marbre, Musée du Vatican Pieta iz Bona, drvo, oko 1300 Helenistička umetnost: Laokon sa sinovima, II vek p.n.e.

5 Zevs ili Posejdon, V vek p.n.e.
Skulptura antičke Grčke je povezana sa grčkim bogovima, nalazi se pri hramovima, i za hrišćane je paganska. Sa usponom hrišćanstva, iz evropske umetnosti nestaje monumentalne slobodne skulpture. Antička dela su odbačena kao paganska, dok će se biblijska zabrana pravljenja idola najčešće povezivati sa skulpturom. durant le Moyen Âg Zevs ili Posejdon, V vek p.n.e. Kolosalna Zevsova statua, Fidija, V vek p.n.e.

6 Tête animale, barque funéraire d’Oseberg, Norvège, IXème
Sa druge strane, nomadska plemena koja stižu na tlo Zapadne Evrope sa sobom donose svoju tradiciju ornamentalnog ukrašavanja utilitarnih predmeta (kombinacija životinjskog stila i prepleta, rad u drvetu, metalu itd), ali nemaju tradiciju monumentalne figuralne skulpture. S Existe la décoration des objets utilitaires en métaux et en bois (l’orfèvrerie et la menuiserie), combinant le motif d’entrelacs avec le style animalier.utton-hoo-belt-buckle Tête animale, barque funéraire d’Oseberg, Norvège, IXème

7 Ljudska figura je suviše komplikovana i prevazilazi ovu tradiciju (u ovom reljefu Jevanđelisti su zamenjeni njihovim simbolima, pod uticajem životinjskog stila). Ukoliko ljudska figura baš mora biti predstavljena, anatomija se svodi na stilizovani ornamentalni ukras. art des Lombards, Cividale, Nord de l’Italie, Baptistère de la cathédrale de Cividale, VIIIème siècle , Les figures des évangélistes sont représentés par leurs symboles, rejoignant ainsi la tradition du style animalier. Baptistère de la cathédrale de Cividale, Italie, VIIIème siècle La crucifixion, VIIIème siècle, Irlande

8 Krstionica katedrale u Ćividaleu, Italija, VIII vek
Tako slobodna stojeća skulptura od V veka potpuno nestaje iz evropske umetnosti. Opstaju samo plitki reljefi u službi arhitektonske dekoracije. art des Lombards, Cividale, Nord de l’Italie, Baptistère de la cathédrale de Cividale, VIIIème siècle , et si elle doit apparaitre, l’anatomie est rattachée aux éléments ornementaux Les figures des évangélistes sont représentés par leurs symboles, rejoignant ainsi la tradition du style animalier. Krstionica katedrale u Ćividaleu, Italija, VIII vek

9 Južni portal, Sveti Sernan, Tuluz, Francuska, pre 1118
Skulptura će ponovo početi da poprima na važnosti od XI veka, iako je i dalje pre svega arhitektonska dekoracija... Portail sud Saint Sernin de Toulouse, avant La sculpture monumentale est limité à la sculpture en bois comme ce Crucifix de Géréon (Xème, 185 cm) Južni portal, Sveti Sernan, Tuluz, Francuska, pre 1118

10 U reljefima koji ukrašava portale i kapitele katedrala vidan je uticaj tradicija životinjskog stila i prepleta (umetnosti seobe naroda)... Lunette de portail et chapiteau Sainte-Madeleine, Vezelay reprend de l’importance et du volume

11 Tokom romaničkog perioda skulptura dobija na važnosti, ali je i dalje arhitektonski ukras (fasada, portal, stubovi), vezana za arhitekturu. Ne postoji slobodna, « stojeća » skulptura. south portal st pierre moissac : exemple de sculpture liée à l’architecture Capitel Sainte-Madeleine, Vezelay Exemple de sculpture liée à l’architecture: le trumeau du portail, Saint Pierre de Moissac, début XIIème

12 de la lunette Romanička skulptura, uvek vezana za arhitekturu: portal crkve Sv. Madlene, Vezle, Francuska, XII vek

13 Romanička umetnost: Portal crkve Sv. Petra u Moasaku, 1120 -1135

14 Monumentalna ljudska figura se ponovo pojavljuje od XI veka, ali telo proroka Jeremije je bez volumena i neprirodno izvijeno, prati formu stuba čija je reljefna dekoracija, ne bi moglo stajati odvojeno. À partir du Xième siècle reprend au trumeau la forme en redents des piédroits Sculpture romane: trumeau du portail sud, Saint Pierre, Moissac

15 Tokom XII veka, razvoj romaničke skulptura
Tokom XII veka, romanička skulptura evoluira od reljefa na stubu (početak XII veka), do figure u obliku stuba (XII vek). Début XII, XIIème, début XIIème Saint Pierre de Moissac, début XIIème, Cathédrale de Chartres, 1) oko , Zapadna fasada, srednji portal, glavni Kraljevski portal, figura na dovratniku, 2)portail nord, vers 1210,

