Barok u Italiji: skulptura baroka, Bernini (1598-1680) Dramatična i ekspresivna, prikazuje najdramatičniji, prelomni trenutak akcije, obraća se osećanjima gledalaca prikazima nasilja, ekstaze… Spiralna kompozicija i postojanje nevidljivig komplementa, doprinose novom, aktivnom odnosu sa prostorom u kome se skulptura nalazi. Uz slikarstvo i arhitektonski dekor kreira kompozitne scene, stvara iluziju pozorišne scene. Primeri: Berninijev David, 1623. i celina za kapelu Kornaro, skulptura Zanos Svete Tereze (1645-1652), crkva Santa Maria Vittoria u Rimu. L’extase de la sainte Thérèse, le groupe de la chapelle Cornaro de l’église Santa Maria Vittoria à Rome, exécuté entre 1645 et 1652.

Berninijev David, 1623, prikazuje prelomni trenutak drame Berninijev David, 1623, prikazuje prelomni trenutak drame. Figura u zamahu je uvijena oko sebe (spiralna kompozicija) i pretpostavlja prećutno prisustvo Golijata (nevidljivi komplement), u tome vidimo novi, aktivan odnos sa prostorom u kome se nalazi. Govorimo o psihološkom realizmu porteta, David je prikazan kako u strahu i naporu borbe, grize usnu, govorimo o psihološkom realizmu.

U celini za kapelu Kornaro, skulpturalna grupa Zanos Svete Tereze (1645-1652), sa arhitektonskom i slikanom dekoracijom pravi kompozitnu scenu, poput scene u pozorištu. Cannonized in 1622

Barokna skulptura se ne libi da duhovnu ekstazu prikaže kao telesnu, u cilju neposrednijeg uticaja na posmatrača.

Bernini će realizovati i druge arhitektonske celine, kao što je Presto Svetog Petra (Sveta stolica, apsida katedrale Svetog Petra u Rimu, 1657-1666), kombinujući različite materijale (pozlaćena bronza, mermer, štukatura). Le trône, soutenu par les quatre pères de l’église, est un reliquaire contenant la cathèdre paléochrétienne. Nous y voyons la combinaison de matériaux divers, et une lucarne intégrée dans la scène.

Ili veliki baldahin za oltar katedrale Svetog Petra u Rimu, 1624-1633, još jedan primer kombinovanja skulpturalne i arhitektonske dekoracije. Les colonnes en spirale, reprises ici par Bernin, sont une création de la dernière période de l’architecture romaine antique.

Barokni iluzionizam u skulpturi: iluzija različitih materijala

Bernini arhitekta Le Bernin, mobilier urbain: La fontaine du Triton, 1643 Plan de l’Église de Saint André du Quirinal et la colonnade et la place elliptique devant la basilique de Saint Pierre à Rome, 1657 Deux projets vont tout de même marquer sa carrière d’architecte: c’est la colonnade de la place saint Pierre, et l’Église de Saint André du Quirinal. Bernini je kao arhitekta puno doprineo ulepšavanju ili dovršavanju postojećih zdanja, a malo bio u prilici da gradi u celosti prema svojim zamislima. Dva najznačajnija projekta koja je realizovao su kolonada na Trgu Svetog Petra u Rimu i crkva San Andre na Kvirinalu. Ali prvo pogledajmo koje su karakteristike baroka u arhitekturi...

Barokna arhitektura u Italiji Maderna: fasada Svetog Petra u Rimu (1607-15), Bernini i kolonada na trgu Svetog Petra (1657) Boromini i novo shvatanje baroka: konkavno konveksno, ovalno (Sveti Karlo sa četiri fontane (početak gradnje 1638, fasada 1665-67) Saint Charles aux 4 fontaines: commencé 1638, façade 1665-67, Saint Yves coupole 1642, sainte Agnes 1653-63

Poslednje Mikalanđelovo arhitektonsko ostvarenje, rad na baziliki Svetog Petra u Rimu, se već može smatrati pretečom barokne arhitekture. Mikelanđelo u fasadi koristi kolosalni red duplih pilastera.... l’ordre colossal au lieu de l’élévation par degrés progressifs de Bramante. Cet ordre colossal met en valeur le dôme, lui-même plus étiré

Na kolosalni red duplih pilastera se nadovezuju duplirani stubovi tambura kupole. “Arhitrav” iznad stubova je izlomljen, a nadstrešnice prozora naizmenično zaobljeni i trouglasti “zabati”...

