Edvard Mane, Doručak na travi, 1863 To što je žena gola pored dva odevena muškarca nije jedini razlog kritike Maneove slike, problem je i način slikanja: potez četkice je vidan, naizgled neprecizan, površine tek naznačene, nedorađene, boje su suviše jake a perspektiva netačna (različite tačke gledišta)… Edvard Mane, Doručak na travi, 1863

Ovakvim pristupom Mane se distancira od iluzionizma (iluzija dubine prostora, volumena tela, materijalizacije predmeta) i ideje « slike kao prozora », koji dominiraju zapadnim slikarstvom od Renesanse: pozadina je ili jednobojna, sa jedva naznačenom dubina prostora, ili je perspektiva neprecizna; široki, vidni potezi četke ne modeluju i ne « materijalizuju » dovoljno tela i predmete... Edvard Mane, Frulaš, 1866, Portret Emila Zole, 1868 « Révolution de la tache de couleur »

Maneovo objašnjenje: autonomija umetnosti Na zamerke kritike Mane odgovara da slika ima svoje zakonitosti, ona ne treba da imitira i verno prenosi prizore iz stvarnosti, već slikar treba da se bavi stvarnošću svoje slike. Mane objašnjava da je žena gola, jer je želeo da svetli i kremasti tonovi njenog tela prave kontrast sa tamnom odećom muškaraca, a da pantalone nisu od štofa, već od boje... Maneove slike su vizuelni manifest slobode umetnosti: slikar može da u slici okupi elemente po želji, u cilju postizanja svog estetskog cilja: «boje i potezi četkicom, a ne ono što oni predstavljaju, su najbitnija stvarnost slikara. ».

Mane, napuštajući iluzionizam zapadne umetnosti, priznaje dug japanskoj umetnosti (prikazujući japansku grafiku i paravan u Zolinoj sobi), u kojoj zapadni slikari, suočeni sa procvatom fotografije, nalaze drugačije definisan cilj umetnosti. Mane govori o autonomiji, slobodi umetnosti: slika je ravna površina prekrivena bojom, ona ne treba da imitira i verno prenosi prizore iz stvarnosti, «boje i potezi četkicom, a ne ono što oni predstavljaju, su najbitnija stvarnost slikara. ». Edvard Mane, Frulaš, 1866, Portret Emila Zole, 1868 « Révolution de la tache de couleur »

des « nus féminins couchés dans un intérieur » Brojne Maneove slike su varijacije, « slike slika ». Tako se i Olimpija nadovezuje na dugu tradiciju « ležećeg ženskog akta u enterijeru », ali se ovde ne radi o privatnom enterijeru niti o alegorijskoj predstavi, Olimpija je svesna pogleda i uzvraća ga. Radi se o prostitutki (dakle i ovo bi se moglo smatrati scenom ljudi na radu, setite se realizma...)

U svojoj poslednjoj slici, Bar u Foli-Beržeru, 1881-82, vidimo objedinjene uticaje i realizma i impresionizma, najznačajnijih umetničkih pravaca njegovog vremena, sa Maneovim novim načinom slikanja...

Mane će, svojim insistiranjem na materijalnoj stvarnosti slike, i svojim brzim i vidnim potezom četkice, biti inspiracija grupi mlađih umetnika poznatih kao impresionisti. Danas ćemo govoriti o njima, a prvo o najznačajnijem, Klod Moneu, na čijim delima ćemo videti i glavne karakteristike ovog pokreta... Mane, 1873, Plaža Mone, 1870, Plaža u Truvilu Mane, Na plaži, 1873

Klod Mone, Impresionizam Karakteristike Impresionizma na primeru dela Kloda Monea Impressionnisme: la lumière comme sujet, le travail en plein air, en série, le trait rapide, visible, les couleurs pures se mélangeant optiquement sur la toile

