Renesansna arhitektura u Italiji

Présentation au sujet: "Renesansna arhitektura u Italiji"— Transcription de la présentation:

1 Renesansna arhitektura u Italiji
Od rane do visoke renesanse: Bruneleski, Alberti, Bramante

2 Italija, rimska arhitektura, gotički stil i Renesansa
Italija nije nikad sasvim usvojila gotički stil gradnje. Brojni ostaci građevina iz perioda Rimskog carstva na tlu Italije su uticali na umetnike, svedočeći o veličini klasičnog stila. Renesansa u arhitekturi je povratak na rimsku arhitekturu, već zasnovanu i na grčkim elementima, njeno obnavljanje. To obnavljanje će se obaviti i kroz neposredno posmatranje ostataka rimske arhitekture, kao i kroz ponovno čitanje Vitruvijevog traktata « De Architectura » (Vitruvijus, rimski inženjer i arhitekta, I vek p.n.e.) Ce renouveau va s’effectuer à la fois à partir de l'observation des ruines romaines, et du déchiffrement du « De Architectura », un traité de Vitruve (architecte et ingénieur romain, 1er siècle av. J.C.).

3 Podsećanje: red (stil) grčkog hrama
Termin « red » ili « stil » (od stylos, stub) se pre svega odnosi na oblik stubova grčkog hrama. Tako u arhitekturi grčkog hrama postoje tri reda ili stila: dorski, jonski i korintski, koji se najlakše razlikuju po obliku svojih kapitela. Stil međutim određuje i niz drugih pravila izgradnje hrama, a pre svega odnos veličina između pojedinih njegovih delova, proporcije. Le terme « ordre » concerne avant tout les parties « en élévations »: les colonnes, l’entablement qu’elles soutiennent et le tympan Kapiteli stubova tri grčka reda (stila)

4 Podsećanje: Proporcije stubova grčkih stilova
Prema Vitruvijusu, arhitekte su, zapazivši da je stopalo čoveka šestina njegove visine, transponovale tu proporciju u stubove dorskog stila: « Kolika god da je debljina stuba u stopi, visina će, zajedno sa kapitelom, biti šestostruka. Tako dorski stub preuzima proporcije, snagu i lepotu muškog tela. » Kasnije, projektujući jedan Dijanin hram, potražili su novi odnos koji bi bolje dočarao gracioznost i vitkost ženskog tela. Tako nastaje jonski red, u kome je visina stuba osam puta veća od prečnika pri dnu. Jonsku stub ima osnovu , poput ženskih cipela, a kapiteli volute, koje su kao uvojci ženske kose, dok uzdužne kanelure na stablu stuba imitiraju nabore haljina. Treći, korintski red, liči na jonski osim po specifičnom kapitelu: on imitira devojačke delikatne proporcije i razigranost.

5 Grčki hram: nazivi delova grčkog hrama
Stub se sastoji od baze (u dorskom stilu je nema), tela stuba i kapitela (koji se u dorskom stilu sastoji od ehinusa i abakusa,u jonskom ima volute, uvojke, a u korintskom je kotarica ukrašena lišćem). Stubovi u nizu zovu se kolonada. Stubovi nose arhitrav (glavnu gredu), friz (u dorskom stilu niz triglifa i metopa, ravna traka u jonskom stilu) iznad koje se nalazi trouglasti zabat ili timpanon. Les mots pour décrire un temple grec…

6 Bruneleski, Alberti, Bramante
Filippo Brunelleschi ( ): proporcije, perspektiva, kupola firentinske Katedrale, Bazilika San Lorenzo,kapela Pazzi i Crkva Santa Maria degli Angeli, prva renesansna crkva centralne osnove Leone Battista Alberti ( ): traktati, fasade ranije postojećih baziklika (Sveti Franjo u Riminiju, 1450 , Santa Maria Novella,1470, San Andre u Mantovi, 1470), ideja crkve centralne osnove (Da Sangallo, Santa Maria delle Carceri. Prato, 1485) Donato Bramante: « Il Tempietto », mali hram Svetog Petra u Montoriu, Rim (1502), projekat za novu katedralu Svetog Petra u Rimu (1506)

