4-4 Postimpresionizam Žorž Sera (Georges Seurat, 1859-1891) Pol Sezan (Paul Cézanne,1839-1906) Vinsent Van Gog (Vincent Van Gogh, 1853-1890) Pol Gogen (Paul Gauguin, 1848-1903) Anri de Tuluz-Lotrek (Henri de Toulouse Lautrec, 1864-1901)

Izdvojimo najbitnije: Postimpresionizam, Paul Cézanne (1839-1906) Govoreći o postimpresionizmu, rekli smo da se radi o opštem terminu koji se odnosi na slikarstvo posle 1880, preciznije na grupu slikara koji su svi u nekom trenutku prošli kroz impresionizam, a onda nastavili dalje... Sezanu smeta nejasna forma, on pokušava da « nađe večni oblik » predmeta, da od impresionizma « načini nešto solidno». Niz godina predano radi na ciklusu slika planine San Viktoar (80 slika između 1882 i 1906…)

Sezan pokušava da « nađe večni oblik » bojom, ne crtežom ili tonskim modelovanjem « kada je boja moćna, i oblik je najpotpuniji », i u tom procesu razvija karakterističan način slikanja usmerenim potezima iste boje koja u snopovima formira stranice, fasete... slika usmerenim potezima iste boje, u snopovima, direkcionim potezom, koji formiraju površine, « fasete » Direkcioni potez ne prati obavezno oblik predmeta, već fasete nezavisno od oblika samih predmeta formiraju sliku. I boja stiče izvesnu autonomiju u odnosu na striktno realistični prikaz.

U Sezanovim mrtvim prirodama javljaju se iskrivljenja prostora koja ukazuju na to da Sezan napušta jedinstvenu tačku gledišta, koja je dominirala zapadnom umetnošću od Renesanse. Na to će se kasnije ugledati fovisti i kubisti...

4-4-3 Postimpresionizam Žorž Sera (Georges Seurat, 1859-1891) Pol Sezan (Paul Cézanne,1839-1906) Vinsent Van Gog (Vincent Van Gogh, 1853-1890) Pol Gogen (Paul Gauguin, 1848-1903) Anr de Tuluz-Lotrek (Henri de Toulouse Lautrec, 1864-1901)

Vinsent Van Gog (Vincent Van Gogh, 1853-1890): mit... Dok Sezan i Sera impresionizmu zameraju manjak metodičnosti, Van Gog kreće u sasvim suprotnom pravcu: za njega naprotiv impresionizam ne pridaje dovoljno značaja izrazu umetnikovih osećanja, što će biti njegova osnovna težnja. Kratak i buran život okončan samoubistvom sa 37 godina, impresivan broj dela velikog ekspresivnog naboja, naslikanih u samo 10 godina samouke karijere, i podjednako impresivan broj pisama bratu Teu u kojima je vidna Van Gogovo duboko promišljanje svoga rada čine Van Goga mitskom figurom istorije umetnosti.

Početak: Pred-impresionistički period (1885-86): preneti emocije, duhovnu realnost Mladi Van Gog se zanima za religiju, ali je suviše nestabilan za studije teologije, te radi kao laički propovednik u službi crkve u jednom belgijskom rudarskom regionu. Kontakt sa krajnjim siromaštvom u kome žive ovi ljudi će ga zauvek obeležiti. Među tim ljudima Vinsent pravi brojne crteže i slike sa temama iz života seljaka, kao što je ova slika Ljudi koji jedu krompir (1885), ou ili slika mlade Seljanke… Heidegger, L’origine de l’œuvre d’art, Mayer Shapiro, Derrida… Vincent travaille comme prêcheur laïque dans le bassin minier du Borinage, en Belgique.

