Geneza ekonomske misli

Geneza ekonomske misli
XVI glava Geneza ekonomske misli

Antički mislioci Merkantilizam Fiziokratizam Klasična ekonomska misao Neoklasična ekonomska misao Kejnzijanizam Savremena ekonomija Monetarizam Racionalna očekivanja Ekonomija ponude

Stari istok: Prvi spisi datiraju iz 4500 g.p.n.e. koji su vezani za Vavilon. U zakonima vavilonskog cara Hamurabija (XVIII v.p.n.e) pronalaze se stavovi vezani za ekonomske odnose tadašnjeg društva. Oni štite ekonomske interese države, robovlasnika i sitnih proizvođača, predviđaju stroge sankcije protiv odbeglih robova i njihovih jataka, obezbeđuju se sva prava slobodnim licima u pogledu raspolaganja svojom imovinom i zemljom.

Ekonomska misao stare Indije najviše je došla do izražaja u delu “Arthašastra” (nauka o politici, IV-III v.p.n.e). Tu se razmatraju pitanja prihoda i rashoda državnog budžeta, obrade poljoprivrednih površina i dužnosti državnih službenika u pogledu trgovine i cena.

Ekonomska misao stare Kine nalazi svoje poreklo u učenju poznatog kineskog mislioca Konfučija ( g.p.n.e). Ekonomske poglede Konfučija izložio je: Menecije (Meng Ce, p.n.e.) Kineski mislilac, sledbenik Konfučija Zalagao se za humano upravljanje državom, niže poreze, razvoj prosvete i trgovine. Podela rada na ljude koji se bave umnim i na ljude koji se bave fizičkim poslovima.

Antička Grčka: Najpoznatije su reforme Solona (VII-VI v.p.n.e). Solon prihvata kao prirodan tok stvari razvoj gradova, pa samim tim i razvoj zanatstva i trgovine. U trgovini vidi novi izvor dohodaka i predlaže mere u cilju olakšavanja funkcionisanja trgovine. Suprotstavlja se dužničkom ropstvu. Da bi zaustavio proces obezemljivanja seljaštva zalaže se za određivanje maksimuma zemljišnog poseda.

U V v.p.n.e antička Grčka dostiže svoj vrhunac (kulturni, ekonomski i politički procvat). Bili su vladajući robovlasnički odnosi. Dolazi do koncentracije robova iz raznih zemalja pa samim tim i povećanja proizvodnje i bogatstva. Tada se na čelu Grčke nalazio Perikle koji je vladao 15 godina. Grčka je tada bila ekonomski, politički i kulturni centar sveta. Zalagao se za očuvanje robovlasničkih odnosa, razvoj robne privrede, ekspanziju gradova, zanatstva, trgovine i gospodarenje morskim putevima.

Ksenofon ( p.n.e.) Sama reč “ekonomija” (oikonomikos) se prvi put spominje u njegovom rukopisu “O privredi” koji govori o efikasnom upravljanju i vođstvu. Sama reč se odnosi na upravljanje kućnim gazdinstvom, odnosno privatnim posedom. Učenik Sokrata, odlikovan vojnik. Suprotstavlja efikasno upravljanje neefikasnom. Pojedinačni donositelj odluka koji je dobar teži da poveća ekonomski višak jedinice koju nadzire (država, grad, porodica).

Platon ( p.n.e.) Centar njegovog razmatranja je idealna država sa optimalnim političkim i privrednim poretkom (delo “Država”). Temelj idealne države je mudro i efikasno vođstvo. Elitna skupina, duhovno nadarenih i talentovanih ljudi upravlja zemljom. Da bi bili potpuno posvećeni efikasnom upravljanju moraju biti izolovani od korupcije. Zato je predlagao komunizam među njima. Druga klasa su vojnici i treća robovi.