16 Gotička skulptura, XIII vek
Tokom XIII veka, skulptura se dalje razvija: početkom veka, telo i dalje ima oblik stuba, ali zauzima posebnu nišu, oslonjeno na stub. Tokom veka, glave više nisu u liniji tela... Katedrala u Šartru (Chartres), Le portail nord, début XIIIème, Les figures du transept sud, du XIIIème siècle:

17 (Cathédrale de Chartres, portail nord, vers 1210)
Gotika, oko 1210: telo i dalje ima oblik stuba, ali zauzima posebnu nišu, oslonjeno na stub, glave više nisu u liniji tela

18 Gotika: Katedrala u Remsu, Francuska (1225-1245)
…Tokom XIII veka tela zauzimaju više prostora, više nisu u obliku stuba: vratovi su izvijeni, glava više nije u liniji tela, ruke su prikazane u slobodnijem pokretu a ne više tesno priljubljene uz telo... Gotika: Katedrala u Remsu, Francuska ( )

19 Vidimo čak i pokušaj kontraposta, iako nevešto izvdenog (tela izvijena u obliku slova S)…
Cathédrale de Rheims,façade ouest, après 1252: L’Annonciation et la rencontre de Marie et d’Élisabeth(koleno je prenisko) Katedrala u Remsu (Rheims), Zapadna fasada, Figure na desnom dovratniku, Blagovesti ( ) i Susret Marije i Jelisavete, posle 1252

20 Stopala, koja stoje na zemlji za razliku od izvijenih prikaza u ranijem periodu, pokazuju da se zaista pokušava prikazati fizička stvarnost tela…

21 Katedrala u Remsu, Susret Marije i Jelisavete, posle 1252
Sa stopalima na zemlji, osećamo da ova tela imaju težinu. Imaju i volumen, koji se nazire ispod haljina. Katedrala u Remsu (Rheims), Zapadna fasada, Srednji portal, posle 1252, Figure na desnom dovratniku, Blagovesti i Susret Marije i Jelisavete Katedrala u Remsu, Susret Marije i Jelisavete, posle 1252

22 Volumen tela Od stilizovanog (dematerijalizovanog, prema stubu, čiji je ukras, deformisanog) tela proroka Jeremije (početak XII veka), preko tela- stuba, potom tela u obliku stuba... Début XII, XIIème, début XIIème Saint Pierre de Moissac, début XIIème, Cathédrale de Chartres, 1) oko , Zapadna fasada, srednji portal, glavni Kraljevski portal, figura na dovratniku, 2)portail nord, vers 1210,

23 Preko tela koja i dalje imaju oblik stuba, ali zauzimaju posebne niše, oslonjena na stub, sa glavama koje više nisu u liniji tela... Cathédrale de Chartres, portail nord, vers 1210

24 Cathédrale de Rheims,façade ouest, après 1252
…do tela koja zauzimaju više prostora, realističnije prikazanih: prirodnijeg gesta, sa težinom i volumenom… Katedrala u Remsu (Rheims), Zapadna fasada, Srednji portal, posle 1252, Figure na desnom dovratniku, Blagovesti i Susret Marije i Jelisavete Cathédrale de Rheims,façade ouest, après 1252

25 Ova skulptura, koja zauzima veći prostor, odvajajuću tela od zida, i prirodnije ih prikazujući, sa težinom i volumenom, u prirodnijem pokretu… Cathédrale de Reims, Cathédrale de Reims, après 1251

26 Ta skulptura će nam, počev od XV veka u Firenci, ponovo doneti slobodnu skulpturu u punom volumenu, kao što je bila antička skulptura... à Florence Nanni di Banco, Quattro Santi Coronati, , Or san Michele, Florence

27 To će biti početak Renesanse.
Nanni di Banco, Quattro Santi Coronati, , Or san Michele, Florence To će biti početak Renesanse. Donatello, Saint Marc, 1411, Or San Michele, Florence

28 Najbitnije: Skulptura tokom srednjeg veka
Od V veka slobodna stojeća skulptura nestaje iz hrišćanske umetnosti, jer podseća na pagansku idolatriju. Opstaće jedino mala plastika i plitak reljef, u kome je vidan uticaj umetnosti seobe naroda (preplet, životinjski stil). Skulptura većih dimenzija se ponovo pojavljuje od XI veka, ali kao arhitektonska dekoracija. Romanička skulptura nije slobodna, već krasi portale i kapitele stubova katedrala. Tela su bez volumena, izdužena, stilizovana, prate oblik stuba ili portala, da bi tokom XII veka poprimila oblik stuba. Između XII i XIII veka skulptura se postepeno odvaja od stuba (telo ostaje u obliku stuba), da bi se tokom XIII veka (gotička skulptura) prvo glava izdvojila iz linije tela, potom ruke, a potom celo telo zauzelo prirodniji položaj, ponovo zadobilo svoju težinu i volumen. Ovaj proces, u XV veku u Firenci, dovodi do ponovne pojave slobodne stojeće skulpture slične antičkoj: to je početak Renesanse. des haut reliefs liés à leur support architectural… même leur personnalité