7 Filipo Bruneleski (1377-1446), arhitekta
Smatra se da renesansa u arhitekturi počinje sa arhitektom Filipom Bruneleskijem (Filippo Brunelleschi, 1377–1446). Bruneleski je, proučavajući antičke rimske građevine, primetio da su one, za razliku od gotičke arhitekture, zasnovane na prostim matematičkim pravilima: na generalizovanoj upotrebi polukružnog luka i poluobličastog svoda, i poštovanju jednostavnih proporcija klasičnih stilova. (celui qui formula les règles de la perspective linéaire) Basilique San Lorenzo, 1420, La chapelle Pazzi,

8 Prvi primer renesansne arhitekture je njegova Bazilika San Lorenzo, izgrađena u Firence, 1420.

9 Basilika Svetog Lorenza liči na paleohrišćanske crkve, ili toskansku romaniku jer su za Bruneleskija ove građevine primer antičke sakralne arhitekture, ali je utisak koji san Lorenco odaje drugačiji: to je zbog proporcija (odnosa između veličina pojedinih delova) bitnih elementa ovih građevina. Toskanska romanika: unutrašnjost katedrale u Pizi, Toskana, Italija (XI-XII vek, plafon XVII) Paleohrišćanska bazilika Svetog Pavla van zidina, Rim, IV vek

10 Osnova San Lorenzo nije nova, ali jeste značaj koji se pridaje simetriji i proporcijama. U planu vidimo da je Bruneleski koncipirao San Lorenzo kao asamblaž apstraktnih elemenata, od kojih su veći multipli jedne manje standardne jedinice (kvadratni elementi: veći je kao četiri manja). Širina glavnog broda je dva puta veća od širine bočnih, dužina glavnog broda je kao četiri širine itd... basilical, avec le transept formant avec la nef le forme de la croix latine… Les chapelles des bas cotés et du transept sont de quarts de ce carré

11 Kapela Pazzi, započeta oko 1430
Najoriginalniji Bruneleskijev projekat, nedovršen za njegova života.

12 U tremu arhitrav nosi dva poluobličasta svoda, koji i sami podupiru kupolu na pandantifima iznad centralnog ulaza.

13 Kapela Pazzi: unutrašnjost
U unutrašnjosti nailazimo na isti motiv kupole na pandantifima koju podupiru dva poluobličasta svoda, samo je prečnik ove kupole dva puta veći od prečnika kupole nad ulazom. Kapela Pazzi: unutrašnjost

14 Prvi primer renesansne crkve sa centralnim planom i kupolom: Bruneleskijeva Sveta Marija sa anđelima: Prva renesansna crkva sa centralnom osnovom nadvišenom kupolom (po ugledu na ranohrišćanske građevine sa kružnom ili poligonalnom osnovom), Sveta Marija sa anđelima je primer onoga što će (po kasnijem Albertijevom traktatu) postati ideal renesansnih sakralnih građevina : krug (i figure koje iz kruga proističu: kvadrat, šestougao, osmougao...) je najprirodnija i najsavršenija forma, i time slika Božanske promisli. Idéal de la Renaissance

15 Bruneleski: Plan crkve Svete Marije sa anđelima, Firenca (1434-1437, nedovršena)
Alberti: krug (i figure koje iz kruga proističu: kvadrat, šestougao, osmougao...) je najprirodnija i najsavršenija forma, i time slika Božanske promisli. Le cercle (ou les formes dérivés du cercle: carré, hexagone, octogone) est la figure la plus parfaite, la plus naturelle, et, de ce fait, l’image même de la Raison divine.

16 Proporcije, Božanska harmonija i novi ideal crkve...
Terminologija: Proporcija je odnos dve mere. Bruneleski: proporcije, « odnosi veličina između svih bitnih dimenzija jedne građevine koji se mogu izraziti celim brojevima, su tajna dobre arhitekture. » Ovo shvatanje će desetak godine kasnije biti jasno izloženo u traktatu o arhitekturi koji je napisao jedan drugi arhitekta, Alberti, koji još i dodaje da aritmetičke proporcije koje određuju harmonijske odnose u muzici, treba da postoje i u arhitekturi, jar su one u osnovi čitavog univerzuma, što dokazuje njihovo božansko poreklo (Pitagora, Platon, neoplatonizam). Tako će i krug (i figure koje iz kruga proističu: kvadrat, šestougao, osmougao...) u Renesansi biti smatran za najprirodniji i najsavršeniji oblik, i time slika Božanske promisli, pa će novi ideal za sakralne građevine ponovo postati crkve sa centralnom osnovom natkriljene kupolom... à savoir que les proportions arithmétiques déterminant l’harmonie musicale devaient aussi régir l’architecture, car elles se retrouvent dans tout l’univers, ce qui prouve leur origine divine

