2-2 Umetnost antičkog Rima

Présentation au sujet: "2-2 Umetnost antičkog Rima"— Transcription de la présentation:

1 2-2 Umetnost antičkog Rima
Uvod 2.2.1 Skulptura 2.2.2 Arhitektura 2.2.3 Slikarstvo

2 2-2-2 Umetnost antičkog Rima: Arhitektura
Kompleksna, kosmopolitska, grandiozna, pragmatična Elementi grčkog hrama, luk, svod i beton

3 Rimsko društvo, rimska umetnost: kompleksno, kosmopolitsko, grandiozno, pragmatično…
Rimsko carstvo je kosmopolitsko društvo, koje brzo asimilira nacionalne i regionalne specifičnosti novoosvojenih teritorija. Međutim, iako osvojene provincije moraju da prihvate rimsku vlast i zakone, Rim rado prihvata njihove različite tradicije, običaje i znanja. Na taj način se rimska umetnost zasniva na kombinaciji raznih uticaja: grčkog i etrurskog, egipatskog i bliskoistočnog. Upravo je ta kompleksnost ono što karakteriše rimsku umetnost. Proistekla iz kombinacije raznovrsnih uticaja, rimska umetnost se izdvaja svojom praktičnošću i pragmatičnošću ali i stalnom težnjom ka grandioznom i monumentalnom.

4 Luk, svod, elementi grčkog hrama i beton…
Rimski duh je praktičan i tehnički orijentisan, i posebno dolazi do uzražaja u arhitekturi. Rimska arhitektura se formira na raznovrsnom nasleđu, zato kažemo da je kompleksna i kosmopolitska. Kombinujući luk, svod i kupolu (Bliski Istok), elemente grčkog hrama (umetnost antičke Grčke) i usavršavajući tehniku betona (Bliski Istok), Rim gradi monumentalna zdanja, simbole svoje moći... L’art romain puise dans un héritage hétéroclite: étrusque et grec, mais aussi de l’Égypte, du Proche Orient

5 Hram Rimski hram se izgledom ugleda na grčki hram (posledica osvajanja Grčke) ali su visoki podijum i duboki trem preuzeti iz etrurske arhitekture (elementi etrurskog hrama). Maison Carrée, France, Nîmes, Ier siècle av. J.C. Temple de la Fortuna Virilis, Rome, fin du IIème siècle av. J.C. Temple de la Fortuna Virilis, Rome, fin du IIème siècle av. J.C. Maison Carrée, France, Nîmes, Ier siècle av. J.C.

6 I u malom Sibilinom hramu u Tivoliju vidimo kombinovane uticaje: po obliku se radi o tolosu, okruglom grčkom hramu, ali je zid cele ovde urađen u betonu. Beton je već bio korišten na Bliskom Istoku, ali ga Rimljani usavršavaju. Beton: mešavina maltera, šljunka i lomljene cigle b 100bc, cca, sibilin hram . la forme est celle du tholos, temple rond grec, mais le matériel est différent: ici le mur de la cella est en béton, technique inventée au Proche-Orient, que les Romains perfectionnent. Sibilin hram, Tivoli, oko 100 p.n.e.

7 Koloseum, Rim, 70 – 82: amfiteatar
Upravo će upotreba betona, ekonomičnog i otpornog materijala, omogućiti Rimljanima da grade monumentalne građevine, simbole rimske moći. béton, inventé au Proche-Orient pour les fortifications, plus de mille ans auparavent Koloseum, Rim, 70 – 82: amfiteatar

8 Koloseum je amfiteatar (kao dva spojena grčka pozorišta, teatra)
Koloseum je amfiteatar (kao dva spojena grčka pozorišta, teatra). Ali dok grčko pozorište koristi prirodan reljef, specifičnost rimskog amfiteatra je da je zidan. Pojavljuju se malo pre početka naše ere, za cirkuske predstave i borbe gladijatora. Le Colisée, Rome, 70 – 82 après J.C. l’arc et de la voûte, connues en Égypte depuis 2700 av. J.C. les étrusques sont premiers à utiliser

9 Koloseum je napravljen od betona, a fasadu čine tri sprata arkada
Koloseum je napravljen od betona, a fasadu čine tri sprata arkada. Polustubovi između lukova su ukrašeni elementima grčkih stilova, i to kombinovanih prema « težini »: tako u prizemlju imamo kapitele dorskog, na prvom spratu jonskog, a na trećem korintskog stila. Ti polustubovi ovde nisu noseći elementi arhitekture, već dekorativni, kao i kružni «arhitrav ». Noseći elementi su ovde zidovi, sa svojim lukovima i svodovima...