Vinsent Van Gog, Ljudi koji jedu krompir (1885) Kontakt sa bedom će obeležiti Van Goga, koji, krajnje osetljiv, želi da podeli svoja osećanja kroz svoje slike. Van Gog svoju hrišćansku veru shvata apstraktno , kao način shvatanja i interpretacije sveta, i želi da podeli « duhovnu stvarnost » svojih modela... Vinsent Van Gog, Ljudi koji jedu krompir (1885)

L’Arlésienne (Mme Ginaux), 1889 « Želim da ljude predstavim sa onim nečim večnim što je ranije simbolizovao oreol »,  reći će par godina kasnije. L’Arlésienne (Mme Ginaux), 1889

Vincent Van Gogh, Les chaussures, 1885 Boje slika iz ovog perioda su tamne, način slikanja često nespretan zbog manjka formalnog obrazovanja, ali se već vidi Van Gogov karakterističan rukopis: slike su pastuozno rađene, potez je vidan, boja se pod pritiskom četkice preliva… Heidegger, L’origine de l’œuvre d’art, Mayer Shapiro, Derrida… Vincent Van Gogh, Les chaussures, 1885

Pariz i uticaji: impresionizam, poentilizam i japaska umetnost (1886-87) Vinsent 1886 stiže u Pariz, gde se pridružuje bratu Teu, koji na Monmartru vodi jednu galeriju. Tokom te dve godine, posećuje muzeje i izložbe, sreće se sa slikarima impresionistima i postimpresionistima. Pod njihovim uticajem paleta mu postaje svetlija. Posebno ga inspiriše Seraov poentilizam. Takođe nalazi inspiraciju i u Japanskoj umetnosti, u to vreme veoma popularnom i dostupnom na Zapadu preko grafika (drvoreza), koje će i Van Gog kolekcionarati. la galerie Goupil L’exposition universelle de Paris en 1867 consacre la photographie, mais aussi présente les estampes japonaises (l’école « Ukyo-e » = peinture d’un monde en mouvement, un style datant du 17ème siècle)

Uticaj impresionizma i postimpresionizma (poentilizma): Vinsent Van Gog, Bulevar Kliši, 1887

Hirošige, Pljusak na mostu Ohashi /Van Gogh prema Hirošigeu Uticaj japanizma: Hiroshige/ Van Gogh Hirošige, Pljusak na mostu Ohashi /Van Gogh prema Hirošigeu

Cipele, pre i posle uticaja impresionizma, 1885 -1887 Van Gogova impresionistička faza će trajati svega dve godine, ali će, jednom integrisana u karakteristični rukopis njegovih prvih slika, doneti zadivljujuće rezultate... Cipele, pre i posle uticaja impresionizma, 1885 -1887

Postimpresionistički period (1888-90): preneti emocije, duhovnu realnost i novi lični rukopis Van Gog u februaru 1888 odlazi u Arl, u Provansi, gde će između 1888 i 1890 naslikati svoja najznačajnija dela. U ovom periodu će se uticaji koje je pretrpeo u Parizu stopiti sa van Gogovim ličnim rukopisom i njegovom težnjom da dočara duhovnu realnost koju vidi u svojim temama, stvarajuči Van Gogov prepoznatljiv likovni jezik. Neumorno slika pejzaže francuskog juga, ali u njima ne traži poput Sezana, arhitektoniku formi, već odsjaj svoje mistične vere. I on slika u serijama:

Na jugu Francuske, Van Gog počinje da slika u serijama slika, od kojih su najpoznatije serije suncokreta, voćnjaka u cvatu, polja, čemprsa... Takođe i serije portreta, i svojih čuvenih autoportreta… Les tournesols, série entamée à Paris, acquiert un vase à Arles Suncokreti…

Van Gogove serije se razlikuju od Moneovih: Van Gog ne traži promenljive aspekte svojih motiva kao impresionisti, niti večnu formu kao Sezan, već uvek veći ekspresivni intenzitet i emocionalnu istinu svog motiva. Serije: Suncokreti, 1888-1889

Autoportreti, 1888/89

Poštar (Joseph-Etienne Roulin) / Doktor Gachet, 1890 Portreti… 1889, Joseph-Etienne Roulin /L’Arlésienne (Mme Ginaux) Auvers sur Oise Poštar (Joseph-Etienne Roulin) / Doktor Gachet, 1890

Arlžanka (Madame Ginaux), 1889 « Želim da ljude predstavim sa onim nečim večnim što je ranije simbolizovao oreol »,  « duhovna istina » van Gogovih modela… Arlžanka (Madame Ginaux), 1889