Prvo je bilo društvo oko Manea… Mane, promišljajući ulogu umetnosti u veku fotografije, napušta iluzionizam i ideju « slike kao prozora », kroz koji se gleda: dubina prostora je jedva naznačena (pozadina je ili jednobojna ili je perspektiva neprecizna), široke površine boje, suviše intenzivne, u ujednačenom tonu koji ne modeluja i ne « materijalizuju » dovoljno tela i predmete, vidni potezi četkice... Mane govori o autonomiji umetnosti: slika je ravna površina prekrivena bojom, ona ima svoje zakonitosti i ne treba da imitira i verno prenosi prizore iz stvarnosti, slikar može da u slici okupi elemente po želji, u cilju postizanja svog estetskog cilja: «boje i potezi četkicom, a ne ono što oni predstavljaju, su najbitnija stvarnost slikara. ». Grupa mlađih umetnika se okuplja oko Manea, i oni tragaju za novim jezikom i novom ulogom umetnosti. Pre no što postanu « impresionisti », biće poznati kao « Maneova banda », grupa mladih slikara koji će se, na tom kraju XIX veka u Parizu, inspirisati Maneovim idejama ...

Klod Mone (1840-1926): 1873, Impresija, sunce izlazi Klod Mone je personifikacija ovog pokreta, koji će dobiti ime po nazivu jedne njegove slike. Na primeru njegovih dela ćemo videti sve bitne karakteristike impresionizma… Klod Mone (1840-1926): 1873, Impresija, sunce izlazi

Već smo pomenuli značaj Svetske izložbe 1867, kojom dominira fotografija, ali koja predstavlja i izložbu japanskih grafika . Radi se o drvorezima škole «Ukyo-e » ( « slike sveta u pokretu », « sveta koji se menja »), stilu koji se u Japanu pojavio u XVII veku, i koji predstavlja serije pogleda na isti (promenljivi) prizor. Ovaj pristup će imati velikog uticaja na impresioniste... Hokusai (1760-1849), Talas « Ukyo-e » stil, « slike sveta koji se menja »

Hokusai, iz serije 36 pogleda na Fidži (oko 1834)

Impresionizam gradi na nasleđu… Zapadne umetnosti: bavljenje realnošću, posmatranjem onoga što se vidi (Kurbeov realizam u smislu društvene realnosti takođe). I fotografija je rezultat takvih stremljenja. Japanske grafikes: dok Mane u njima pre svega vidi površinu lista, i površine ujednačenog tona, impresionisti će zapamtiti serije istih motiva pri promenljivim uslovima « slike sveta u pokretu ». Fotografija je « crtež svetlošću ». I boja, koja se direktvno obraća emocijama (romantizam, Delakroa) zavisi od svetlosti (popularizacija Njutnove optike). Svetlost se menja, menjajuči našu percepciju prizora. Duga ekspozicija prvih fotografija ne smeta prikazu nepomičnih predmeta, ali nije u stanju da prikaže ove fine promene prizora... I impresionisti će tako pridavati veliku pažnju svetlosti, beležeći na koji način promenljiva atmosferski uslovi menjaju prizor. U najvećoj meri se manjaju nebo (« ključ emocije », Tarner, Konstejbl) i površine vode u kojima se nebo ogleda, to će dakle biti osnovne teme i ovog pokreta. De l’école de Barbizon et des paysagistes anglais (la théorie de Newton, et les couleurs du spectre visible, sont dorénavant connus du grand public)

I impresionisti će tako pridavati veliku pažnju svetlosti, koja je osnovna tema njihovih dela, beležeći na koji način promenljiva svetlost menja prizor. svetlost La lumière comme sujet 1865, Le Déjeuner sur l’herbe 1875, Camille Monet et son fils Jean (Femme au Parasol)

Promena prizora pri promeni svetlosti je najvidnija napolju: impresionisti izlaze iz ateljea i slikaju napolju, « u pleneru » « na motivu » što je postalo moguće zahvaljujući otkriću načina čuvanja uljane boje u tubi, koja se sada lako nosi sa sobom! « u pleneru » Peindre en plein air, sur le motif Mone, 1867, Žena u vrtu Mone, 1873, Polje maka

Klod Mone (1840-1926): 1873, Impresija: sunce izlazi Pošto slikaju napolju, « u pleneru », promenljive prizore « na motivu» impresionisti će slikati brzo, potez četkice je vidan, a boje se bez mnogo mešanja, direktvo iz tube nanose na platno, gde se optički mešaju. Slike liče na skice, ne pretenduju da realno prenesu prizor, već utisak, impresiju trenutka... Slike liče na skice Trait rapide, mélange optique, aspect d’esquisse: impression Klod Mone (1840-1926): 1873, Impresija: sunce izlazi

