Impresionizam: izdvojite najbitnije Impresionisti pridaju veliku pažnju svetlosti, beležeći na koji način promenljivi atmosferski uslovi menjaju prizor koji slikaju. Svetlost je prava tema njihovih dela. Slikaju serije istih motiva prateći promene koje na prizoru nastaju sa promenom svetlosti. U najvećoj meri se manjaju nebo, površine vode i mokre ulice u kojima se nebo ogleda, to će dakle biti osnovne teme ovog pokreta. Promene prizora pri promeni svetlosti su najvidljivije napolju, te impresionisti slikaju u pleneru, brzim, vidnim potezima, dok se boje, često direktno nanete iz tube, optički mešaju na platnu. Slike izgledaju nedovršeno, liče na skice. Najpoznatiji predstavnik ovog pokreta je Klod Mone, po čijoj je slici Impresija: sunce izlazi, pokret i dobio ime.

Monet, 1873, Bulevar Kapucina Slikanje napolju, na motivu, u pleneru, brzim potezima četkice, slike liče na skice. Beleže promene motiva pri promenljivoj svetlosti, te slikaju u serijama. Omiljene teme: pejzaži sa velikim površinama vode u kojima se nebo ogleda ali i urbani prizori… 1875, Camille Monet et son fils Jean (Femme au Parasol) Monet, 1873, Bulevar Kapucina 1875, Žena sa suncobranom 1894, Ruanska katedrala, sivo vreme

Klod Mone: Impresja: sunce izlazi, 1873 Klod Mone (Claude Monet, 1840-1926) je personifikacija pokreta. Na primerima njegovih slika smo videli osnovne karakteristike impresionizma, pokreta koji je po jednoj od njih (Impesija: sunce izlazi) i dobio ime… Klod Mone: Impresja: sunce izlazi, 1873

Izlazak u plener, karakteristični motivi (pejzaži sa velikim površinama neba ili velikim vodenim površinama u kojima se nebo ogleda) na kojima se promene pri promeni svetlosti najveće. Monet, Bulke, 1873 Monet, Impression: soleil levant, 1873

Mone, 1873, « Impression: Soleil levant » Brz i vidan potez četkice, slike izgledaju nedovršeno, poput skica. Boje se često nanose čiste, direktno iz tube i optički mešaju u oku posmatrača. Mone, 1873, « Impression: Soleil levant »

Impresionisti slikaju serije istih motiva da bi zabeležili promenu koja na motivu nastaje pri promenljivim vremenskim uslovima … 1894, Ruanska katedrala podnevno sunce (harmonija plavo i zlatno) 1894, Ruanska katedrala, sivo vreme 1893, Ruanska katedrala, jutarnje sunce (harmonija u plavom)

Edgar Dega i sečeni kadar Impresionisti, grupa Klod Mone, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Pjer-Ogist Renoar, Berta Morizo, Meri Kasat. Edgar Dega i sečeni kadar Claude Monet, Camille Pissaro, Alfred Sisley, Auguste Renoir, Edgar Degas, Berthe Morisot, Mary Cassat…

Impresionisti, grupa (1874-1886) « Impresionistima » nazivamo pre svega slikare Kloda Monea (Claude Monet), Kamij Pisaroa (Camille Pissaro), Alfreda Sislija (Alfred Sisley), Ogista Renoara (Auguste Renoir) i slikarke Betu Morizot (Berthe Morisot) i Meri Kasat (Mary Cassat). I drugi umetnici se dovode u vezu sa grupom, iako se oni, svaki na svoj način, od nje distanciraju: Eduar Mane (Édouard Manet), Edgar Dega (Edgar Degas), Pol Sezan (Paul Cézanne)... Pokret « zvanično » traje svega 12 godina, od prve izložbe grupe 1874, do poslednje, osme, 1886., a prestaće da postoji u trenutku svog zvaničnog priznanja (Mane dobija orden Legije časti i izlaže svoj « Bar u Foli-Beržeru » u Salonu). Publika će i tada ostati neprijateljski nastrojena, ili, u najboljem slučaju, nezainteresovana. Na prošlom času smo na primeru Moneovih dela videli osnovna obeležja ovog pokreta, danas ćemo pričati o ostalim slikarima iz grupe...