Videli smo da je jedan od najznačajnijih arhitektonskih Berninijevih projekata, projekat kolonade i eliptičnog trga ispred Bazilike Svetog Petra u Rimu (1657). Fasada i unutrašnjost naosa (1607-1615) su delo jednog drugog baroknog arhitekte, Karla Maderne (1556-1629). Le plan elliptique est typique de l'architecture baroque influencée par les découvertes contemporaines en astronomie.

Carlo Maderna: fasada bazilike Svetog Petra u Rimu (1607-1615) Carlo Maderna (1556-1629): façade de Saint Pierre de Rome (1607-1615) Architrave supporte un attique…

Renaissance: Alberti, façade de Sant Andrea de Mantou, 1470 Ponovo uporedimo ovu fasadu sa Albertijevom, renesansnom: i u Madernovoj, kao ranije u dela Portinoj, vidimo klasične elemente: arhitrav, stubovi i stupci, zabat, forma trijumfalne kapije... modifie ces formes classiques pour les rendre plus expressives, plus dramatiques Baroque: Carlo Maderna, façade de Saint Pierre de Rome (1607-1615):

Carlo Maderna: fasada Svetog Petra u Rimu (1607-1615): Ali i ovde su klasični elementi izmenjeni: kolosalni stupci postaju stubovi, udvajaju se dok se razmak između stubova smanjuje kako se približavamo centralnom delu fasade (crescendo), arhitrav je izlomljen, fasada nije ravna već izdubljena nišama i dubinom portika, isturena oko glavnog portala, granica između spoljašnjosti i unutrašnjosti je nejasna: građevina ima aktivan odnos sa prostorom trga ispred hrama. Carlo Maderna (1556-1629): façade de Saint Pierre de Rome (1607-1615) Architrave supporte un attique… saille autour du portail central, le mur de la façade n’est plus en mur continu mais en profondeur, formant un rapport dynamique avec l’espace devant l’édifice. La façade semble plus dynamique, expressive, dramatique.

Renesansa: Alberti, fasada San Andrea u Mantovi, 1470 Uporedite Maderninu baroknu fasadu katedrale Svetog Petra u Rimu sa Albertijevom, renesansnom... modifie ces formes classiques pour les rendre plus expressives, plus dramatiques Barok: Karlo Maderna, fasada katedrale Svetog Petra u Rimu (1607-1615):

Bernini je trg ispred katedrale projektovao kao eliptičan, uokviren duplim kolonadama koje poput dve ruke obuhvataju trg (1657). Eliptičan oblik je tipičan za barok, kao posledica najnovijih otkrića u astronomiji (Keplerovi zakoni o eliptičnoj putanji planeta, 1607-19). Le plan elliptique est typique de l'architecture baroque influencée par les découvertes contemporaines en astronomie. Lois de Kepler, 1607-19: les trajectoires des planètes sont elliptiques, le Soleil occupe un des foyers (Copernic 1543: planètes tournent autour du Soleil en trajectoires circulaires) (Galilée 1564-1642) Newton se basant sur Kepler: les lois de la gravitation

Barokni karakter kolonade se u najvećoj meri ogleda u kolosalnosti njenih stubova i njihovom udvajanju... la colonnade entourant la place elliptique devant la basilique de Saint Pierre à Rome, 1657 La colonnade entourant la place devant la basilique de Saint Pierre à Rome, 1657

Boromini (Francesco Borromini, 1599-1667) Vrhunac rimske barokne arhitekture, njen najprepoznatljiviji aspekt se ipak vezuje za trećeg velikog arhitektu ovog perioda, Frančeska Borominija (1599-1667). Na primeru njegove crkve Svetog Karla (fasada 1665-67) videćemo osnovne odlike Borominijeve barokne arhitekture: Svetog Karla Boromejskog Jeu de plans concaves et convexes, le plan en ovale, le portique en saillie, le mur sculpté (scène de théâtre)

