Druga polovina V veka p.n.e.: klasična skulptura Grčka skulptura V veka p.n.e.: od strogog stila (predklasične) do klasične Podsetimo se: Grčka skulptura prve polovine V veka p.n.e.: strogi stil (480-450 p.n.e.) Druga polovina V veka p.n.e.: klasična skulptura archaïque: couroi et corés 650-480 aC

Kuros, 600 p.n.e. Kroisos, heroj poginuo na bojnom polju, 525 p.n.e. Kritijin mladić, 480 p.n.e.

Figure Kurosa: evolucija tipa od VII do VI veka p.n.e. Uporedite (recite šta je slično, šta je različito), objasnite En comparant ce premier Couros (6oo av. J.C.) avec Kroisos exécuté en 520 avant J.C. nous voyons que l’artiste grec quitte la représentation hiératique, symétrique, figée et le respect de la tradition pour regarder de ses propres yeux, essayer des solution nouvelles et évoluer. Kroisos, 525 p.n.e. Kuros, 600 p.n.e.

Od arhajske do strogog stila Uporedite (recite šta je slično, šta je različito), objasnite Kritijin mladić, 480 p.n.e. Kroisos, 525 av. J.C.

Skulptura prve polovine V veka p. n. e. (480-450 p. n. e Skulptura prve polovine V veka p.n.e. (480-450 p.n.e.): prva faza klasične skulpture, « strogi stil » Pojavljuje se contrapposto, prikaz uravnotežene asimetrije čovekovog uspravnog tela u opuštenom stavu mirovanja, a potom i realističan prikaz tela u pokretu. Arhajski osmeh, « znak života » nestaje, a pojavljuje se zamišljen, strog izraz, karakterističan za ovu fazu, koju zbog toga zovemo još i « strogi stil ».

Arhitektonska skulptura dobija na volumenu, figure su u punoj plastici, raspoređene na ivici zabata kao na sceni, čijem se obliku prilagođavaju pozicijom, a ne razmerom. Skulptura ovog perioda je ovladala kompleksnim pokretima i izrazom emocija na licu.

Mladić, atinski skulptor Kritija, mermer 86 cm, oko 480 p.n.e. Uporedite… L’ephèbe du sculpteur athénien Kritios, marbre 86 cm, vers 480 avJC, musée d’Acropole Doriforos, Kopljonoša rimska kopija, original Poliklet oko 440 p.n.e.

Couros, 600 av. J.C, Kroisos, héros mort sur le champ de bataille, 525 av. J.C. Jeune homme, 480 av. J.C. Le Doryphore, Polyclète vers 440 av.J.C. Couros, 600 av. J.C, Kroisos, héros mort sur le champ de bataille, 525 av. J.C., Jeune homme, 480 av. J.C., Le Doryphore, Polyclète vers 440 av.J.C. 600, 525, 480, 440 avant J.C. 600, 525, 480, 440 p.n.e.

Skulptura klasičnog perioda: druga polovina V veka Poliklet, Doriforos (kopljonoša), oko 440 p.n.e.: Poikletov kanon (pravilo) Miron, Diskobolos (bacač diska), oko 450 p.n.e. Fidija, arhitektonska skulptura Partenona

Od predklasičnog (strogog stila) do klasičnog L’ephèbe du sculpteur athénien Kritios, marbre 86 cm, vers 480 avJC Od predklasičnog (strogog stila) do klasičnog L’ephèbe du sculpteur athénien Kritios, marbre 86 cm, vers 480 avJC, musée d’Acropole Doriforos, Kopljonoša rimska kopija, original u bronzi, Poliklet, oko 440 p.n.e.

Od predklasičnog (strogog) do klasičnog stila Vidimo da je Polikletov Doriforos (oko 440 p.n.e.) u naglašenijem kontrapostu nego Kritijin Mladić (oko 480 p.n.e.) na kome se ovaj položaj tela prvi put pojavljuje. L’ephèbe du sculpteur athénien Kritios, marbre 86 cm, vers 480 avJC, musée d’Acropole l’Éphèbe de Kritios (vers 480 av. J.C.) Le Doryphore (porteur de lance) de Polyclète (vers 440 av. J.C.)