Najstariji među njima, Kamij Pisaro (Camille Pissaro) je poznat po svojim pejzažima. Na svojim počecima realista, u susretu sa impresionistima posvetljuje paletu, da bi kasnije prigrlio Seraovu poentilističku tehniku. admirateur de Corot, Courbet et l’École de Barbizon,

Alfred Sisli (Alfred Sisley), Britanac po nacionalnosti ali rođen i nastanjen u Parizu, će ceo život ostati impresionista, i slikati tipične impresionističke pejzaže sa velikim nebom i vodenim površinama u kojima se nebo ogleda... Alfred sisley

Među članove grupe se ubrajaju i dve žene, Francuskinja Berta Morizot (Berthe Morisot) i Amerikanka nastanjena u Parizu, i Meri Kasat (Mary Cassat). One slikaju prizore iz porodičnog života u privatnim enterijerima koji su bili domen žena njihovog vremena i staleža. Ovde Berta Morizo…

Da bi potom, kada Berta postane majka, njeno mesto u okviru pokreta preuzela Amerikanka Meri Kasat (Mary Cassat), koja će osim privatnih enterijera slikati žene i na javnim mondenskim sastajalištima toga vremena (u pozorištu…)

Privatni građanski enterijeri Scene savremenog mondenog života Mary Cassat, Autoportrait

Naime, iako su pejzaži najčešća tema, slike mondenskog života i sveta zabave su takođe česta tema impresionista: u tim scenama oni će se takođe baviti igrama svetlosti: živim bojama toaleta, svetlucavim dekorom, odsjaj u ogledalima … scene mondenih zabava Pjer-Ogist Renoar, 1876, Le Moulin de la Galette Pjer-Ogist Renoar, 1874, Pozorišna loža

Pjer-Ogist Renoar, 1881, Doručak veslača Srećna narav jednog Pjer-Ogist Renoara (Pierre-Auguste Renoir) nam ostavlja vesele i senzualne slike... 130 cm x 173 cm, collection Duncan Philips, Washington Pjer-Ogist Renoar, 1881, Doručak veslača

…dok Edgar Dega (Edgar Degas) u njima vidi i tamnu stranu … 1875-76, Čaša absinta 1879, Gospođica Lola u Cirkusu Fernando

Dega će uvek ostati po strani grupe, dorađujući u ateljeu svoje enterijere i prizore spektakla. Široj javnosti je pogotovo poznat po svojim pastelima koje prikazuju balerine na sceni i iza kulisa…

Edgar Dega, Čas plesa, 1873-76 1881, Mala četrnaestogodišnja balerina Kada mu vid počne da slabi, realizovaće i skulpture balerina kombinujući različite materijale…

plan coupé 1880-85, Balerine u ružičastom 1880-85, Dancers in Pink Edgar Dega, Čas baleta, 1873-76 Dega slika probe, pogled iz kulisa, iza scene u slikarstvo uvodeči kompoziciju « sečenog plana », decentriranu, asimetričnu po uzoru na fotografiju...

Dega dorađuje svoje slike u ateljeu, brzina njegovog rada nije ta koja doprinosi osećaju « uhvaćenog trenutka » o kome pričaju impresionisti. Za to je zadužen novi tip kompozicijem tzv kompozicija sečenog plana koji doprinosi osećaju stvarnosti, « uhvaćenog trenutka », kao u ovim balerinama, dok u sceni iz bistroa dodatno naglašava depresivni ambijent i doprinosi psihološkom realizmu predstave očaja ove « skrajnute » žene… Edgar Degas, 1875-76, Les buveurs d’Absinthe 1886-90approx., Dancers Climbing the Stairs « Sečeni plan »

b) Mane, Bar u Foli-Beržeru, 1882: tamnije vizije... Pjer-Ogist Renoar, 1874, Loža: pozitivna, svetla slika Dega, Čaša absinta, 1875-76 To naličje sveta zabave i tamnije aspekte mesta mondenog uživanja smo već videli u poslednjoj Maneovoj slici, « Bar u Foli-Beržeru ». Tim povodom smo već pominjali uticaj Kurbeovog realizma…

Mane će uvek ostati po strani grupe, iako će u kasnijem periodu uticaj mlađih kolega, koje je nekad inspirisao, postati vidan i u načinu slikanja, i u izboru tema... Mone, 1877, Stanica St.-Lazar sam inspirisati , même s’il reste à part du groupe, va en retour s’inspirer de ses collègues plus jeunes, et peindre vers la fin de sa vie les toiles clairement impressionnistes par leur technique et leur thème… Mane, 1872-73, Železnica

Edvard Mane, Bar u Foli-Beržeru, 1881-1882 U njegovom poslednjem delu, Bar u Foli-Beržeru, uticaj realizma se vidi u svesti o društvenoj poziciji lika, dok se uticaj impresionizma vidi u načinu slikanja (brz, vidan potez četkice, nedovršen izgled) ali pre svega u izboru teme (scena mondene zabave) u kojoj prati igre svetlosti i odsjaja svetlucavog dekora u ogledalu. Edvard Mane, Bar u Foli-Beržeru, 1881-1882