Aristotel ( v.p.n.e) Aristotel se zalaže za zemljoradnju i ograničenje krupne trgovine tj. drugim rečima za naturalnu privredu. Njegova koncepcija bogatstva nosi naturalno-privredni karakter. Bogatstvo posmatra kao skup korisnih stvari.

Pravednost svake transakcije može prosuditi jedino treća neutralna strana, arbitar odnosno sudija. Razmena je bilateralni proces posle koga je stranama učesnicama bolje. Da bi došlo do razmene svaka od strana u potencijalnoj trgovini ima višak koji je voljna dati za dobra druge strane. U temelju razmene je reciprocitet.

Spoznao je dvostruku upotrebnu vrednost svake robe. Prva je korist od robe, a druga koja nije prirodna, je sposobnost razmene. Tražio je objektivnu vrednost. Tako je došao do praga teorije vrednosti, ali je nije razvio. Otkrio je da je rad objektivno svojstvo svake robe.

Rimska imperija Tokom ovog razdoblja nije došlo do nekog značajnijeg ekonomskog analitičkog napredovanja. Kao veliko postignuće rimskog društva može se izdvojiti pravo. Katon, Marko Porcije ( p.n.e.) Rimski veleposednik, pronalazio je načine što efikasnijeg iskorištavanja rada robova. Istupa u zaštitu naturalne proizvodnje za svoje potrebe, a ne za tržište.

Tiberije ( p.n.e) i Gaj Grah (154 – 122 p.n.e) Istupali su u ime ugroženog i osiromašenog seljaštva. Predlažu reformu: podelu zemlje bezemljaškom i sitnosopstveničkom seljaštvu i vraćanje lumpenproletera[1] u poljoprivrednu delatnost. Praksa je bila da je osvojena zemlja u ratovima državno vlasništvo i da svako ima pravo da je zakupi. Međutim zemlju su prisvajali uglavnom krupni zemljoposednici. [1] Lumpenproleterijat – osiromašeno i propalo seljaštvo koje je dolazilo u gradove da bi živelo od prosjačenja i milostinje robovlasnika.

Braća Grah se zalažu za maksimiranje zemljišnog poseda, za oduzimanje nezakonito prisvojenog zemljišta i njihovu podelu siromašnom stanovništvu, kao i preseljenje siromašnog stanovništva na područja na kojima postoje nezauzeta zemljišta. Svakako je da su ovi stavovi ujedno i najrevolucionarniji stavovi toga doba.

Ranohrišćanska feudalna misao Avgustin Blaženi ( ) Zanimala ga je pre svega moralnost individualnog ponašanja. Bio je pristalica subjektivne teorije vrednosti. Primetio je da se ljudi u svojim kupovinama ne drže uvek prirodnog poretka (dragulj vredniji od sluškinje), gde je naznačio da je drugačiji izbor onoga ko je vođen potrebama, od onoga koji je vođen željom za užitkom (luksuzna porošnja).

Albert Veliki ( ) Razmenska vrednost mora odgovarati troškovima proizvodnje. U ekonomskom poretku vrednost dobara se meri u odnosu na rad.

Toma Akvinski ( ) Uveo je potrebu u formulu cene. Potreba je važna jer je najraniji analitički koren po kojoj je vrednost determinirana tražnjom – cena varira sa potrebom (sa korisnošću koje pruža neko dobro). Formulisao je pravednu cenu (iustum preacium), kao cenu oslobođenu od svake prevare i prinude.

Merkantilizam Ovo učenje javlja se početkom XV v. i traje do kraja XVII veka. Dominacija trgovačkog kapitala na prelazu iz srednjeg veka u kapitalizam. Trgovina je vodeća grana koja je celokupnu privredu vukla napred. Poljoprivreda ograničena feudalnim odnosima i zanatstvo okovano cehovima, nisu mogli da preuzmu ovaj teret na sebe, dok je manufaktura počela da igra značajnu ulogu tek u XVII v. Favorizovanje spoljne trgovine – novac, odnosno plemeniti metali su simbol bogatstva.

