Umetnost kraja XIX veka Secesija, « Art nouveau »

Secesija, Art Nouveau, Tiffany, Modernismo, Jugendstill…(1890-1914) Kraj XIX veka je obeležila potraga za « novom umetnošću », koja se često očituje osporavanjem klasičnog reprertoara formi, zasnovanog na stalnom obnavljanju grčko-rimske antike, i interesu za prirodu i druge tradicije (bilo drugih kultura, bilo pred-renesansne). Tako se u poslednjim decenijama XIX veka, simultano u različitim evropskim zemljama pojavljuje novi stil koji će u različitim zemljama imati različite nazive: Sezessionstil u Austriji (koji i mi koristimo, Secesija), Jugendstill u Nemačkoj, Art Nouveau u Engleskoj a Modern style u Francuskoj, Tiffany u Sjedinjenim Državama, Modernismo u Španiji... Iako su nazivi različiti, ideje ovih pokreta su slične: umetnost treba da bude totalna, da realizuje jedinstvo života i umetnosti. Cilj je da se za modernog čoveka stvori odgovarajući životni prostor, svakom dostupan, te je umetnost ovog perioda često dekorativna i primenjena. Nova umetnost inspiraciju nalazi u organskim formama: dominira kriva linija, koja dobro koristi mogućnosti gvožđa, novouvedenog materijala u arhitekturi. Un développement international concomitant: Tiffany aux États-Unis, Jugendstil en Allemagne, Sezessionstil en Autriche, Nieuwe Kunst (aux Pays-Bas), Modernismo (en Espagne), Style sapin (en Suisse), Modern (en Russie). Le terme français « Art nouveau » s’impose en Grande-Bretagne, alors que l’anglomanie en France a répandu la forme Modern Style (aussi style nouille ou style Guimard)

Umetnost ovog perioda želi da budne totalna, da realizuje jedinstvo života i umetnosti i za modernog čoveka stvori odgovarajući, svakom dostupan, životni prostor, te se umetnost ovog perioda često javlja kao dekorativna i primenjena (arhitektura, dekoracija, nameštaj, gvožđarski radovi, nakit). 1905, Fuchsia Necklace, zlatar Georges Fouquet, opal, safir, brilijanti, zlato Klimt, Fullfilment 1905, Fuchsia Necklace, zlatar Georges Fouquet

Alfons Muha (Alphonse Mucha, 1860-1939), reklamni posteri Nova umetnost se inspiriše prirodom: dominira kriva, « organska » linija, a uobičajeni motivi su biljni: stabljike, vreže, cveće, kao i žensko telo. I ovi Muhini plakati su utilitarni, radi se o reklamnim posterima. 1896, Biscuits Lefevre-Utile, 62x43,5cm 1902, Carraige Dealers, poster Alfons Muha (Alphonse Mucha, 1860-1939), reklamni posteri

Koriste se nove mogućnosti gvožđa, novouvedenog u arhitekturu Koriste se nove mogućnosti gvožđa, novouvedenog u arhitekturu. Francuzi govore i o « rezanac stilu », « style nouille », ili stilu Gimar po imenu arhitekte Hektora Gimara, koji se proslavio svojim dizajnom ulaza u pariski metro. Station de metro Art Nouveau Hector Guimard Art Nouveau, « style nouille » : Hector Guimarddizajn ulaza u pariski Metro

Antoni Gaudi, Casa Batlló, 1905-1907, Barselona U Španiji stil se zove Modernismo, i najznačajniji predstavnik mu je arhitekta Antoni Gaudi koji uvodi organsku formu u arhitekturu. Zidovi njegovih kuća su zakrivljeni, svuda dominira kriva linija, kao što vidimo na detaljima njegove kuće Batlo, u Barseloni Antoni Gaudi, Casa Batlló, 1905-1907, Barselona

Druga Gaudijeva poznata građevina je Casa Milà, poznata još i kao La Pedrera (čudnovata)... Gaudi, Casa Milà, La Pedrera (čudna), 1905-1910, Barcelona

Dok je najpoznatiji verovatno njegov angažman na izgradnji crkve La Sagrada Familia u Barseloni (i dalje nedovršena, radovi se i dalje izvode po Gaudijevim idejama)... Portail de la Nativité 1882, Temple de La Sagrada Familia, Barcelone

