Periodizacija vizantijske umetnosti Vizantijska umetnost: umetnost Istočnog rimskog carstva od V veka nove ere, ali takođe i specifičan stil. Periodizacija vizantijske umetnosti Prvi cvetni period: vladavina Cara Justinijana (527-565) Ikonoboračka kriza (726-843) Drugi cvetni period (od kraja IX do XI veka) (dinastije Makedonaca i Komnina) Poslednji period procvata umetnosti u osiromašenom i već dekadentnom carstvu, između 1261 i konačnog pada pod tursku vlast 1453 (dinastija Paleologa). un dernier renouveau artistique de l’empire appauvri et en décadence, entre le regain de souveraineté en 1261 (après la chute de Constantinople aux mains des croisés de la IVème croisade en 1204) (dynastie des Paléologues) et la fin après la conquête turque de Constantinople en 1453.

Izdvojite najbitnije Vizantijska umetnost prvog cvetnog perioda (Car Justinijan, 527-565): arhitektura i slikarstvo na primerima mozaika crkve San Vitale u Raveni

Prvi cvetni period vizantijske umetnosti: vladavina Cara Justinijana (527-565) Prvi cvetni period vizantijske umetnosti odgovara vladavini Cara Justinijana (527-565), kada nova prestonica Konstantinopolj potvrđujesvoj politički ali i umetnički primat nad Zapadnim delom carstva. Spomenici iz ovog perioda su nažalost retki u Istanbulu, najznačajnija je Sveta Sofija, crkva Božje premudrosti. Najviše spomenika iz ovog perioda je sačuvano u Raveni, na severu Italije, a danas smo govorili o crkvi San Vitale u Raveni, sagrađenoj između 526-547

Sveta Sofija, crkva Božje premudrosti, Konstantinopolj (Carigrad, Istanbul), 532-537 Osnova Svete Sofije je jedinstvena kombinacija dva tipa hrišćanskih građevina: bazilikalnog tipa i tipa centralne osnove natkriljene kupolom: kupolu nad centralnim kvadratom podupiru dve polukupole, tako da centralni deo poprima izdužen, bazilikalan oblik. Kupola leži na pandantifima: ovo je najstariji sačuvan primer monumentalne upotrebe ovog građevinskog elementa.

Crkva San Vitale u Raveni (Italija) 526-547 San Vitale je centralne (osmougaone) osnove, kružni centralni deo je natkriljen kupolom i nišama povezan sa deambulatorijumom. Narteks je iskošen u odnosu na osu oltara i oltarske apside. Spoljašnjost je skromna za razliku od bogato ukrašene unutrašnjosti, kao kod ranohrišćanskih crkvi. Sous Justinien, Ravenne, capitale des empereurs romains d’occident (empereur Théodoric), est la principale place forte du gouvernement de Byzance en Italie.

Spoljašnjost crkve San Vitale je skromna i kontrastira sa mozaicima bogato ukrašenom unutrašnjošću (kao kod ranohrišćanskih crkvi). Teme ovih mozaika su kao i u prethodnom periodu s jedne strane ranohrišćanski simboli, a sa druge scene iz Biblije. Najznačajnija su međutim dva mozaika na kojima se javlja novi, vizantijski ideal predstavljanja. San Vitale, oltarski prostor i apsida

San Vitale, novi ideal predstavljanja Najpoznatiji su međutim mozaici na zidovima apside, realizovani oko 547, od kojih prvi predstavlja Cara Justinijana sa svojom svitom, a drugi njegovu suprugu, caricu Teodoru sa svojom. U njima se pojavljuje novi, vizantijski, ideal predstavljanja tela i prostora...