Ova skulptura atlete koji nosi koplje se zove Doriforos, kopljonoša) ali ima i drugo ime, Polikletov kanon (pravilo). Polikletov kanon (pravilo), je u osnovi Polikletov tekst, u kome skulptor izlaže idealne odnose veličina između pojedinih delova ljudskog tela, njihove proporcije. Poliklet će Doriforosa napraviti primenjujući ta pravila, te se zato ova skulptura zove i Polikletov Kanon. Copie romaine en marbre d’après l’original en bronze… Doriforos, Kopljonoša, Poliklet oko 440 p.n.e.: Polikletov kanon

Doriforos, Kopljonoša, Poliklet oko 440 p.n.e.: Polikletov kanon Polikletov Doriforos (Kanon) je, zahvaljujući preciznom Polikletovom posmatranju anatomije, poze i proporcija ljudskog tela, postala najpoznatija skulptura mladića. Copie romaine en marbre d’après l’original en bronze… Polyclète, le Doryphore, (porteur de lance) , vers 440 av. J.C.: le Canon de Polyclète (copie romaine en marbre, original en bronze…

Miron, Diskobolos, oko 450 p.n.e. Pošto je tokom prve polovine V veka p.n.e. (strogi stil) prikaz prirodnog uspravnog položaja čoveka u mirovanju savladan, a ubrzo i prikaz tela u prokretu, skulptor Miron pravi Diskobolosa, bacača diska, objedinjujući u jednoj pozi niz fazi jednog kompleksnog pokreta: telo je u jakoj torziji, a položaj ruku i nogu mora da uravnoteži skulpturu. quelques années seulement après le Poséidon Myron, Le Discobole, vers 450 av.J.C, en bronze aussi (ici nous voyons une copie romaine en marbre)

Napomena o rimskim kopijama Najznačajnija dela grčke antičke skulpture, prema tekstovima iz tog vremena, se nisu sačuvale u originalu, već samo kao rimske kopije. To je slučaj i sa ranije prikazanim skulpturama Polikletovog Doriforosa i Mironovog Diskobolosa. Do sada smo videli samo dva originalna dela iz ovog perioda, Kočijaša iz Delfa i Posejdona (Zevsa), koji su pronađeni tek početkom XX veka. Ove dve veličanstvene skulpture u bronzi, kojima se danas toliko divimo, se ni ne pominju u tekstovima iz njihovog vremena... Zeus retiré des flots près de la côte grecque en 1928, naufrage d’un navire le transportant vers Rome antique…

Preko kopija malih dimenzija jedino znamo i dve kolosalne statue u hrizelefantinskoj tehnici (u zlatu i slonovači), dela trećeg velikog skulptora V veka p.n.e., Fidije. Atinina je bila načinjena za naos Partenona, a Zevs za Zevsov hram u Olimpiji.

Partenon, Rođenje Atine, istočni zabat, oko 438-432 p.n.e. Od Fidije su sačuvani u originalu jedino fragmenti arhitektonske skulpture Partenona (skulptura dva zabata, metopa spoljnog friza i skulptura friza cele)… Fidija, arhitektonska skulptura Partenona, 440-430 p.n.e. Partenon, Rođenje Atine, istočni zabat, oko 438-432 p.n.e. La dispute d’Athènes et de Poséidon sur la primauté en Attique, transportés au Royaume uni en 1801-1802 par Lord Elgin, ambassadeur britannique à Constantinople par une interpretation du ferman leur accordé après la guerre d’Égypte Partenon, Spor Atine i Posejdona, zapadni zabat, oko 438-432 p.n.e.