Mane će pred kraj života dobiti orden Legije časti za svoje delo, a njegov « Bar u Foli-Beržeru » je izložen u Salonu 1882. Grupa impresionista se poslednji put okuplja 1886. za poslednju, osmu izložbu grupe, da bi se u trenutku svog zvaničnog priznanja raspala, ustupajući mesto post-impresionizmu. Šira publika će i tada ostati neprijateljski nastrojena, ili, u najboljem slučaju, nezainteresovana. Édouard Manet, 1832-1883 au Salon officiel de 1882, peu avant sa mort en 1883. Édouard Manet, Le Bar aux Follies-Bergères, 1881-82 Pierre-Auguste Renoir, Le déjeuner des canotiers, 1881

Nadalje impresionizam prepušta scenu postimpresionizmu, stilski raznolikom periodu čija je zajednička odrednica da dolazi posle impresionizma, u kome su se svi njegovi bitni protagonisti ogledali, pre nego što su ih njihova lična istraživanja odvela dalje. Impresionizam je tako omogućio pojavu moderne umetnosti XX veka, čije sva značajna stremljenja zasniva. Na koji način, videćemo u našim sledećim predavanjima… Pre nego što se pozdravimo sa impresionizmom, pomenimo da je ovaj pokret u osnovi svih bitnih pravaca moderne umetnosti XX veka. Na koji način videćemo u daljim našim predavanjima…

Impresionisti, grupa (1874-1886) « Impresionistima » nazivamo pre svega slikare Kloda Monea (personifikaciju pokreta), Kamij Pisaroa, Alfreda Sislija, Pjer-Ogista Renoara (terase kafea, pozorišne lože) i slikarke Betu Morizot i Meri Kasat (privatni enterijeri). I drugi umetnici se dovode u vezu sa grupom, iako se oni, svaki na svoj način, od nje distanciraju: Eduar Mane, Edgar Dega (dorađujući svoje slike u ateljeu, uvodeći specifičnu kompoziciju sečenog plana po uzoru na fotografiju koja doprinosi utisku spontanosti)... Pokret « zvanično » traje svega 12 godina, od prve izložbe grupe 1874, do poslednje, osme, 1886, da bi potom ustupio mesto postimpresionizmu...

Claude Monet (1840-1926): 1873, Impresija: izlazak sunca Klod Mone (Claude Monet) je personifikacija impresionizma. Na primerima njegovih slika smo videli osnovne karakteristike pokreta koji je po jednoj od njih (Impesija: sunce izlazi) i dobi ime…: ovde izlazak u prirodu, karakteristična tema, vidan potez četkice, optičko mešanje boja... Claude Monet (1840-1926): 1873, Impresija: izlazak sunca

Impresionisti slikaju serije istih motiva da bi zabeležili promenu koja na motivu nastaje pri promenljivim vremenskim uslovima … 1894, La cathédrale de Rouen, plein soleil, (harmonie bleue et or) 1894, La cathédrale de Rouen, temps gris 1893, La cathédrale de Rouen, lumière du matin, (harmonie bleu)

Prizori mondenog života osavremenjenog Pariza toga doba (svet zabave: terase kafea, pozorišne lože…) takođe interesuju impresioniste, koji u njima uživaju u jarkim bojama i svetlucanju toaleta i dekora, igre odsjaja u ogledalima. Dve slikarke Berta Morizo i Meri Kasat, slikaju i privatne, porodične enterijere, domen žena toga doba. Mary Cassat, Au théâtre Renoir, La Loge

Drugi slikari se takođe dovode u vezu sa ovim pokretom, ali se zadržavaju, svaki na svoj način, po strani, kao naprimer Dega, dorađujuči svoje pastele u ateljeu, ali čuvajući utisak « uhvaćenog trenutka » kompozicijom « isečenog plana » po ugledu na fotografiju. 1880-85, Les danseuses roses, 1875-76, Les buveurs d’absinthe

Monet, 1873, Boulevard des Capucines Slikanje napolju, na motivu, u pleneru, brzim potezima četkice, slike liče na skice. Beleže promene motiva pri promenljivoj svetlosti, te slikaju u serijama. Omiljene teme: pejzaži sa velikim površinama vode u kojima se nebo ogleda ali i urbani prizori, scene mondene zabave… 1875, Camille Monet et son fils Jean (Femme au Parasol) Monet, 1873, Boulevard des Capucines 1875, Femme au Parasol 1894, La cathédrale de Rouen