Novi, vizantijski ideal predstavljanja: ljudi su prikazani veoma slično: vitki i visoki, u raskošnoj odeći. Šake i stopala su mali u odnosu na telo. Lica su takođe slabo individualizovana: ovalna, sa malim ustima, i tankim i izduženim nosem, a krupnim očima (“puteni delovi”, nos i usta, su umanjeni, a spiritualni, oči, “ogledala duše”, uvećane). Svi su prikazani frontalno, gestovi su svedeni, ceremonijalni, a pozadina jednobojna, zlatna.

Slična tela, frontalno prikazana, jedva individualizovana lica, raskošna odeća, svedeni pokreti, dubina prostora zamenjena jednobojnom zlatnom pozadinom, sve nam to ukazuje da se ne radi ni o stvarnom vremenu, niti prostoru, već o « večnoj sadašnjosti » ceremonije. Ovaj način predstavljanja je odraz vizantijskog koncepta jedinstva svete i svetovne vlasti: Justinijan je istovremeno i car i poglavar crkve! C’est une cour plus céleste que terrestre. La ressemblance de la représentation de Justinien et de sa suite avec le Christ avec ses apôtres représente visuellement l’idée de l’union de l’autorité temporelle et spirituelle de l’Empereur de Byzance.

Vizantijska umetnost 2-4-1 Termin, istorijski kontekst, periodizacija. Arhitektura prvog cvetnog perioda (Sveta Sofija, carigrad, San Vitale, Ravena) 2-4-2 Prvi cvetni period: slikarstvu na primeru mozaika crkve San Vitale u Raveni 2-4-3 Ikonoboračka kriza i posledice: mozaici drugog cvetnog perioda 2-4-4 Arhitektura drugog cvetnog perioda i uticaji van Vizantije 2-4-5 Poslednji cvetni period (1261-1453): « renesanse » u vizantijskoj umetnosti. Sistematizacija.

2-4-3 Ikonoboračka kriza i posledice: mozaici drugog cvetnog perioda Obnova: mozaici drugog cvetnog perioda (od kraja IX do XI veka) « Renesanse » u vizantijskoj umetnosti: pojam

Ikonoboračka kriza: Ikonoborci i ikonoduli (Ikonoklasti i ikonofili) Pred pretnjama narastajućeg Islama, i hrišćanska crkva dovodi u pitanje svoje slike: 726. carski edikt zabranjuje oslikavanje crkava, na osnovu biblijske zabrane izrade i klanjanja idolima. To je ikonoborstvo, borba protiv slika u crkvama (ili ikonoklazam, lomljenje ikona, pogotovo zastupljeno u istočnim delovima carstva (a predvođeno carevima); Nasuprot tome, ikonoduli (oni koji veruju slikama) ili ikonofili (oni koji vole slike), koji preovladavaju u zapadnim krajevima carstva, predvođeni monasima, se pozivaju na to da je i sam Hrist dozvolio Svetom Luki da naslika njegov lik, i za sobom ostavio i druge predstave svoga lika (kao čudo Veronikin ubrusa naprimer, « nerukotvorene ikone »)… la question théologique de la double nature du Christ - humaine et divine - Pojmovnik: Ikonoborstvo / Ikonoklazam od Eikonoklastés « oni koji lome slike » i Ikonoduli / Ikonofili, «oni koji veruju slikama/koji vole slike »

Ikonoboračka kriza (726-843) Ikonoborci/Ikonoklasti vs Ikonoboračka kriza (726-843) Ikonoborci/Ikonoklasti vs. Ikonoduli/Ikonofili Suprotstavlja Careve ikonoborce (pogotovo uticajne u istočnim delovima carstva) monasima ikonodulima (uporišta pre svega u zapadnim krajevima carstva). Teološki, sukob se odnosi na mogućnost reprezentacije dvostruke Hristove prirode – ljudske i božanske ali politički premašuje pitanje reprezentacije u religiji, i ustvari je borba za nadmoć između Države (Cara) i Crkve. Ishod je produbljivanje raskola između katoličke i pravoslavne crkve. Pojmovnik: Ikonoborstvo / Ikonoklazam od Eikonoklastés « oni koji lome slike » i Ikonoduli / Ikonofili, «oni koji veruju slikama/koji vole slike »