Palata Secesije, po planovima Josef Maria Olbrich-a Bečka Secesija (1892 - 1906) zvaničnoj umetnosti bečkih salona želi da suprotstavi novu, totalnu umetnost koja bi bila u osnovi jednom novom shvatanju življenja. Zajedno grade nezavisni izložbeni prostor, koju nazivaju Palata Secesije. Zastupaju međunarodnu saradnju i razmenu ideja i bore se protiv rastućeg nacionalizma evropskih zemalja. veut opposer à l'art des salons officiels viennois un art total, à l’origine d’une nouvelle conception de l’existence. Ils prônent aussi un échange international des idées, et la lutte contre le nationalisme grandissant des pays européens. Palata Secesije, po planovima Josef Maria Olbrich-a

Najpoznatiji predstavnik bečke secesije je Gustave Klimt (1862-1918),čije se delo takođe vezuje i za simbolizam. Danaja (1907) Judita

Klimt, Tri životna doba žene, 1905 Klimtovo delo se vezuje i za simbolizam. Klimt, Tri životna doba žene, 1905

Klimt, Život i smrt, 1916

Klimt, Medicina, skica za mural, 1897-98 Za halu Bečkog univerziteta realizuje nekoliko alegorijskih murala koji će biti uništeni tokom Drugog svetskog rata. 1895, Music I, 37x45cm Klimt, Muzika, 1895 1897-98, Medicine (composition draft), 72x55cm Klimt, Medicina, skica za mural, 1897-98

Klimt, Portret Adele Bloch-Bauer , 1907 Klimt karijeru počinje kao dekorater, da bi se proslavio svojim često otvoreno erotičnim slikama žena, mitološkim, biblijskim ili alegorijskim likovima, ali i glamuroznim portretima pripadnica bečkog višeg društva. Klimt, Portret Adele Bloch-Bauer , 1907

Vizantijski mozaik, VI vek, San Vitale, Ravena Govori da je za svoju upotrebu zlata u slikarstvu uzor našao u vizatijskim mozaicima iz Ravene, kao i japanskim grafikama škole Rimpa, koji koriste zlatne pozadine. Ecole japonaise Rimpa Korin Prunes rouges 18e couleur sur feuille dor Justinien et sa suite, (l’archevêque Maximien et les dignitaires du clergé d’un côté, les soldats de l’autre) vers 547, Saint Vital, Ravenne, mur nord de l’abside Vizantijski mozaik, VI vek, San Vitale, Ravena Crvene šljive, boja na zlatnom listu, Rimpa stil, Japan, XVIII vek

Verovatno najpoznatija Klimtova slika je Poljubac (1907-1908)

Rekli smo da nova umetnost želi da bude totalna, to jest da za modernog čoveka stvori životni prostor u kome će se život i umetnost prožimati. Zbog toga je često primenjena i dekorativna. Ovde vidimo kako Klimt jednu od svojih najpoznatijih slika, Poljubac, koristi i kao dekorativni motiv u sklopu poručene dekoracije za jednu trpezariju. 1905-09, Fulfillment 1905-09, Expectation en combinaison avec l’arbre de vie égyptien (ici, le motif du baiser, a été réalisé en peinture et en décoration d’une salle à manger). Iščekivanje, 1905-09 Klimt, Poljubac (1907-1908) Ispunjenje,1905-09

Klimtova pozicija u istoriji umetnosti Tema, alegorijska, duboko povezane sa simbolizmom, ima veliki značaj u Klimtovom delu i vezuje njegov opus za zapadnu tradiciju, i pored skandala koje je svojim erotizmom i otvorenom senzualnošću izazivao. Tako slikarstvo umetnika bečke secesije, a posebno Klimtovo delo, usmereno na dekorativnost i bogat narativni sadržaj, ne prati dalji razvoj zapadne umetnosti u momentu kada se ova, pre svega sa Brakovim i Pikasovim kubizmom, sprema da napusti predstavljačku umetnost…