Renesansa: Alberti, fasada San Andrea, Mantova, 1470 Barok: Boromini, fasada Svetog Karla, 1665-67 Renesansa: Alberti, fasada San Andrea, Mantova, 1470 Ponovo uporedimo, sada ovu Borominijevu fasadu, sa Albertijevom, renesansnom…

Renaissance: Alberti, façade de Sant Andrea de Mantou, 1470 Barok: Boromini, fasada Svetog Karla, 1665-67 Renaissance: Alberti, façade de Sant Andrea de Mantou, 1470 Ponovo na obe vidimo elemente grčkog hrama: zabat, arhitrav, stubovi, i fasadu u obliku rimske trijumfalne kapije: barokna arhitektura se, kao i renesansna, služi elementima grčke i rimske arhitekture… Renaissance: Alberti, façade de Sant Andrea de Mantou, 1470

Baroque vs renaissance: le baroque modifie les formes classiques Barok: Boromini, fasada Svetog Karla, 1665-67 Baroque vs renaissance: le baroque modifie les formes classiques Ali barok menja oblik klasičnih elemenata, da bi ih učinio dramatičnijim, ekspresivnijim: arhitrav je talasast, zabat takođe, uz to i prekinut, zid je naizmence konkavan i konveksan, izdubljen nišama u koje je smeštena skulptura, portal je isturen… Renaissance: Alberti, façade de Sant Andrea de Mantou, 1470

Fasada Svetog Karla je sva u pokretu: zidovi su naizmenice konkavni i konveksni, portik isturen, arhitrav talasast, zabat takođe, uz to i izlomljen, cela fasada kao da se talasa, pročelje oko glavnog portala je istureno: ne postoji jedinstvena linija gde trg prestaje a zdanje počinje, fasada ima aktivan odnos sa prostorom trga. Zid je izdubljen nišama u koje je smeštena skulptura, poput likova na pozorišnoj sceni. Francesco Borromini (1599-1667): l’Église de Saint-Charles-aux-quatre-fontaines: église 1638, façade 1665-67 jusqu’à l’extravagance.

Pri vrhu, dva anđela pridržavaju ovalni medaljon u središtu zabata (uporedite sa krugom u sredini Albertijevog): naime prema najnovijim saznanjima, elipsa a ne krug, je slika Božje promisli... Francesco Borromini (1599-1667): l’Église de Saint-Charles-aux-quatre-fontaines: église 1638, façade 1665-67 jusqu’à l’extravagance.

Ovale remplaçant le cercle comme image de création divine Kepler formuliše svoje zakone u periodu između 1609 i 1618, između ostalog onaj o orbiti planeta, koja je eliptična, a ne kružna. Prema najnovijim saznanjima dakle, elipsa a ne krug, je slika Božje promisli... Informacija koju odmah usvaja barokna arhitektura: ovalni medaljon krasi Borominijev barokni fronton, a ne krug kao na Alberijevoj renesansnoj fasadi. Osnova crkve Svetog Karla je takođe eliptična kao i osnova kupole. Baroque: Borromini, façade de Saint Charles aux quatre fontaines, 1665-67

Osnova crkve Svetog Karla je takođe eliptična (iako je ta elipsa deformisana da bi rekonstruisala formu krsta) kao i osnova kupole. Francesco Borromini (1599-1667): l’Église de Saint-Charles-aux-quatre-fontaines: église 1638, façade 1665-67 jusqu’à l’extravagance. Oblik elipse je tako novi idealni oblik, karakterističan za Barok kao što je krug bio karakterističan za Renesansu.