Posledice: Slike religiozne sadržine nestaju iz crkvi, što usporava dalji razvoj vizantijske umetnosti. Ali slike religiozne sadržine ne nestaju sasvim, monasi nastavljaju da oslikavaju molitvenike i druge rukopisane knjige. Raste interes za svetovnu umetnost, na koju se zabrana ne odnosi. U njoj se slikari mogu slobodno ugledati na antičke uzore, pa vidimo povratak klasičnim motivima i načinima slikanja. Govorimo o klasicizmu. Miniature du Psautier Chludov (IXe siècle) montrant Jean le Grammairien détruisant une image du Christ Psautier Chludov (IXe siècle)

1. Slike religiozne sadržine nestaju iz crkvi: prvobitni mozaik u apsidi crkve Svete Irene u Solunu je u ovom periodu zamenjen običnim krstom (posle 750.). Sainte Irène, Tessalonique

2. Ali slike religiozne sadržine ne nestaju sasvim, monasi nastavljaju da oslikavaju molitvenike i druge rukopisane knjige. Psautier Chludov, miniature montrant Jean le Grammairien détruisant une image du Christ Minijatura u Molitveniku Hludov (IX vek) koja prikazje uništavanje religioznih slika

3. Raste interes za svetovnu umetnost, na koju se zabrana ne odnosi 3. Raste interes za svetovnu umetnost, na koju se zabrana ne odnosi. U njoj se slikari mogu slobodno ugledati na antičke uzore, pa vidimo povratak klasičnim motivima i načinima slikanja (prikaz volumena tela tonskim modelovanjem, pokušaj iluzije dubine prostora). Govorimo o klasicizmu (ugledanju na klasične uzore) umetnosti ovog perioda. Rimska umetnost: Herkul sa sinom Telefom Hrišćanska: David za harfom, Pariski molitvenik, X vek

Figuratuvne predstave se u drugoj polovini IX veka vraćaju u crkve, ali su u njihovom stilu vidne posledice ikonoboračke krize... Posledice ikonoboračke krize će se osetiti i u stilu mozaika drugog cvetnog perioda: Sveta Sofija, Solun, krst tokom krize (između 787-97) a Bogorodica sa detetom posle krize (XIvek)

I Bogorodica sa detetom u apsidi Svete Sofije u Carigradu nastaje posle krize, 867. godine. Bogorodica sa detetom, Sveta Sofija, Carigrad, posle krize (867)

Bogorodica sa detetom, posle krize (867), Sveta Sofija u Carigradu

Slikarstvo prvog cvetnog perioda San Vitale, mozaici u oltaru i apsidi, 547.

Slikarstvo drugog cvetnog perioda Dafni, Grčka, mozaik u trompi kupole naosa, oko 1100

Uporedimo: vizantijsko slikarstvo pre i posle ikonoboračke krize: Carica Teodora sa pratnjom, San Vitale, oko 547, i Blagovesti, Dafni, Grčka, oko 1100

Posledice ikonoboračke krize će ostati vidne u slikarstvu drugog cvetnog perioda: Kompozicije su jednostavne, u svakoj sceni su prikazani samo neophodni likovi, pažljivo raspoređeni na jednobojnoj zlatnoj pozadini; Tela su stilizovana, bez volumena, pokreta svedenih na minimum. Linearni crtež dominira.