Izdvojimo najbitnije:Umetnost kraja XIX veka Kraj XIX veka je obeležila potraga za « novom umetnošću », « Art nouveau » koja osporava stalno obnavljanje grčko-rimske antike. Novi stil se simultano javlja u različitim evropskim zemljama pod različitim nazivima ali sličnim idejama: traga se za totalnom umetnošću, koja prožima život, i zato je često primenjena i dekorativna. Inspiracija se traži u prirodnim formama, dominira kriva, organska linija, a motivi su često biljni, kao i prikaz oblina ženskog tela. Austrija, Sezessionstill, Klimt, Danaja, 1905 Španija, Modernismo, Antoni Gaudi, Kuća Batljo, Barselona, 1905-1907, Francuska: Modern style, « stil Gimar», Hektor Gimar, pariski Metro Austrija, Sezessionstill, Klimt, Danaja, 1907

Kraj XIX veka je obeležila potraga za « novom umetnošću », « Art nouveau » koja osporava stalno obnavljanje grčko-rimske antike. Novi stil se simultano javlja u različitim evropskim zemljama pod različitim nazivima ali sličnim idejama: traga se za totalnom umetnošću, koja prožima život, i zato je često primenjena i dekorativna. Inspiracija se traži u prirodnim formama, dominira kriva, organska linija, a motivi su često biljni, kao i prikaz oblina ženskog tela. Španija, Modernismo, Antoni Gaudi, Kuća Batljo, Barselona, 1905-1907, Francuska: Modern style, « stil Gimar», Hektor Gimar, pariski Metro

Umetnost kraja XIX veka: Sistematizacija Postimpresionizam: termin Postimpresionisti: Sera, Sezan, Van Gog, Gogen Simbolizam/ Sintetizam Edvard Munk « Art nouveau »

Podsetimo se: Postimpresionizam Rekli smo da je postimpresionizam opšti termin koji se odnosi na slikarstvo posle 1880, preciznije na grupu slikara koji su svi u nekom trenutku prošli kroz impresionizam, a onda nastavili dalje... Dosad smo videli Seraov poentilizam, Sezanovu potragu za «večnim oblikom » bojom nanetom usmerenim potezima, u snopovima (fasetama) kao i Van Gogov pokušaj da prenese emocionalnu istinu svakog bića, predmeta, prizora koje slika, « ono nešto večno što je oreol nekad simbolizovao » ...

Žorž Sera: poentilizam (divizionizam) Sera na površinu platna boju nanosi u sitnim potezima (tačkicama, points) čiste boje, koje se potom optički mešaju u oku posmatrača. Njegova tehnika će biti nazvana poentilizam ili divizionizam. Njegovo najznačajnije delo, Nedelja popodne na plaži Gran Žat, dalje ima tipično impresionističku temu (mondenska okupljanja, pejzaž sa vodenom površinom), kao i intenzivne hromatske boje tipične za impresionizam, ali ovde se više ne radi o « u trenutku zabeleženoj impresiji », već o dugotrajnom i metodičnom radu u ateljeu. Drugi značajan autor: Pol Sinjak, koji ponovo ukrupnjava potez, ali i u većoj meri oslobađa boju od predloška (desno). Un dimanche après midi à la grande Jatte

Poentilizam: Žorž Sera, Nedelja popodne na Gran Žatu, 1884/86 Un dimanche après-midi à la Grande Jatte Poentilizam: Žorž Sera, Nedelja popodne na Gran Žatu, 1884/86

Ciklus slika planine San Viktoar (80 slika između 1882 i 1906…) Paul Cézanne (1839-1906): direkcioni potez, fasete, distorzije prostora Sezanu smeta nejasna forma, on pokušava da « nađe večni oblik » predmeta, da od impresionizma « načini nešto solidno». Niz godina predano radi na ciklusu slika planine San Viktoar. Sezan pokušava da « nađe večni oblik » bojom, a ne crtežom ili tonskim modelovanjem. Ciklus slika planine San Viktoar (80 slika između 1882 i 1906…)

Sezan pokušava da « nađe večni oblik » bojom, ne crtežom ili tonskim modelovanjem « kada je boja moćna, i oblik je najpotpuniji », i u tom procesu razvija karakterističan način slikanja usmerenim potezima iste boje koja u snopovima formira stranice, fasete... slika usmerenim potezima iste boje, u snopovima, direkcionim potezom, koji formiraju površine, « fasete » Direkcioni potez ne prati obavezno oblik predmeta, već fasete nezavisno od oblika samih predmeta formiraju sliku. I boja stiče izvesnu autonomiju u odnosu na striktno realistični prikaz.