Boja kod Van Goga Za Van Goga, boja, a ne oblik, je ta koja određuje emocionalni naboj slike. U pismima bratu, Van Gog objašnjava svoj izbor boja i emocionalno značenje koje im pridaje. U ovoj Unutrašnjosti kafea u Arlu (1888), crveni i zeleni tonovi u komplementarnom kontrastu izražavaju «niske i strašne ljudske strasti »…

Dok plavi i žuti tonovi njegove Sobe u Arlu (1888), « izražavaju spokoj i mir odmora »…

Boja, iako prenaglašena, ostaje stvarna boja motiva I u ovom noćnom pejzažu, kao i u prethodnim slikama, vidimo da boja kod Van Goga, iako prenaglašena, ostaje ipak stvarna boja motiva. 1888, Terasa kafea u Arlu

Boja kod Van Goga, iako prenaglašena, ipak ostaje stvarna boja motiva Boja kod Van Goga, iako prenaglašena, ipak ostaje stvarna boja motiva... U Van Gogovim serijama polja... La récolte, 1888

Prepoznajemo Van Gogov « lični rukopis » zrele faze: boja je intenzivna, potez vidan, Van Gog jakim pritiskom ostavlja trag u pastuoznom nanosu boje, koja se razliva sa strana četkice… 1888 1888

1889

1889 1889

1889

Talasi, spirale, koncentrični krugovi Van Gog je preosetljiv i krhke psihičke stabilnosti. Posle jedne od rasprava sa Gogenom, koji živi sa njim u Arlu, odseca sebi uvo i primljen je u azil San-Remi-u-Provansi, gde će 1889 ostati celu godinu. Tamo dobija atelje i slika između kriza, pogotovo žitna polja koja vidi sa prozora. Slike iz ovog perioda su prepoznatljive po karakterističnim talasima, spiralama i koncentričnim krugovima.

1889

1889

1889

1889, Nuit étoilée, Champs de blé et cyprès Koje nalazimo i u verovatno najpoznatijoj Van Gogovoj seriji čempresa… « Čempresi me još uvek zaokupljaju. », piše bratu iz azila u San-Remiju, gde slika i verovatno najšoznatiju sliku iz ove serije, Zvezdanu noć. 1889, Nuit étoilée, Champs de blé et cyprès

Verovatno najpoznatija Van Gogova slika, iz serija čempresa: talasi, spirale, koncentični krugovi 1889, Zvezdana noć

Čempresi (1889): talasi, spirale, koncentični krugovi

Poslednje slike: pejzaži iz Overa, 1890 Van Gog provodi poslednje mesece svog života u Overu, gde slika svoje poslednje pejzaže…

U njima vidimo njegov ekstremni senzibilitet i karakterističan rukopis: intenzivna boja koja preliva jak, upirući, potez četkice, talasaste poteze, crna boja koja mrači nebo… Tragedija se nazire... Žitno polje, 1890 Žitno polje, 1890

Postimpresionizam, vezuju se i za simbolizam, najavljuje fovizam, preteča ekspresionizma… To što nas Van Gogove slike i dalje dotiču je dokaz da je uspeo u svom naumu: naći slikovni jezik koji može da prenese emocionalnu istinu svakog bića, predmeta, prizora koje je slikao. Van Gogov osećaj spiritualne realnosti, ono nešto večno… Van Gogovo delo se vezuju i za simbolizam, jer želi « da ideju odene u vidljivu formu », da pronađe simbole koji nam omogućavaju da dosegnemo « višu stvarnost» , a najavljuje fovizam i ekspresionizam...