Razvile su se dve struje merkantilizma: Rani merkantilizam (XV-XVI v.) – Osnova razmatranja je promet. Ne obraća se pažnja na proizvodnju (zanemarivali su značaj zanatstva i manufakture). Bili su protiv svakog izvoza novca i plemenitih metala i svakog uvoza roba.

Pozni (razvijeni) merkantilizam (XVI-XVII v.) – Promet je izvor bogatstva, ali se upotrebne vrednosti stvaraju u proizvodnji. Ne može se zaraditi ako se nema čime trgovati. Da bi trgovali mora se imati razvijena proizvodnja (zanatstvo i manufaktura). Insistirali su na važnosti gotovih proizvoda jer imaju znatno veću vrednost od sirovina. Nisu bili za potpunu zabranu izvoza plemenitih metala i uvoza roba. Važan je pozitivan trgovinski saldo.

Najpoznatiji mislioci: Tomas Man ( ) - Engleska Antonio Sera ( ) – Italija Žan Batist Kolber ( )

Fiziokratizam Pokrivaju period XVIII-og veka. Pojam fiziokratija potiče od grčkih reči fizio- priroda i kratos-vladavina, odnosno vladavina prirode tj. prirodni poredak. Javljaju se kao reakcija na rigidnu protekcionističku i nepravednu poresku politiku Kolbera, francuskog ministra finansija Luja XIV. Nepravedna poreska politika je ugnjetavala jedinu, po njima, proizvodnu klasu poljoprivrednika, osiguravajući povlašćen položaj izvoznoj industriji i trgovini. Na taj način seljaštvo je došlo u veoma težak položaj.

Izvor bogatstva traže u proizvodnji i to isključivo u poljoprivredi koja je jedina proizvodna delatnost jer stvara čist proizvod (neto proizvod). Proizvodna je ona delatnost koja stvara višak, koja stvara više nego što je u nju uloženo. Prerađivačka delatnost samo dodaje vrednost već postojećim vrednostima, ali ne stvara novu vrednost.

Društveni poredak koji je prirodan podrazumeva ekonomske slobode svih subjekata, uzvišenost privatnog vlasništva, nemešanje države u privredne tokove, već njihovo prepuštanje silama prirode. Odatle i potiče poznata maksima Žana Gurnea ( ): Laissez faire de la natur. Laissez faire, laissez passe – Sloboda prirodi. Neka stvari idu svojim tokom, koja će postati simbol liberalizma.

Najvažniji mislioci: Fransoa Kene ( ) Čist proizvod (koga stvara jedino klasa poljoprivrednika) je višak iznad troškova proizvodnje i njega prisvaja klasa zemljovlasnika u obliku rente.

Ekvivalentnost razmene podrazumeva da se u prometu ne može stvoriti bogatstvo jer se razmenjuju jednake, već postojeće vrednosti, odnosno ne stvara se nova vrednost. Kene je bio protivnik insistiranja na suficitu trgovinskohg bilansa, jer se na taj način daju korisna dobra (robe kao stvarno bogatstvo) za manje korisna (novac, puki posrednik u procesu razmene).

Reprodukcija je po njemu poput metabolizma, a njeni nosioci su organi – klase: a. proizvodna – poljoprivrednici; b. sterilna – zanatlije i trgovci i c. klasa vlasnika – zemljoposednici, vladari, plemići.

An Rober Žak Tirgo ( ) Otkrio je Zakon o opadajućim prinosima. On je primetio da ista ulaganja u zemlje nejadnake plodnosti daju količinski veoma različite proizvode. Takođe je primetio da će veliki avansi dati nesrazmerno više proizvoda od manjih, kao i da će povećavanja ulaganja u zemlju samo do određene granice povećavati proizvod, i da će se povećavanje proizvoda odvijati znatno sporijim tempom od povećavanja ulaganja, sve dok se ne dođe do tačke gde povećavanje daljnih ulaganja neće imati nikakvog efekta na povećavanje outputa.

