Romanikom nazivamo stil u umetnosti XI i XII veka, koja ima neke veze sa antičkom rimskom umetnošću. Pošto srednjevekovna pre-gotička arhitektura koristi polukružni luk i poluobličasti svod, građevine zaista liče na antičke rimske, otuda naziv romanička arhitektura (romanicus=rimski). art carolingien et ottonien (Otton Ier couronné 962) est aussi qualifié de protoroman. Roman entre 1050 et 1200

Romanička umetnost- najbitnije Tokom ovog perioda osnova crkve se ustaljuje, transept na istoku sa glavnim brodom čini oblik latinskog krsta. Jedna apsida na istoku, a ulaz na zapadu. Forma ulaza (tri portala) podseća na trijumfalnu kapiju, uokvirenu dvema kulama. Cela zapadna fasada je monumentalno građena i ukrašena statuama, reljefima, stubićima (skulptura portala je temom vezana na pitanja spasenja) Teški kameni poluobličasti svodovi zamenjuju drveni plafon, pa zidovi moraju biti masivni, teško je graditi veće crkve i otvarati prozore u zidovima. Romanika je period eksperimentisanja, isprobavaju se razna rešenja (rebrasti svod, krstasto-rebrasti svod)

Osnovni izazov ovog perioda je kako graditi veće crkve, sa više prozora, a da se svod ne uruši i njegova težina ne sruši zidove. Graditelji isprobavaju različita rešenja, i otuda velika raznolikost romaničkih crkava. Romanički period je period arhitektonskog eksperimentisanja...

U ovoj katedrali je poluobličasti svod ojačan lukovima, koji prenose težinu na kolosalne stubove, to rešenje zovemo rebrasti svod. Sveta Madlena, Vezle, Francuska Rebrasti svod après 1120

U crkvi Svetog Ambrođa, u Italiji upotrebljena je kombinacija krstastog i rebrastog svoda: krstasto-rebrasti svod. Krstasto rebrasti svod, St Ambrogio la voûte d’arrêtes: intersection à angle droit de deux voûtes en berceau. krstasti svod: dva poluobličasta svoda koja se seku pod pravim uglom praveći krst

U ovoj crkvi kolosalni stubovi nose težinu teškog kamenog svoda, dok su bočni brodovi skoro iste visine kao i glavni brod (to zovemo “dvoranska crkva”), te tako i oni podupiru težak poluobličasti kameni svod. Poluobličasti svod, dvoranska crkva Saint-Savin sur Gertampe (XI-XII)

Kathedrala u Otenu, Francuska (1120-1132) Da bi napokon stigli do otkrića prelomljenog luka, koji se prvi put koristi u svodu i arkadama glavnog broda Katedrale u Otenu, u Francuskoj. Međutim, na prozorima i dalje vidimo polukružni luk. Prelomljeni luk Kathedrala u Otenu, Francuska (1120-1132)

I u katedrali u Diramu, u velikoj Britaniji, vidimo kombinaciju prelomljenog krstasto-rebrasog svoda, i polukružnih lukova u arkadama između glavnog i bočnih brodova...

prelomljeni luk, u kombinaciji sa krstasto rebrastim svodom, Prelomljeni luk i prelomljeni svod, kao i krstasto rebrasti prelomljeni svod će rešiti problem prevelike težine kamenog svoda romaničkih crkava, i neophodnost da zidovi budu masivni. Prelomljeni luk naime prenosi težinu direktno na stubove ispod sebe, rasterećujući zid između potpornih stubova. La nef de la cathédrale Notre Dame de Chartres (1174-1220) C’est la découverte de l’arc brisé (en ogive) et de la voûte d’ogives, qui va résoudre le problème de bâtir plus haut tout en laissant la lumière entrer: passant le poids des voûtes sur les piliers au dessous, le mur est libéré du poids de la voûte. prelomljeni luk, u kombinaciji sa krstasto rebrastim svodom, krstasto-rebrasti prelomljeni svod

Sa spoljne strane potporni zidići, kontrafori dodatno podupiru zidove. Notre Dame de Paris, 1163-1200

La nef de la cathédrale Notre Dame de Chartres (1174-1220) Tako dolazimo do gotičke crkve, čiji zidovi nestaju između potpornih stubova. Notre Dame de Chartres (1174-1220) La nef de la cathédrale Notre Dame de Chartres (1174-1220)

3-1-4 Umetnost srednjeg veka na zapadu: Gotička umetnost

Gotička umetnost, od XII do XV Gotički stil u arhitekturi se bazira na generalizovanoj upotrebi prelomljenog luka u kombinaciji sa krstasto-rebrastim svodom u gradnji katedrala. Težina kamenog svoda se tako direktno prenosi na stubove ispod, rasterećujući zidove. Potporni zidići ili kontrafori, podupiru zidove spolje. Ova tri elementa se prvi put združeno pojavljuju u rekonstrukciji oltarskog prostora opatije San Deni u Parizu (1140), označavajući nastanak gotike. Stil će se nadalje širiti, prvo na ostatak Francuske, gde od XIII veka postaje dominantan, a potom tokom XIV veka po celoj Evropi, prvo sa reglionalnim specifičnostima, da bi se potom ustalio kao univerzalan, internacionalan stil, “internacionalna gotika”. Najznačajniji spomenici nastaju između 1220 i 1420. Abbaye fondé dans le VIII siècle Ubrzo zatim tog jedinstva i rasprostranjePeu après, cette unité disparait, et un art nouveau, qui deviendra international à son tour, voit le jour à Florence: c’est la première renaissance.