Van Gogov postimpresionizam se dovodi u vezu sa simbolizmom, a najavljuje fovizam i ekspresionizam… Van Gogovo slikarstvo se takođe vezuje i za simbolizam, jer pokušava da « ideje prikaže u vidljivom obliku », da nađe simbole kojima bi dosegao « višu stvarnost », « ono nešto večno što je oreol simbolizovao »… Sama reč « simbolizam » (etimološki, « baciti zajedno ») označava analogiju koju ova umetnost želi da uspostavi između apstraktne ideje i slike kojom je želi izraziti. I drugi slikari se vezuju za simbolizam, kao Pol Gogen o kome ćemo govoriti danas, ili Edvard Munk o kome će biti reči na sledećem času... Vetir l;idee d'une forme sensible

Simbolizam, Sintetizam… Simbolizam takođe nastaje kao reakcija na naturalizam zapadne tradicije, koja u slikarstvu predaje suviše značaja posmatranju prirode. Simbolizam daje značaj ličnoj viziji u stvaranju simbola koji bi nam omogućili dosezanje viših nivoa senzibilnosti. Simbolizam još nazivamo i sintetizam, jar mu je ideal sinteza različitih oblika umetnosti, kao i sinteza (stvaranje) svojih ličnih simbola. Simbolizam se tako nadovezuje na pojedine aspekte romantizma, ali su u slikarstvu razlike u stilu vidne: dok je romantizam impulsivan i buntovan, sintetizam je statičan, često hermetičan (pošto svaki umetnik razvija svoj lični repertoar simbola)... du grec sumbolon, « objet coupé en deux constituant un signe de reconnaissance quand les porteurs pouvaient assembler les deux morceaux » Alors que Manet et les impressionnistes cherchent une nouvelle technique de peindre, (quittant l’aspect soigné, privilégiant la rapidité apte à capter l’impression du moment, laissant le trait apparent…), permettant d'atteindre la réalité supérieure de la sensibilité.

Simbolizam nastaje u istom periodu kad i impresionizam, i nadovezuje se na pojedine aspekte Romantizma. Za razliku od Romantizma, često impulsivnog i buntovnog, stil u slikarstvu sintetizma je statičan, često hermetičan (pošto svaki umetnik razvija, sintetizuje, svoj lični repertoar simbola)... 1883, Simbolizam: Pierre Puvis de Chavannes (1824-1898), Devojke na obali mora, 1879

Odilon Redon (1840-1916) (ilustracije za Fantastične priče Edgar Alan Poa) 1903 Portrait de Paul gauguin 1914, Le Cyclope 1903-05, Portrait de Paul Gauguin Odilon Redon, Oko balon, 1878 1885, Beatriče

Za preteču simbolizma se smatra slikar prethodne generacije, Gustav Moro (Gustave Moreau, 1826-1898). Romantične inspiracije, pridajući veći značaj ličnoj viziji nego objektivnom posmatranju prirode, Moro će steći slavu pri kraju svog života, kada njegov lični stil bude u većoj meri odgovarao ukusu javnosti... Apparition Salomina igra (Priviđenje), 1874-1876

Izdvojite najbitnije: Van Gog (1853-1890) Za Van Goga, cilj umetnosti je da iskaže umetnikova osećanja. Slika u serijama u pokušaju da dosegne ekspresivni maksimum u svojim delima, večnu spiritualnu realnost svojih prizora... Van Gog smatra da je boja ta koja određuje osećajni sadržaj slike. Boja kod Van Goga je intenzivna, on joj pridaje simbolično značenje, ali iako naglašena ostaje vezana za stvarnu boju motiva. Govorimo o Van Gogovom « ličnom rukopisu »: jak pritisak na četkicu ostavlja vidan,u pastuozni nanos urezan potez, intenzivna boja se preliva sa strana četkice. U slikama iz poslednjeg perioda, pojavljuje se talasasti potez i karakteristične spirale (Zvezdana noć).

Znam da objasnim: šta se smatra Van Gogovim « rukopisom » Znam da objasnim: šta se smatra Van Gogovim « rukopisom ». Šta je po vašem mišljenju želeo da postigne ovom slikom? Na koji način to postiže ? Objasnite i Van Gogovu upotrebu boje. Van Gogh, Žitno polje, 1890

Filmovi o Van Gogu… Lust for Life, Vincente Minelli, 1956 Vincent, Paul Cox en 1987 (lettres lues) Vincent et moi, Robert Altman 1990 Rêve (Yume), Akiro Kurosawa en 1990 Van Gogh, Maurice Piallat en 1991