U Sezanovim mrtvim prirodama javljaju se iskrivljenja prostora koja ukazuju na to da Sezan napušta jedinstvenu tačku gledišta, koja je dominirala zapadnom umetnošću od Renesanse. Na to će se kasnije ugledati fovisti i kubisti...

Van Gog, ono nešto večno... (simbolizam) Za Van Goga, cilj umetnosti je da iskaže umetnikova osećanja. Slika u serijama u pokušaju da dosegne ekspresivni maksimum u svojim delima, da dosegne spiritualnu realnost svojih prizora, « ono nešto večno što je oreol nekad simbolizovao » ...... Boja određuje osećajni sadržaj slike, Van Gog joj pridaje simbolično značenje. Kod Van Goga boja je intenzivna, ali iako naglašena, ostaje vezana za stvarnu boju motiva. Govorimo o Van Gogovom « ličnom rukopisu »: jak pritisak na četkicu ostavlja vidan, u pastuozni nanos urezan potez, intenzivna boja se preliva sa strana četkice. U slikama iz poslednjeg perioda, pojavljuju se karakteristični talasasti potezi i spirale. (1853-1890)

Gogen beži od zapadne civilizacije nalazeći inspiraciju u raznim drugim tradicijama (srednjevekovnoj, polinežanskoj) da bi stvorio, sintetizovao svoj likovni jezik (sintetizam, simbolizam). Uprošćeni, plošni oblici su oivičeni crnom (kloazonizam srednjevekovnih vitraža), intenzivna boja nije sasvim prirodna: « ne kopirajte prirodu, umetnost je apstrakcija, dosegnite je sanjajući pred prirodom ». Najznačajnija dela pod uticajem polinežanske kulture dosežu univerzalne simbole... Gauguin, Ia Orana Maria (Je vous salue Marie), 1891-92 Vizija posle propovedi (Jakov se bori sa anđelom), 1888/ Mahana no atua (Day of the Gods), 1894

Les trois âges… le symbolisme chez Gauguin, Klimt et Munch Za simbolizam se vezuje i delo norvežanina Edvard Munka, preteče ekspresionizma kao i slikarstvo jednog od najznačajnijih umetnika Bečke secesije, Gustava Klimta… Les trois âges… le symbolisme chez Gauguin, Klimt et Munch

Norvežanin Edvard Munk shvata umetnost kao rad sećanja, autobiografiju Norvežanin Edvard Munk shvata umetnost kao rad sećanja, autobiografiju. Njegovo delo je izraz njegove lične tragedije, ali se nadovezuje i na velike tragedije njegovog vremena. Kroz izražajnu moć boje, talasaste linije i potragu za simbolima, ovaj Van Gogov i Gogenov naslednik postaje preteča nemačkog ekspresionizma, o kome ćemo pričati u okviru umetnosti XX veka (posle 1905).

Kraj XIX veka je obeležila potraga za « novom umetnošću », « Art nouveau » koja osporava stalno obnavljanje grčko-rimske antike. Novi stil se simultano javlja u različitim evropskim zemljama pod različitim nazivima ali sličnim idejama: traga se za totalnom umetnošću, koja prožima život, i zato je često primenjena i dekorativna. Inspiracija se traži u prirodnim formama, dominira kriva, organska linija, a motivi su često biljni, kao i prikaz oblina ženskog tela. Austrija, Sezessionstill, Klimt, Danaja, 1907 Španija, Modernismo, Antoni Gaudi, Kuća Batljo, Barselona, 1905-1907, Francuska: Modern style, « stil Gimar», Hektor Gimar, ulaz u pariski Metro

Postimpresionizam... 1902, Mont Sainte-Victoire, 1889 nuit étoilée 1888 vision

Teme za razmišljanje: Serije kod Monea, Van Goga i Munka L’enfant malade 1885-86 L’enfant malade 1896

Tri životna doba žene: simbolizam kod Gogena, Klimta i Munka:

Boja kod Van Goga i Munka… Le cri 1893