Borromini: la façade de Sainte-Agnès sur la place Navonne (1653-63) Boromini će ovom veoma konkavnom fasadom crkve Svete Agnese, uvučenom u odnosu na trg Navona u Rimu na kome se nalazi (aktivan odnos sa prostorom) rešiti dotadašnji problem graditelja kupola… Façade à deux tours gothique + coupole renaissance… Borromini: la façade de Sainte-Agnès sur la place Navonne (1653-63)

Katedrala Svetog Petra u Rimu

Problem: kupola je nestala Problem: kupola je nestala!!! Naime, vidne izdaleka, velelepne kupole nestaju iza fasade kako se posetilac približava…

Konkavna fasada: Boromini, Svete Agnese, Trg Navona (1653-63) Borominijeva veoma uvučena, konkavna fasada ne zaklanja kupolu, koja ne nestaje kako se približavate ulazu . Kupola ovde služi i kao gornji deo fasade, a Boromini ponovo uvodi i dve kule (zapadna fasada sa dve kule, karakteristična za srednjevekovne katedrale). Façade à deux tours gothique + coupole renaissance… Konkavna fasada: Boromini, Svete Agnese, Trg Navona (1653-63)

Napomene o urbanizmu Barokna umetnost donosi novine i u oblasti urbanizma, menjajući način na koji se « grad misli ». Renesansni koncept grada se i dalje zasniva na srednjovekovnom: grad je « utvrđenja », zida se « intra muros ». Barok « otvara » grad, koji je sada « prestonica », čiji se uticaj širi daleko preko njenih fizičkih granica. Otvaraju se perspektive, bitno je što dalje odvesti pogled… Il n'est pas interdit de penser que la révolution copernicienne puis newtonienne qui s'imposent alors, influent sur les esprits des commanditaires comme des architectes et urbanistes… Plan baroknog Versaja

Izdvojite najbitnije: Arhitektura baroka

Karlo Maderna : fasade katedrale Svetog Petra u Rimu (1607-1615) Barokna arhitektura, kao i renesansna koristi elemente klasične (zabat, arhitrav, stubovi…) ali ih modifikuje: arhitrav je izlomljen, kolosalni stupci se udvajaju, postaju stubovi, dok se razmak između stubova smanjuje kako se približavamo centralnom delu fasade, isturenom i dodatno naglašenom skraćenim zabatom. Fasada je izdubljena nišama i dubinom portika, granica između spoljašnjosti i unutrašnjosti je nejasna, postoji aktivan odnos sa prostorom. Carlo Maderna (1556-1629): façade de Saint Pierre de Rome (1607-1615) Architrave supporte un attique… Karlo Maderna : fasade katedrale Svetog Petra u Rimu (1607-1615)

Fasada Borominijeve crkve Svetog Karla je ilustrativna za zrelu fazu baroka: fasada je sva u pokretu: zidovi su naizmence konkavni i konveksni, arhitrav talasast, zabat prelomljen. Centralni deo je isturen, postoji aktivan odnos sa prostorom. Zid je izdubljen nišama u koje je smeštena skulptura, poput likova na pozorišnoj sceni. Francesco Borromini (1599-1667): l’Église de Saint-Charles-aux-quatre-fontaines: église 1638, façade 1665-67 jusqu’à l’extravagance.

Osnova crkve Svetog Karla je eliptična (iako je ta elipsa deformisana da bi rekonstruisala formu krsta) kao i osnova kupole. Vrh pročelja krasi ovanlni medaljon. Francesco Borromini (1599-1667): l’Église de Saint-Charles-aux-quatre-fontaines: église 1638, façade 1665-67 jusqu’à l’extravagance. Zbog novih otkrića u astronomiji, oblik elipse je novi idealni oblik, karakterističan za Barok kao što je krug bio karakterističan za Renesansu.

Tako je i Berninijev trg ispred Crkve Svetog Petra u Rimu eliptičan, oivičen kolonadom kolosalnih duplih stubova. (nef et façade par Carlo Maderna 1607-1615), colonnade Bernini, 1657, Borromini, Saint-Charles aux Quatre fontaines, 1665-67

Konkavna fasada Svete Agnese, Trg Navona (1653-63) Na crkvi Svete Agnese Borominijeva veoma uvučena, konkavna fasada ne zaklanja kupolu, koja ovde služi i kao gornji deo fasade. Boromini ovde ponovo uvodi i zapadnu fasadu sa dve kule, karakterističnu za srednjevekovna zdanja... Façade à deux tours gothique + coupole renaissance… Konkavna fasada Svete Agnese, Trg Navona (1653-63)