Tako će i grupa dobiti ime po nazivu ove slike, « Impresija: izlazak sunca », koju Mone slika u Avru 1873. Monet peint à Havres en 1873 Taj nedovršeni izgled nalik na skicu će šokirati parisku publiku na prvoj izložbi grupe, organizovanoj 1874, i jedan kritičar će podrugljivo preuzeti ime Moneove slike komentarišući « zaista sam impresioniran! », i nazivajući ove slikare « Impresionistima ». Impresionisti će prihvatiti naziv i nadalje se tako predstavljati...

Impresionisti za teme biraju pejzaže sa velikim vodenim površinama, ili velikim udelom neba, česti su i prikazi mokrih ulica u kojima se nebo ogleda, ukratko motivi na koje promene svetlosti najviše utiču. teme Les thèmes Mone, Impresja: izlazak sunca, 1873 1875, Camij Mone i njen sin Žan (Žena sa suncobranom

Impresionisti slikaju serije istih motiva u različitim vremenskim uslovima, kao ovde Mone seriju pogleda na Katedralu u Ruanu u različito doba dana, godine. serije Séries de peintures 1893, Katedrala u Ruanu, jutro 1894, Katedrala u Ruanu, podne 1894, Katedrala u Ruanu, oblačno vreme

…ili ovde, slikajući Vestminstersku palatu, sa nebom koje se ogleda u Temzi… Mone, 1903-1905, Zgrada Parlamenta, London

…ili lokvanje u veštačkom jezercetu koje je napravio u svojoj kući u Živerniju… Mone, 1900-1923, Lokvanji

Impresionisti ne slikaju isključivo pejzaže već inspiraciju nalaze i u urbanim prizorima modernog Pariza (rušenje starih zgrada i uskih i krivudavih uličica, prosecanje velikih bulevara sa modernim zdanjima) Mane ovde prikazuje te velike bulevare u različitim vremenskim prilikama, obasjane suncem, mokre od kiše ili pod snegom i život tog obnovljenog Pariza na njima… Mondeni prizori Mone, Bulevar Kapusina, 1873 scènes urbaines, modernes, mondaines

…Impresionisti dele entuzijazam svog vremena za nova otkrića i industrijski napredak. Ovde Mone i po temi i po načinu slikanja podseća na romantičara Tarnera, i njegove « eterične vizije dočarane bojenom parom »… , la brume, le ciel qui sont « la note clé » des paysages. Turner: Rain, Steam and Speed, 1842 Mone, 1877, Stanica Sv. Lazar

Impresionizam: izdvojite najbitnije Impresionisti pridaju veliku pažnju svetlosti, beležeći na koji način promenljivi atmosferski uslovi menjaju prizor koji slikaju. Svetlost je prava tema njihovih dela. Slikaju serije istih motiva prateći promene koje na prizoru nastaju sa promenom svetlosti. U najvećoj meri se manjaju nebo, površine vode i mokre ulice u kojima se nebo ogleda, to će dakle biti osnovne teme ovog pokreta. Promene prizora pri promeni svetlosti su najvidljivije napolju, te impresionisti slikaju u pleneru, brzim, vidnim potezima, dok se boje, često direktno nanete iz tube, optički mešaju na platnu, slike liče na skice. Najpoznatiji predstavnik ovog pokreta je Klod Mone, po čijoj je slici Impresija: sunce izlazi, pokret i dobio ime.

Monet, 1873, Bulevar Kapucina Slikanje napolju, na motivu, u pleneru, brzim potezima četkice, slike liče na skice. Beleže promene motiva pri promenljivoj svetlosti, te slikaju u serijama. Omiljene teme: pejzaži sa velikim površinama vode u kojima se nebo ogleda ali i urbani prizori… 1875, Camille Monet et son fils Jean (Femme au Parasol) Monet, 1873, Bulevar Kapucina 1875, Žena sa suncobranom 1894, Ruanska katedrala, sivo vreme