10 Rimljani u gradnji koriste polukružni luk i poluobličasti svod, elemente gradnje koje smo već sretali u umetnosti Mesopotamije, ili kombinaciju dva poluobličasta svoda koja se ukrštaju pod pravim uglom, čineći krstasti svod. la voûte d’arrêtes Le Colisée, Rome, 70 – 82 après J.C.

11 Rimljani su beton, manje « lep » materijal, prekrivali ukrasnim slojem cigle, mermera ili uglačanog gipsa. Danas su ti prekrivni slojevi nestali pa nam ostaci ove arhitekture izgledaju mane « estetski » nego ostaci grčkih hramova. Ono što ostaje zadivljujuće je organizacija: Koloseum je primao više od gledalaca, čije je efikasno cirkulisanje bilo omogućeno nizom stepeništa i galerija.

12 … Koloseum je mogao da primi više od 50 000 gledalaca!
et ses couloirs et escalier étaient conçus pour faciliter le passage d’une telle foule…

13 Thermes de Caracalla, Rome, IIIème siècle
Uz luk i svod, Rimljani su u gradnji koristili i kupolu. Ovi konstruktivni elementi su omogućavali gradnju prostranih unutrašnjih prostora. Građevine zasvođene kupolom su prvobitno korišćene za izgradnju termi, javnih kupatila, značajnih mesta okupljanja društva carskog Rima... Thermae of Caracalla, by unknown, at Rome, Italy, 212 to 216 Thermes de Caracalla, Rome, IIIème siècle

14 Le Panthéon, Rome, IIème siècle après J.C.)
Kasnije je kupola korišćena i u drugim vrstama građevina, od kojih je Panteon najfrapantniji primer… (Hadrien, aD) Le Panthéon, Rome, IIème siècle après J.C.)

15 Panteon je prostrani kružni hram posvećen « svim bogovima »
Panteon je prostrani kružni hram posvećen « svim bogovima ». Pokriven je kupolom u obliku polulopte, sa kružnim otvorom na vrhu, kroz koji ulazi snop svetlosti. Slične građevine , manjih dimenzija, su već postojale: to su bila javna kuptatila, a otvor na vrhu, prekriven pokretnim bronzanim zaslonom, je služio za regulisanje temperature u unutrašnjosti… Panteon je impresivna monumentalna verzija tih građevina... hémisphère complète de 33m de diamètre, avec une ouverture circulaire au sommet , à 33m du sol,

16 U Panteonu zrak svetlosti koji ulazi kroz okulus (kružni otvor) na vrhu kupole, kruži tamburom (cilindričnim zidom) očitujući u unutrašnjosti dnevno kretanje sunca na nebu (tj. rotaciju Zemlje). Snop svetlosti tako prelazi preko svake od sedam niša u zidu, posvećenih nebeskim božanstvima (7 tada poznatih planeta), dok je bleštavi okulus na mestu sunca. Ceo kosmos je tako uveden u simbolički odnos sa ovim prostorom…

17 Nasuprot impresivnoj unutrašnjosti, spoljašnjost Panteona je ružna
Nasuprot impresivnoj unutrašnjosti, spoljašnjost Panteona je ružna. Nekad izdignuto zdanje je danas ispod nivoa ulice. Hramu se ranije prilazilo kroz dvorište oivičeno stubovima, koje je vizuelno odvajalo pročelje, duboki trem ispod stubova, od betonskog zida cele. I kupola izgleda spljeskano, zbog veće debljine zidova pri bazi... ’architecte s’est surtout soucié de l’intérieur

18 Ostaci Konstantinove bazilike, Rim, oko 310
I druge građevine se inspirišu arhitekturom termi, među njima je i Konstantinova bazilika u Rimu... Elle diffère des autres basiliques romaines… Ostaci Konstantinove bazilike, Rim, oko 310

19 Danas od ove impresivne građevine preostaje samo severno krilo, koje čine tri ogromna poluobličasta svoda. Glavni brod, zasveden uz pomoć tri krstasta svoda, je bio još viši.