17 Leone Battista Alberti (1404-1472)
Traktati Nove renesansne fasade ranije sagrađenih bazilika (San Francisko u Riminiju, 1450, San Andre u Mantovi, 1470) Crkve centralne osnove (Da Sangallo, Santa Maria delle Carceri, Prato, 1485)

18 Leone Battista Alberti (1404-1472)
Alberti stiče ime kao poznavalac antike i teoretičar: napisao je brojne traktate o slikarstvu, skulpturi i arhitekturi renesanse. Počinje karijeru arhitekte tek posle Bruneleskijeve smrti. Alberti je taj koji je Bruneleskijevu ideju, da je « odnosi veličina između svih bitnih dimenzija jedne građevine koji se mogu izraziti celim brojevima, su tajna dobre arhitekture. » (Brunelleschi), jasno izložio u svom traktatu o arhitekturi, u kome još dodaje i da « aritmetičke proporcije koje određuju harmonijske odnose u muzici, treba da postoje i u arhitekturi, jar su one u osnovi čitavog univerzuma, što dokazuje njihovo božansko poreklo », « krug (i figure koje iz kruga proističu: kvadrat, šestougao, osmougao...) je najprirodnija i najsavršenija forma, i time slika Božanske promisli. » (Pitagora, Platon, neoplatonizam) (Alberti, traktat o arhitekturi). Filippo Brunelleschi,

19 Renesansne fasade za ranije sagrađene bazilike: San Francisko u Riminiju, 1450 i San Andre u Mantovi, 1470 Međutim, Alberti neće imati priliku da sam ostvari svoje ideje. Projekti koje dobija su zahtevi za dodavanje renesansnih fasada na već postojeće, ranije izgrađene bazilike kao ovde za gotičku baziliku Svetog Franje u Riminiju. Alberti će napraviti renesansnu « školjku » za staro zdanje. En 1450, Sigismond de Malatesta, seigneur de Rimini, demande à Alberti de dessiner une façade pour l’église gothique Saint François:

20 Alberti, fasade Svetog Franje u Riminiju, 1450
Alberti ovde rešava osnovni problem renesansne arhitekture, koji je kako upotrebiti klasične konstruktivne elemente u zdanjima koja nisu klasična. Alberti ih koristi, ali lišene njihove konstruktivne uloge, kao reljefnu dekoraciju fasade. Fasada u obliku triumfalnog luka je nadvišena trouglastim « zabatom » koji dobro premošćuje razliku u visini glavnog i bočnih brodova. Površna zida je oživljena pilasterima i polustubovima koji « drže » « arhitrav ». Le problème résolu ici par Alberti est le problème fondamental de l’architecture Renaissance: comment appliquer un système de construction classique à l’extérieur d’une structure non classique. La solution d’Alberti: les éléments classiques font relief sur la surface du mur, en sont la décoration.

21 Taj pristup smo već videli i u umetnosti antičkog Rima: fasada Koloseuma je između lukova ukrašena polustubovima sa grčkim dorskim, jonskim i korintskim kapitelima. Ti polustubovi, kao i kružni «arhitrav », ovde nisu noseći elementi arhitekture, već dekorativni. Noseći elementi su ovde zidovi, sa svojim lukovima i svodovima... Grčki stubovi: dekorativna/konstruktivna uloga

22 Santa Maria Novella, fasada Alberti 1470
Slično je i sa fasadom Santa Maria Novella, čiji gornji deo Alberti treba da ukrasi 1470, na način koji je već zadat u donjem delu. Alberti ovde pronalazi originalno rešenje da premosti razliku u visini bočnih brodova i glavnog broda, koje će mnoge arhitekte posle preuzeti. Commanditaires la famille Rucellei Grobna crkva poznatih umetnika (u debljini zida u fasadi) u unutrašnjosti Mazačovo Sveto trojstvo. Santa Maria Novella, fasada Alberti 1470

23 Alberti, San Andrea u Mantovi, 1470
Ovde Alberti treba da izgradi novu crkvu na temeljima starije bazilike, tako da je prinuđen da sačuva bazilikalnu osnovu. U planu vidimo jasno definisane odnose velicina. Na fasadi koristi klasične elemente kao dekoraciju, kombinujući trijumfalni luk sa elementima grčkog hrama: zabatom, arhitravom i kolasalnim stupcima. (comment appliquer une façade renaissance à une basilique qui préexistait)