KLASIČNA POLITIČKA EKONOMIJA Osnovne premise klasičara Pokriva period od polovine XVIII veka do smrti Dž. S. Mila godine. Istupa u ime interesa nastajuće industrijske buržoazije. Klasičari izvor vrednosti pronalaze u proizvodnji i ističu da je količina rada determinanta vrednosti.

Objašnjavali su i prirodu dohodaka – najamnine, rente i profita. Nadica je radni, a profit i renta neradni dohoci. Presudan faktor za formiranje dohodaka je višak. Sve dok je taj višak rastuća i pozitivna veličina jedno društvo napreduje i nalazi se na uzlaznoj putanji.

Najpoznatiji mislioci: Adam Smit (1723 – 1790) Najvažnije delo “ Istraživanje prirode i uzroka Bogatstva Naroda (1776)” u kojem posvećuje pažnju proizvodnji, odnosno produktivnosti rada kao najvažnijem faktoru bogatstva jednog naroda.

Prirodno pravo Prirodno pravo je podrazumevalo sužavanje funkcija države u interesu slobode pojedinaca . Država samo stvara opšte preduslove prosperiteta (i to na polju prava, državne uprave, državnih prihoda i vojske), ali se ne sme mešati, jer svi pojedinci kao racionalna bića bivaju vođeni nevidljivom rukom. Ako se svi pojedinci isključivo vode individualnom dobrobiti (vođeni nevidljivom rukom) ostvariće istovremeno nenamerno prosperitet društva u celini. Kritikuje birokratiju u njenim pokušajima da nametne ciljeve individuama i pita se ko može bolje poznvati naš sopstveni interes od nas samih.

Teorija vrednosti Podela rada je posledica ljudske sklonosti razmeni. Da bi došlo do razmene učesnici moraju imati višak iznad svojih potreba. Novac olakšava razmenu time što je opšte prihvatljiv. Bio je svestan problema uporedivosti složenog i prostog rada. Rad je determinanta vrednosti samo u prvobitnom društvu koje prethodi akumulaciji kapitala i pojavi privatnog vlasništva. Sa pojavom privatnog vlasništva u troškove proizvodnje pored nadnica ulaze i profit i renta (prirodna cena).

Bogatstvo nije u plemenitim metalima. Bogatstvo se meri razmenskom vrednošću godišnjeg proizvoda zemlje i rada (nacionalni dohodak). Jedino je proizvodnja fizičkih dobara suština bogatstva. Proizvodan je onaj rad koji proizvodi opipljiva dobra, dok je svaki drugi rad neproizvodan. Smit nije smatrao neproizvodan rad beskorisnim, već jednostavno neproizvodni rad ne doprinosi privrednom rastu.

David Rikardo (1772 – 1823) Definisao je rentu na ekstenzivnoj granici (kada se prelazi na lošija zemljišta). Po Rikardu, renta takođe nastaje i na intenzivnoj granici zbog ispoljavanja Zakona opadajućih prinosa pri dodavanju novih doza rada i kapitala na zemljištu istog kvaliteta.

Radna teorija vrednosti U deobi proizvoda rada učestvuju nadnice i profiti (ne i rente). Odstupanje od radne teorije vrednosti jer je dobra podelio na reproduktivna i nereproduktivna. Drugo odstupanje je kada se u analizu uvede pojam vremena gde će biti vrednija ona dobra za koje je potrebno duže vreme da bi se proizvela, odnosno vrednost nekog proizvoda će se povećavati sa povećanjem udela u proizvodnji fiksnog prema cirkulirajućem, odnosno sa povećanjem trajnosti kapitala.

Zalagao se za liberalnu trgovinu i tvorac je koncepcije komparativne prednosti kao osnove na kojoj se bazira trgovina.