Barok menja klasične forme da bi ih učinio ekspresivnijim, dramatičnijim: stubovi se dupliraju, zabati i arhitravi krive, prelamaju, zidovi talasaju, konkavni i konveksni, izdubljeni nišama. Portal je isturen, naglašen, postoji aktivan odnos sa prostorom. Ovalna forma je karakteristična (plan, ukras). Barokna arhitektura Barok menja klasične forme da bi ih učinio ekspresivnijim, dramatičnijim: stubovi se dupliraju, zabati i arhitravi krive, prelamaju, zidovi talasaju, konkavni i konveksni, izdubljeni nišama. Portal je isturen, naglašen, postoji aktivan odnos sa prostorom. Ovalna forma je karakteristična (plan, ukras). Maderna, fasada svetog Petra u Rimu, 1607-10; Boromini, fasada Svetog Karla, Rim 1665-67

Primer pitanja: Na primeru Borominijeve crkve Svetog Karla objasnite karakteristike barokne arhitekture. Francesco Borromini (1599-1667): l’Église de Saint-Charles-aux-quatre-fontaines: église 1638, façade 1665-67 jusqu’à l’extravagance. Francesco Borromini (1599-1667): Crkva Svetog Karla (crkva 1638, fasada 1665-67)

Sistematizacija: Umetnost baroka

Slikarstvo Baroka u Italiji: iluzionizam,naturalizam Barokno slikarstvo koristi tehničke inovacije renesanse, da dočara iluziju beskonačnog prostora: govorimo o baroknom iluzionizmu. Ambijenti u kojima Karavađo (1573-1610) prikazuje religiozne scene su skromni i svakodnevni, po uzoru na realizam severa Italije. Telo je nepodnošljivo realistično, naturalistički prikazano… Jak svetlo-tamni kontrast i dijagonalna kompozicija čine barokno slikarstvo karakteristično dramatičnim i ekspresivnim. Peinture: nous avons pris en exemple Le Carrache (1560-1609) et le plafond du palais Farnèse à Rome pour l’origine du procédé, puis Andrea POZZO, (1642-1709), avec la fresque du plafond de l’église de Sant Ignazio, à Rome, L’Apothéose de St. Ignazio (1688-90). Le Caravage, L’appel de Saint Matthieu, 1597-98

Barok u Italiji: skulptura baroka, Bernini (1598-1680) Prikazuje najdramatičniji, prelomni trenutak akcije, obraća se osećanjima gledalaca prikazima nasilja, ekstaze… Spiralna kompozicija i postojanje nevidljivig komplementa, doprinose novom, aktivnom odnosu sa prostorom u kome se skulptura nalazi. Uz slikarstvo i arhitektonski dekor kreira kompozitne scene, stvara iluziju, poput pozorišne scene. Berninijev David, 1623, prikazuje prelomni trenutak drame. Figura u zamahu je uvijena oko sebe (spiralna kompozicija) i pretpostavlja prećutno prisustvo Golijata (nevidljivi komplement), u tome vidimo novi, aktivan odnos sa prostorom u kome se nalazi. Govorimo o psihološkom realizmu porteta, David je prikazan kako grize usnu u strahu i naporu. U celini za kapelu Kornaro, skulptura Zanos Svete Tereze (1645-1652), sa arhitektonskom i slikanom dekoracijom pravi kompozitnu scenu, poput scene u pozorištu. Barokna skulptura se ne libi da duhovnu ekstazu prikaže kao telesnu, u cilju većeg uticaja na posmatrača. L’extase de la sainte Thérèse, le groupe de la chapelle Cornaro de l’église Santa Maria Vittoria à Rome, exécuté entre 1645 et 1652.

Barok menja klasične forme da bi ih učinio ekspresivnijim, dramatičnijim: stubovi se dupliraju, zabati i arhitravi krive, prelamaju, zidovi talasaju, konkavni i konveksni, izdubljeni nišama. Portal je isturen, naglašen, postoji aktivan odnos sa prostorom. Ovalna forma je karakteristična (plan, ukras). Barokna arhitektura Maderna, fasada svetog Petra u Rimu, 1607-10; Boromini, fasada Svetog Karla, Rim 1665-67