24 Alberti, San Andre u Mantovi, 1470
Da bi fasada imala usklađene proporcije, Alberti insistira da njena visina i širina budu jednake, iako je visina glavnog broda bazilike viša, i viri iznad « zabata »! To se sva sreća ne vidi sa nivoa ulice… Videli smo da i u ovoj fasadi Alberti koristi klasične elemente kao dekoraciju, kombinujući trijumfalni luk sa elementima grčkog hrama: zabatom, arhitravom i kolasalnim stupcima. Alberti, San Andre u Mantovi, 1470

25 U unutrašnjosti San Andrea u Mantovi ponovo nalazimo iste elemente kao na fasadi: kolosalne stupce, arhitrav, poluobličasti svod poput onog iznad ulaza, polukružne lukove između glavnog broda i bočnih kapela. Nad ukrsnicom je kupola...

26 Alberti, Fasada San Andree u Mantovi, 1470

27 Alberti nije bio u prilici da sam gradi u potpunosti prema svojim idejama. Crkve centralne osnove nadvišene kupolom će zaživeti u planovima naredne generacije arhitekata, ovde u Sangalovoj Santa Maria delle Carceri (oblik grčkog krsta)... Alberti mort en 1472 Guillaneo Da Sangallo, Santa Maria delle Carceri, 1485, Prato: centralna osnova (grčki krst)

28 Prema Albertijevoj ideji: centralni plan (grčki krst), dubina kraka krsta je polovina širine, visina fasade je dupla širina itd... Guillaneo Da Sangallo, Santa Maria delle Carceri, 1485, Prato

29 Dok u unutrašnjosti vidimo da se Sangalo inspirisao Bruneleskijevom kapelom Pazzi...
Sangallo, Santa Maria delle Carceri, 1485, Prato

30 Arhitektura visoke Renesanse u Italiji: Bramante
Donato Bramante: Tempietto i prvobitni plan Svetog Petra u Rimu

31 Bramante: San Pietro in Montorio, Rim, « Il Tempietto », mali hram, 1502
Donato bramante Albertijeve ideje će zaživeti u narednoj generaciji arhitekata. Kapela Svetog Petra u Rimu (1502), poznata i kao « Il Tempietto ». Mali hram, koja je podignuta na mestu na kome je sveti Petar razapet, na najbolji način ilustruje renesansni stil na njegovom vrhuncu...

32 Bramante: San Pietro in Montorio, Rim, « Il Tempietto », 1502

33 Kao i prvobitni Bramanteov projekat za novu Katedralu Svetog Petra u Rimu (1506), koja je trebalo da zameni staru ranohrišćansku baziliku Svetog Petra.

34 Današnja crkva svetog Petra u Rimu je plod rada nekoliko generacija talentovanih umetnika. Osim po sačuvanom planu možemo da vidimo Bramanteovu zamisao i na ovom zlatniku koji prikazuje projekat: « Postaviću Panteon na Konstantinovu baziliku» , tvrdio je Bramante.

35 Crkve centralne osnove nadvišene kupolom, ideal renesanse...
ovde u Sangalovoj Santa Maria delle Carceri (oblik grčkog krsta).Le premier exemple en est l’église Sainte Marie des Anges, par Brunelleschi (Florence ). Les exemples de la haute renaissance sont le « Tempieto », par Bramante, petit temple rond sur la place de crucifixion de Saint Pierre et son projet pour Saint Pierre de Rome (1506). Bruneleski, Santa Maria degli Angeli, Firenca; Da Sangallo, Santa Maria delle Carceri, 1485, Prato; Bramante, San Pietro in Montorio (« Ie Tempietto »), 1502, projekat za katedralu Svetog Petra u Rimu, 1506

36 Arhitektura Renesanse u Italiji: Bruneleski, Alberti, Bramante
Filippo Brunelleschi ( ): proporcije, perspektiva, kupola firentinske Katedrale, Bazilika San Lorenzo,kapela Pazzi i Crkva Sveta Marija sa anđelima Leone Battista Alberti ( ): traktati, fasade ranije postojećih baziklika (Sveti Franjo u Riminiju, 1450 , San Andre u Mantovi, 1470), Crkve centralne osnove (Da Sangallo, Santa Maria delle Carceri. Prato, 1485) Donato Bramante: « Il Tempietto », mali hram Svetog Petra u Montoriu, Rim (1502), projekat za novu katedralu Svetog Petra u Rimu (1506)