Posle krize: usamljena figura na zlatnoj pozadini, linearni crtež u vrlo stilizovanom prikazu draperije. Bogorodica sa detetom, Sveta Sofija, Carigrad, posle krize (867)

Bogorodica sa detetom, posle krize (867), Sveta Sofija u Carigradu

Ali je u licu Bogorodice volumen dočaran tonskim modelovanjem Ali je u licu Bogorodice volumen dočaran tonskim modelovanjem! U tome vidimo uticaj klasicizma (obnove klasičnih uzora u svetovnom slikarstvu tokom ikonoboračke krize), koji se može videti u pojedinim delima religiozne tematike nastalim posle krize, kao ovde u tonskom modelovanju Bogorodičinog lika. Bogorodica sa detetom, Sveta Sofija, Carigrad, 867, detalj

Kroz celu vizantijsku umetnost će se vraćanje na antičke uzore (kao ovde u opuštenijem stavu i prikazu većeg volumena tela tonskim modelovanjem, ili u pokušaju prikaza prostora) smenjivati sa periodima veće stilizacije (telo bez volumena, linearni crtež). Kada klasični uzori prevagnu, govorićemo o klasicizmu ili o « renesansama » u vizantijskoj umetnosti... Sveta Sofija, Carigrad, mozaik druga polovina XII veka ili XIII, Deisis, detalj: Renesansa Paleologa Hrist, detalj, Sveta Sofija, Carigrad, kraj XII ili XIII vek.

Izdvojite najbitnije: Ikonoboračka kriza i posledice u slikarstvu drugog cvetnog perioda Umetnost tokom krize Posledice u obnovljenom slikarstvu drugog cvetnog perioda (kraj IX do XI veka) Pojam Klasicizma i « renesanse» u vizantijskoj umetnosti

Ikonoboračka kriza i posledice u umetnosti Na osnovu biblijske zabrane pravljenja idola726. carski edikt zabranjuje religijske slike. To je ikonoborstvo, pogotovo zastupljeno u istočnim delovima carstva (a predvođeno carevima) lome se suprotstavlljaju monasi ikonofili (u zapadnim krajevima carstva). Slike religiozne sadržine nestaju iz crkvi, ali opstaju u molitvenicima i drugim knjigama koje rukopišu monasi. Raste interes za svetovnu umetnost, na koju se zabrana ne odnosi. U njoj se slikari mogu slobodno ugledati na antičke uzore, pa vidimo povratak klasičnim motivima i načinima slikanja. Govorimo o klasicizmu. Miniature du Psautier Chludov (IXe siècle) montrant Jean le Grammairien détruisant une image du Christ Psautier Chludov (IXe siècle)

Posledice ikonoboračke krize će ostati vidne i u slikarstvu drugog cvetnog perioda (IX – XI vek): Kompozicije su jednostavne, u svakoj sceni su prikazani samo neophodni likovi, pažljivo raspoređeni na jednobojnoj zlatnoj pozadini; Tela su stilizovana, bez volumena, pokreta svedenih na minimum. Linearni crtež dominira.

U pojedinim delima nastalim posle krize možemo da vidimo preplitanje ova dva pristupa: sa jedne strane usamljena figura na zlatnoj pozadini, vrlo stilizovanog, linearnog prikaza draperije, a sa druge, uticaj obnove klasičnih uzora tokom ikonoboračke krize (klasicizam), koji se može videti u tonskom modelovanju Bogorodičinog lika. . Bogorodica sa detetom, Sveta Sofija, Carigrad, posle krize (867)

U licu Bogorodice volumen je dočaran tonskim modelovanjem: govorimo klasicizmu (obnova, vraćanje na klasične uzore). Bogorodica sa detetom, Sveta Sofija, Carigrad, 867, detalj

Daphni, Grèce, Annonciation, vers 1100 Mogu da objasnim: Šta je ikonoboračka kriza, i koje su njene posledice na slikarstvo tog perioda, kao i na slikarstvo drugog cvetnog perioda? Daphni, Grèce, Annonciation, mosaïque de la trompe de la coupole, naos, vers 1100 l’abside de l’Église Sainte Irène, Tessalonique, après 750 l’Église Sainte Irène, Tessalonique, après 750 Daphni, Grèce, Annonciation, vers 1100