Tomas Robert Maltus ( ) U kapitalizmu bi došlo do opšte krize hiperprodukcije (nemogućnost relizacije robe) ukoliko ne bi postojala klasa “trećih lica” koja je u stvari klasa neproizvodnih potrošača tj. ne učestvuju u proizvodnji, ali zato obilno učestvuju u potrošnji (klasa zemljovlasnika, sveštensvo, državni činovnici). Ovo implicitno označava neprihvatanje Sejovog zakona tržišta.

Maltusov zakon stanovništva : Stanovništvo se uvećava geometrijskom progresijom, odnosno broj stanovnika u nekoj zemji se duplira svakih 25 god. (kada nema ograničenja), dok se poljoprivredna proizvodnja uvećava aritmetičkom progresijom. Izlaz leži u dvema merama: Pozitivne (uvećavaju umiranje stanovništva ) Rat , glad , epidemije. Preventivne (smanjuju broj rođenih ) Abortus , kontracepcija, moralno suzdržavanje.

Žan Batist Sej ( ) Sejov zakon tržišta Zakon tržišta koji je on formulisao predstavlja njegov najznačajniji doprinos ekonomskoj teoriji. Po njemu je u literaturi ovaj zakon i nazvan Sejov zakon tržišta koji glasi : ”Proizvodi se razmenjuju za proizvode , svaka ponuda stvara svoju tražnju i svaka tražnja stvara svoju ponudu, svaki kupac je prodavac i svaki prodavac je kupac “. Pri tome novac vidi kao medijum razmene.

Zakonom se utvrđuje da je: Opšta kriza hiperprodukcije nemoguća. Nepotrebno postojanje Maltusovih “trećih lica”. Protiv je protekcionizma (uvozom stranih proizvoda stvaramo tržište u inostranstvu za domaći izvoz).

Džon Stjuart Mil (1806 – 1873) Zalagao se i za slobodnu konkurenciju, privatno vlasništvo i privatnu inicijativu čijim ukidanjem ne bi mogle, kako je on predlagao, da se izvrše reforme u oblasti raspodele. Smatrao je da načelo laissez-faire mora da ostane osnovno pravilo ekonomskog života ali ne isključuje mogućnost državne intervencije tamo gde to zahteva opšti interes. Težio je da kapitalizam učini humanijim sistemom.

Po Milu kao i po Smitu država mora imati određene funkcije: Oporezivanje. Kovanje novca. Zaštita protiv prisile i prevare. Zaštita imovinskih prava. Zaštita interesa maloletnika i mentalno obolelih. Snabdevenost javnim dobrima i uslugama (putevi, mostovi...) itd.

Karl Marks ( ) Ustaje protiv kapitalističkog sistema reprodukcije i zalaže se da sredstva za proizvodnju budu u rukama proizvođača odnosno radnika. Njegova ekonomska načela su u suprotnosti sa načelima ekonomskih teoretičara liberalnog kapitalizma.

Teorija radne vrednosti: vrednost stvara opredmećeni apstraktni rad. Vrednost dakle ne određuju zakoni tržišta (odnos P i T) već sama proizvodnja – zavisi od društveno potrebnog radnog vremena.

Teorija nadnica Po Marksu, vlasnik novca na robnom tržištu zatiče radnika koji raspolaže svojom radnom snagom kao robom koju prodaje na tržištu. Radna snaga predstavlja celokupnost fizičkih i duhovnih sposobnosti. Vrednost radne snage se određuje kao i vrednost svake druge robe, tj. društveno potrebnim radnim vremenom za njegovu reprodukciju (vreme neophodno za proizvodnju životnih namirnica dovoljnih za opstanak radnika i njegove porodice).

Teorija viška vrednosti Ujedno je i teorija eksploatacije. Višak vrednosti je onaj deo vrednosti koji radnik proizvede posle reprodukovanja vrednosti svoje radne snage. Tu leži osnova eksploatacije rada od strane kapitalista. Pojavni oblici viška vrednosti su profit i renta.