Fidija, arhitektonska skulptura Partenona, 440-430 p.n.e. Arhitektonska skulptura Partenona (skulptura dva zabata, metopa spoljnog friza i skulptura friza cele) je sačuvana samo u fragmentima, ali je i tako najznačajniji ansambl skulptura klasičnog perioda. Najveći deo se danas nalazi u British Museum-u, u Londonu, gde ju je preneo Lord Elgin, u vreme dok je bio Britanski izaslanik u Atini, u to vreme pod turskom vlašću.

Centralne figura zabata nisu sačuvane, u dovoljno dobrom stanju su jedino figure koje su krasile bočne delove istočnog zabata, koji je predstavljao rođenje Atine: to su dve grupe Boginja koje prisustvuju rođenju. le fronton est, La naissance d’Athènes de la tête de Zeus

Tela su masivna, forme im se naziru ispod nabora haljina, pokret im je opušten, prirodan, odišu mirom i spokojem... govorimo o «Fidijinom stilu». le fronton est, La naissance d’Athènes de la tête de Zeus

Na frizu cele Partenona, prikazana je procesija u Atininu čast, u prisustvu drugih Bogova. Divimo se svečanom i ujednačenom ritmu ove kompozicije. parthenon frise_du_parthenon_445-438_av_JC_Phidias 1600 m h=110cm. Les métopes datenet des années 440. Fidija, Friz cele Partenona, oko 440 p.n.e.

Ne znamo da li je Fidija bio veliki umetnik, ili samo koordinator radova na Partenonu: u svakom slučaju govorimo o «Fidijinom stilu» da označimo stil skulpture zabata i friza Partenona, stil koji je dominirao atinskom skulpturom do kraja V veka p.n.e. : vidimo ga i u ovoj boginji Nikê sa balustrade hrama Atina Nikê na Atinskom akropolju (410-407 p.n.e.). Boginja skida sandale lakim i prirodnim pokretom, pod draperijom se naziru obline tela…

Izdvojite najbitnije: Skulptura klasičnog perioda (druga polovina V veka p.n.e.) Poliklet: Doriforos, oko 440 p.n.e., Polikletov kanon: precizno posmatranje anatomije, proporcija i položaja tela. Miron, Discobolos, bacač diska, oko 450 p.n.e.: objedinjuje u jednoj pozi niz kompleksnih pokreta. Fidija: arhitektonska skulptura Partenona, 440-430 p.n.e.: prirodna lakoća pokreta, puna tela vidna ispod draperije, uravnotežen ritam.

Skulptura prve polovine V veka p. n. e. (480-450 p. n. e Skulptura prve polovine V veka p.n.e. (480-450 p.n.e.): prva faza klasične skulpture, « strogi stil » Pojavljuje se contrapposto, prikaz uravnotežene asimetrije uspravnog tela u opuštenom stavu mirovanja, a potom i realističan prikaz tela u pokretu. Arhajski osmeh, « znak života » nestaje, a pojavljuje se zamišljen, strog izraz, karakterističan za ovu fazu, koju zbog toga zovemo još i « strogi stil ».

Tokom V veka p.n.e.: sve je postalo moguće Grčki skulptor nadalje sve može: da prikaže nago ili odeveno telo, u mirovanju ili pokretu, dramatičnom ili delikatnom… Tako stižemo do IV veka p.n.e., sa kojim počinje nova faza u umetnosti antičke Grčke, koju pojedini više vezuje za helenističko vreme koje dolazi, nego za klasični period V veka… et l’appellent donc préhellenistique plutôt que classique tardif…

Predklasčno – Klasično – Pozno-klasično (pre-helenističko) L’ephèbe du sculpteur athénien Kritios, marbre 86 cm, vers 480 avJC, musée d’Acropole Praksitel, Apolon ubija guštera, IV vek p.n.e. Kritjin Mladić, oko 480 p.n.e. Doriforos, Polikletov kanon oko 440 p.n.e.

Le Doryphore, Polyclète vers 440 av.J.C. Lysippe, Apoxyomenos (jeune athlète se nettoyant avec un strigile), vers 330 aC. Praxitèle, Apollon Sauroctone (Tueur de lézard), IVème s. av. J.C.