20 Rimska bazilika je pravougaona građevina
Rimska bazilika je pravougaona građevina. Viši središnji deo, ili centralni brod, je kolonadama razdvojen od dva niža bočna broda. Na oba kraja centralnog broda se nalaze zasvedene polukružne apside. Tavanicu od drvenih greda drže stubovi. Ulaz je s boka. Coupe de la basilique romaine de Leptis Magna, IIIème siècle, Lybie

21 Rimska bazilika je imala raznovrsne civilne namene (tržnica, sudnica...). Rimljani konstruišu ovakve građevine u svim gradovima carstva. Do danas najbolje očuvana bazilika je bazilika Leptis Magna u Libiji ( ). développée à l’origine en Grèce hellénistique. (elles servaient souvent comme siège de tribunaux)

22 Plan foruma i rimske bazilike Leptis Magna, III vek, Libija
Fasada rimske bazilike: ulaz s boka

23 Rimljani sa istom težnjom ka monumentalnosti grade i utilitarne građevine. Luk i svod su i dalje osnovni elementi arhitekture i u projektima izgradnje mostova, akvadukta i kanalizacije. Aqueduc romain du Ier siècle av. J.C., près de Nîmes, France: remarquable adaptation au site!

24 Urbanizam Rimljani, sa svojim smislom za organizaciju, razvijaju i urbanizam: gradovi su organizovani oko dve glavne ulice, cardo (u pravcu sever-jug) i decumanus (pravac istok-zapad). Na mestu njihovog preseka se nalazi forum, pravougaoni trg, centar gradskog života a oko foruma se nalaze hram (duhovni centar), bazilika (tržni/pravosudni centar) i kurija (politički centar). Postoji dva tipa stambenih objekata: domus, kuća imućnog Rimljanina i insula, stambeni blok sa zanatskim radnjama i trgovinama u prizemlju, preteča današnjih stambenih zgrada.

25 Dva tipa stambenih objekata: domus, kuća imućnog Rimljanina i insula, stambeni blok, višespratna zgrada, koja sa ponekad i više od 5 spratova i zanatskim radnjama i trgovinama u prizemlju, liče na današnje stambene zgrade.

26 Insula, Dijanina kuća, Ostija kod Rima: ostaci i rekonstrukcija
Insula, ponekad sa više od 5 spratova i zanatskim radnjama i trgovinama u prizemlju, liči na današnje stambene zgrade. Na slici: ostaci i rekonstrukcija Dijanine kuće, Ostija kod Rima. Insula, Dijanina kuća, Ostija kod Rima: ostaci i rekonstrukcija

27 Najbitnije: Luk, svod, elementi grčkog hrama i beton.
Arhitektura antičkog Rima je kompleksna: kombinuje raznovrsno nasleđe (grčko, etrursko, egipatsko, bliskoistočno), koristi luk i svod (Bliski Istok), elemente grčkog i etrurskog hrama, i usavršava tehniku gradnje u betonu (Bliski Istok). Arhitektura Antičkog Rima je pragmatična: teži grandioznim i monumentalnim građevinama, simbolima moći Rimskog carstva, ali ostaje uvek i praktična. Ta kompleksnost uticaja, monumentalnost i pragmatičnost upravo definišu specifični karakter rimske umetnosti. L’art romain puise dans un héritage hétéroclite: étrusque et grec, mais aussi de l’Égypte, du Proche Orient

28 Rimska bazilika, pravougaona građevina različite civilne namene (glavni brod viši i stubovima odvojen od nižih bočnih brodova, ulaz sa boka, na obe strane glavnog broda apside, drvena tavanica). La basilique romaine avait de multiples usage civils (marché, tribunal). Les Romains en construisent dans toutes les villes de l’Empire. L’exemple le mieux conservé est la basilique de Leptis Magna en Afrique du Nord ( après J.C., Lybie). Coupe de la basilique romaine de Leptis Magna, IIIème siècle, Lybie

29 Proverite vaše znanje…

30 1) Za rimsku arhitekturu se kaže da je kosmopolitska i kompleksna
1) Za rimsku arhitekturu se kaže da je kosmopolitska i kompleksna. Na ovim primerima objasnite na šta se time misli. Kojim materijalom su građene? De quel édifices s’agit-il ici (nom, fonction)? Le Colisée, Rome, 70 – 82 après J.C. Le Panthéon, Rome, Hadrien, aD a) b)

31 Coupe de la basilique romaine de Leptis Magna, IIIème siècle, Lybie
2) Kako se zove ova vrsta građevine? Gledajući presek i plan, objasnite koji je oblik ovakvih građevina, i imenujte njene različite delove. Coupe de la basilique romaine de Leptis Magna, IIIème siècle, Lybie