Evropska unija

O Evropskoj uniji EVROPSKA UNIJA je zajednica 28 država Evrope koja počiva na zajedničkim interesima, institucijama i aktima državačlanica: jedinstvena valuta, zajednička odbrambena politika, saradnja u svim oblastima života i rada, obezbeđena Ugovorom o Evropskoj uniji i drugim propisima Unije. Uticaj Evropske unije na svetska pitanja svakim danom postaje sve veći. Proces integracije, uvođenje evra i progresivan razvoj zajedničke spoljne i bezbednosne politike daju Evropskoj uniji politički i diplomatski status koji odgovara njenoj nesumnjivoj ekonomskoj snazi.

Unija ima čitav niz strateških spoljnopolitičkih ciljeva Unija ima čitav niz strateških spoljnopolitičkih ciljeva. Prvi je uspostavljanje stabilne Evrope čiji će glas u svetu imati veću težinu. Nedavni ratovi u Bosni i na Kosovu, kao i krvave borbe u Čečeniji, pokazuju koliko je značajno da se širom Evrope obezbede mir, demokratija i poštovanje ljudskih prava. Evropska unija je, kao najveći trgovinski partner u svetu, odlučna da obezbedi svoju konkurentnost na međunarodnom nivou i da istovremeno unapređuje globalnu razmenu kroz dalju liberalizaciju pravila trgovine u svetu; proces koji će, po njenom uverenju, posebno koristiti zemljama u razvoju. Sve do nedavno, spoljne aktivnosti Unije činile su tri osnovne komponente: trgovinska politika, pomoć u razvoju i politička dimenzija. Ta tri segmenta dala su Uniji značajne instrumente za vođenje razložne spoljne politike u diplomatskoj, ekonomskoj i trgovinskoj sferi.

Članice Evropske unije Evropska unija (EU) je rezultat procesa saradnje i integracije koja je počela 1951. između šest država (Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg iHolandija). Misija Evropske unije je da organizuje odnose među zemljama članicama i njihovih naroda na osnovama solidarnosti

Belgija Holandija Austrija Finska Luksemburg Hrvatska Francuska Litvanija Portugal Bugarska Irska Letonija Rumunija Česka Grčka Madjarska Danska Slovačka Malta Italija Nemačka Estonija Slovenija Kipar Velika Britanija Španija Poljska Švedska

Glavni ciljevi Evropske unije Promocija ekonomskog i socijalnog progresa (jedinstveno tržište je osnovano 1993. godine; jedinstvena moneta 1999) predstavljanje identiteta Evropske unije na međunarodnoj sceni (kroz EU pomoć ne EU zemljama, zajedničke međunarodne i sigurnosne rezolucije, akcije u međunarodnim krizama, zajednička pozicija među međunarodnim organizacijama) predstavljanje evropskog građanstva (koji ne menja nacionalno građanstvo) razvijanje polja sloboda, bezbednosti i pravde održavanje i građenje zakona EU

Istorija Evropske unije

Ideja Evropskog ujedinjenja je stara, svoje korene vuče još u vremenima daleko pre Drugog svetskog rata. Ozbiljne, realne i miroljubive ideje o tešnjoj saradnji evropskih zemalja, oslobođene hegemonističkih želja, nastale su nakon bolnih i stravičnih Francusko - pruskih ratova 1870. godine i Prvog svetskog rata 1914-1918.  Vekovima razjedinjen "stari kontinent", poprište velikih svetskih sukoba i ratova bio je pogodno tle za istinske akcije i napore za evropsko ujedinjenje. Nakon završenog Prvog svetskog rata, a po ugledu na stvaranje u uspešno funkcionisanje SAD, osnivač panevropskog pokreta, Austrijanac Kalergi predložio je 1923. godine obrazovanje Sjedinjenih Evropskih Država.

U okviru brojnih zalaganja za stvaranje ujedinjene Evrope, značajan je govor tadašnjeg britanskog premijera Winstona Churchilla održanog septembra meseca 1946. godine u Cirihu, gde poziva države kontinentalne Evrope na stvaranje Ujedinjenih evropskih država. Po Churchillovom mišljenju, osnovna pretpostavka ujedinjene Evrope je bila francusko-nemačka saradnja. Šest godina kasnije, 1929. godine, francuski ministar spoljnih poslova Aristide Briand zajedno sa nemačkim ministrom Gustavom Stressmannom na zasedanju skupštine Lige naroda u Ženevi predložio je stvaranje Evropske unije kojom se predviđa bliža saradnja evropskih država uz njihov neosporan suverenitet. Trebalo je da Evropa još jedanput bude razorena, na ivici ekonomske propasti ne samo kod pobeđenih država, već i kod pobednika, da bi ideje o ujedinjenju ponovo oživele.