Neoklasična ekonomija: Marginalizam Začeci marginalističke misli se nalaze u utilitarističkoj filozofiji prve polovine XIX veka. Po najpoznatijiem predstavniku utilitarističke filozofije Džeremi Bentamu ( ) svako ponašanje čoveka je vođeno težnjom za zadovoljstvom sa jedne, i izbegavanjem bola sa druge strane. Prvi ekonomski doprinosi marginalizmu datiraju iz prve polovine XIX veka u radovima nemačkih ekonomista Henriha fon Tinena ( ) i Hermana Gosena ( ).

Neoklasična teorija potrošnje: subjektivna teorija vrednosti (Zakon opadajuće marginalne korisnosti). Neoklasična teorija proizvodnje: Zakon o opadajućem marginalnom proizvodu u kratkom roku, odnosno o rastućim marginalnim troškovima proizvodnje. U dugom roku Zakon o opadajućim prinosima ne važi jer su svi faktori proizvodnje varijabilni.

Najpoznatije škole neoklasičnog ekonomskog učenja su: Austrijska (Karl Menger, Fridrih fon Vizer, Eugen Bem-Baverk), Lozanska (Leon Valras,Vilfredo Pareto) i Kembridžka (Alfred Maršal).

KEJNZIJANSKA REVOLUCIJA : Džon Majnard Kejnz (1883 – 1946) Kejnz se svojim glavnim delom “Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca (1936)” suprotstavlja osnovnim postulatima klasične i neoklasične političke ekonomije koja je priznavala Sejov zakon tržišta.

Tvorac makroekonomije kao grane ekonomske nauke. Po Kejnzu proizvodnja i zaposlenost zavise od agregatne tražnje. Agregatna tražnja je funkcija potrošnje i investicija. Prema tome osnovna poluga privredne aktivnosti postala je tražnja. Fiskalna politika potpomognuta monetarnom imala je za zadatak da što je više moguće stimuliše potražnju, zbog tendencije koju je utvrdio, da sa rastom Y(dohodak) brže raste S (štednja) u ukupnom Y od C (potrošnje).

Znači što više raste dohodak u nekoj privredi to brže raste štednja od potrošnje što je po Kejnzu predstavljalo realnu opasnost. Štednja je destimulirajući faktor privrednog rasta. Trebalo je stimulisati potrošnju - AT (agregatna tražnja) = C (lična potrošnja) + I (investiciona potrošnja) + G (državna potrošnja). Najvažnija je investiciona potrošnja zbog svog multiplikativnog delovanja na Y.

Osnovi ekonomske nauke: geneza ekonomske misli
Odlučno se suprotstavlja gledištu na S (štednja) i I od strane pripadnika KPE (klasične političke ekonomije). Prema njima onaj deo dohotka koji se nije potrošio automatski odlazi iz S u I. Tako da je praktično nivo I određen S. Kejnz smatra da je akt S odvojen od akta I. Ako se na jednoj strani nešto uštedi to ne mora da znači da će ta štednja biti investirana. Osnovni problem nije u preteranim I, već u nedovoljnom I .

Cela štednje nije produktivno usmerena pri čemu prvenstveno misli na novčane kapitaliste (špekulante) koji svoju štednju izuzimaju iz potrošnje usmeravajući je u neproduktivne svrhe (novčane špekulacije).

Sa druge strane zbog fundamentalne neizvesnosti koja dominira ekonomskim odlukama koje se tiču budućnosti potrošači mogu u slamarice staviti određene količine novca i ne usmeriti ih niti u investicionu potrošnju (tako što deo tekućeg dohotka štede kod banaka ili ih investiraju u hartije od vrednosti) niti u današnju ličnu potrošnju.

Po KPE kamatna stopa je regulator koji obezbeđuje ravnotežu S i I. Kejnz negira ovu vezu. Po KPE porast kamatne stope stimuliše rast S i obrnuto. Po Kejnzu S ne zavisi od kamtne stope već od investicija (kod klasičara I zavise od S). Ako dođe do porasta k’ (kamatna stopa) to destimuliše I koje padaju i multiplikovano utiču na pad Y ( Y= S+C). Padom Y brže opada S od C. Praktično, znači sa porastom k’, po Kejnzu, dolazi do suprotnog procesa nego što je mislila KPE tj. dolazi do pada S.

Priznavao je trade-off između nezaposlenosti i investicija (Filipsova kriva). Zato što kapitalističke privrede obično funkcionišu na nižem nivou zaposlenosti od maksimalno mogućeg, ekspanzivna fiskalna i monetarna politika neće za posledicu imati snažan rast u inflaciji.

Savremena ekonomska misao na zapadu Monetarizam (Milton Fridman) Priznaje postulate klasične i neoklasične ekonomske teorije. Prihvata Fišerovu kvantitativnu teoriju novca M*V=P*Q Trade-off nezaposlenost i inflacija (Filipsova kriva) funkcioniše u kratkom roku. U dugom roku se stopa nezaposlenosti vraća na stopu prirodne nezaposlenosti, a jedino što ostaje je povećana inflacija.

Inflacija je uvek posledica bržeg rasta količine novca u opticaju od rasta društvenog bruto proizvoda. Teorija racionalnih očekivanja (Džon Mut, Robert Lukas, Tomas Sardžent) Trade-off nezaposlenost-inflacija (Filipsova kriva) ne funkcioniše ni u kratkom ni u dugom roku.

Osnovna ideja teorije racionalnih očekivanja je da transaktori nisu pasivni učesnici privrednog života, čije su reakcije posledica promena u okruženju u kojem posluju. Ljudi su aktivni učesnici, koji razmišljaju o budućim kretanjima, na osnovu sadašnjosti i prethodnog iskustva.

Kada su sve promene u ekonomskom okruženju tačno anticipirane od strane tržišnih učesnika neće doći do promena u proizvodnji potrošnji, investicijama, štednji, k’ usled svesnosti privrednih aktera da ne dolazi do promena REALNIH već dolazi samo do promena NOMINALNIH varijabli.

Škola ekonomije ponude (Artur Lefer) Osva škola daje primat stimulisanju proizvodnje i ponude. Razlikuju se od kejnzijanaca koji su smatrali da se proizvodnja optimalno razvija ukoliko joj se obezbedi dovoljna tražnja. Proizvodnju i produktivnost bi trebalo stimulisati sniženjem poreza čime se podstiče štednja koja je sa svoje strane osnovni izvor investicija, pa samim tim i ekonomskog rasta.

Povećavanjem produktivnosti i proizvodnje povećava se ponude što sa svoje strane utiče na pad cena. Stimulisanje samo tražnje, privredu vuče ka inflaciji jer tražnja brže raste od ponude dobara.

Smanjenje poreskih stopa na dohodak, po njima, ne samo da podstiče ljude da više rade, već dovodi do toga da uprkos smanjenju poreskih stopa dolazi do povećanja poreskih prihoda. PORESKI PRIHOD = STOPA POREZA NA DOHODAK * DOHODAK. Naime, iako je pala poreska stopa, smanjenje poreskog opterećenja stimuliše proizvodnju koja će toliko porasti tako da će u globalu poreski prihodi porasti.

Geneza ekonomske misli

Présentations similaires

Présentation au sujet: "Geneza ekonomske misli"— Transcription de la présentation:

Présentations similaires

Notre projet

Feed-back

Entrer

S'autoriser via un réseau social:

Geneza ekonomske misli

Présentations similaires

Présentation au sujet: "Geneza ekonomske misli"— Transcription de la présentation:

Présentations similaires

Notre projet

Feed-back