Simboli Evropske unije Zastava Himna Dan Evrope

Himna Muzika iz Beethovenove Devete simfonije Muzički aranžman: Herbert von Karajan Snimljeno u Teatro da Trindade - Lisboa - 1994 Orchestre d'Harmonie des Jeunes de l'Union Européenne, Dirignet André Reichling. Producent: Evropska Komisija u saradnji sa Savetom Evrope Evropska Himna (Oda Radosti) adaptirana Deveta simfonija Ludwig van Beethovena usvojena je od Saveta Evrope 1972. godine i koristi se u Evropskoj Uniji od 1986. godine. Herbert von Karajan, jedan od najvećih kompozitora prošlog veka, pristao je na zahtev Saveta Evrope da napiše tri instrumentala za solo piano, duvački i simfonijski orkestar.

Zastava 1986. godine, Savet Evrope je usvojio zastavu koja je postala amblem Evropske unije. Simbolički opis: Na plavoj pozadini koja simboliše nebo, dvanaest zlatnih zvezdica poređanih kružno, predstavljaju jedinstvo naroda Evrope. Broj zvezdica je statičan, dvanaest je simbol perfekcije i jedinstva. Heraldički opis: Na svetlo plavoj podlozi nalazi se kružno poređano 12 zvezdica, čije se tačke ne dodiruju

Dan Evrope Devetog maja 1950, Robert Šuman je pretstavio svoj predlog kreiranja organizovane Evrope. Ovaj predlog, poznatiji kao "Šumanova deklaracija" (Schuman declaration), smatra se početkom kreacije onoga što je danas poznato kao Evropska unija. Danas, deveti maj je postao evropski simbol (Dan Evrope) koji zajedno sa himnom i zastavom, identifikuje politički entitet Evropske unije. Dan Evrope je prilika za aktivnosti i festivale koji Evropu približavaju njenim građanima i narodima.

Evropska centralna banka RAČUNOVODSTVENI SUD Ovaj nezavisni organ brine o zakonitom i doslednom upravljanju budžetom EU. Sastavljen je od 27 članova koje biraju sporazumno države članice uz konsultovanje EP Evropska centralna banka ECB, potpuno nezavisno od ostalih organa EU, određuje i sprovodi Evropsku monetarnu politiku, vodi računa o stabilnosti jedinstvene valute i sigurnosti stabilnosti cena za građane država članica evrozone, upravlja operacijama međunarodne razmene i omogućuje rad platnih sistema. U ispunjenju svojih obaveza, ECB pomaže Sistem evropskih centralnih banaka

Evropska investiciona banka EIB je finansijska institucija Evropske unije. Finansira investicione projekte koji doprinose ravnomernom i balansiranom razvoju Unije, poslovanju srednjih i malih preduzeća (preko Investicionog fonda), tehnološkom razvoju u oblastima istraživanja, inovacija, zaštite životne sredine i energije EVROPSKI INVESTICIONI FOND Pomaže novim, malim preduzećima i firmama koje se bave tehnološkim inovacijama. Takođe, pruža finansijsku podršku institucijama (bankama) za pokrivanje pozajmica malim preduzećima. EIF funkcioniše kroz rad sa bankama i drugim posredujućim institucijama, davanjem sredstava iz sopstvenih fondova, ili dodeljenih od strane Centralne banke ili EU. EIF je aktivna u svim državama članicama, ali i Turskoj, Hrvatskoj, i potpisnicama EFTA sporazuma (Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj).

EVROPSKI SAVET Telo koje je stupanjem Lisabonskog ugovora na snagu izrekom dobilo epitet glavnog organa. ES okuplja predsednike država ili vlada država članica Evropske unije, predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta. Sastanci Evropskog saveta organizuju se dva puta godišnje, uz mogućnost sazivanja još najviše dva sastanaka. Lisabonskim ugovorom ustanovljena je pozicija predsednika Evropskog saveta, koji se bira na dve i po godine, čime je zamenjen dosadašnji princip predsedavanja predsednika države ili predsednika vlade države koji se po sistemu rotacije menja na svakih šest meseci. Uloga Evropskog saveta je u donošenju političkih smernica EU, te usaglašavanju interesa i stavova država članica. Evropski savet ima i ovlašćenje da sam donosi obavezujuća akta, uz ograničenje da ne donosi akte zakonodavnog karaktera, ali koji su obavezujući za onoga na koga se odnose.

Pavlović Kristina IV5 Nikolić Jelena iv5