Bogorodičina katedrala u Šartru, Francuska (1174-1220) Gotički stil u arhitekturi se bazira na generalizovanoj upotrebi prelomljenog luka u kombinaciji sa krstasto-rebrastim svodom. Težina kamenog svoda se tako direktno prenosi na stubove ispod, rasterećujući zidove. Notre Dame de Chartres (1174-1220) Bogorodičina katedrala u Šartru, Francuska (1174-1220)

Potporni zidići ili kontrafori, dodatno podupiru zidove spolje. Notre Dame de Paris, 1163-1200

Nadalje kao da ne postoji ograničenje za visinu katedrala… Gothique: Cathédrale de Léon, 1205-1301, Espagne

Upotrebom prelomljenog luka u kombinaciji sa krstasto-rebrastim svodom, težina kamenog svoda se direktno prenosi na stubove. Zidovi su rasterećeni, i nestaju između potpornih stubova, ostavljajući prostor za ogromne prozore, zastakljene raznobojnim vitražima. Sainte Chapelle, Paris (1243-1248)

Ovi veliki otvori u zidovima bivaju zastakljeni vitražima intenzivnih boja, kroz koje ulazi velika količina svetlosti. Vitrail gothique: Verrière de l’Arbre de Vie, cathédrale Saint-Nazaire et Saint-Celse, XIIIe siècle, Carcassonne Terminologie: Baie, vitrage, vitrail, verre, la verrière, maître verrier

Gotički vitraž i rozeta (ruža), katedrala u Šartru, XIII vek Vitrail gothique: Notre-Dame de la Belle Verrière et la Rose nord de la cathédrale de Chartres, XIIIe siècle

Arbre de Jessé, Cathédrale de Carcassonne et celui réalisé en 1970 par Georges Braque Chartres, belle verrière grand, Braque, Arbre de Jessé

Gotičke katedrale su svetle, velika količina treperave, raznobojne svetlosti prodire kroz vitraže živih boja, bojeći i unutrašnjost crkve... Sainte Chapelle, Paris (1243-1248)

Ova tehnička dostignuća (prelomljen luk, krstasto-rebrasti svod, kontrafori) će imati uticaja i na duhovnu sferu: nadalje se religijsko iskustvo doživlljava u terminima svetlosti, prosvećenja, iluminacije: « Bog je svetlost » (Sveti Avgustin) arc brisé, voûte d’ogives, croisé d’ogives, arcboutants) auront une portée spirituelle: dorénavant, l’expérience religieuse se vit en termes de lumière, d’illumination, « Dieu est lumière » (Saint Augustin). Sainte Chapelle, Paris (1243-1248)

Znam više: Simbolika svetlosti u srednjem veku “Osim značaja njihove ikonografske predstave, vitraži su tokom Srednjeg veka, a pogotovo tokom gotičkog perioda bili široko zastupljeni i zbog simbolike svetlosti. Vitelion, XIII vekovni mislilac, govori da postoje dve vrste svetlosti: božanska, koja je Bog i fizička, koja je manifestacija, pojava Boga. Vitraži su tako transformisali fizičku svetlost u božasku, čineći Boga prisutnim u unutrašnjosti katedrala.” Au-delà de la représentation iconographique, c'est aussi pour toute la symbolique de la lumière que l'on avait recours aux vitraux durant le Moyen Âge, et plus particulièrement pendant la période dite gothique. Selon Vitellion, intellectuel du XIIIe siècle, on distingue deux sortes de lumières : la lumière divine (Dieu) et la lumière physique (la manifestation de Dieu). Les vitraux étaient alors chargés de transformer la lumière physique en lumière divine, autrement dit de faire entrer la présence divine dans la cathédrale. En outre, la lumière provenant des vitraux a pour but de délimiter un microcosme céleste au cœur de l'église.” Lux, Lumen

Gotičke katedrale su u svom vremenu izgledale čudesno: po svojoj visini, po zidovima koji nestaju između vitkih stubova, sa fasadom ukrašenom kamenom plastikom poput čipke, nestvarno bez težine, osvetljene treperavom obojenom svetlošću… Cathédrale d’Amiens, commencée vers 1220

Za prve istoričare umetnosti, gotička umetnost predstavlja vrhunac srednjevekovne umetnosti… Katedrala u Šartru, 1194-1220

Izdvojite najbitnije: romanička i gotička umetnost Romanički period (XI i XII vek) je period arhitektonskog eksperimentisanja: cilj je graditi više crkve, sa više prozora, ali teški poluobličasti svodovi to ne dozvoljavaju. Problem je rešen otkrićem i primenom prelomljenog luka u kombinaciji sa krstasto-rebrastim svodom, koji prenose težinu direktno na stubove, dodatno spolja poduprte kontraforima. Tako nastaje gotička arhitektura, zidovi katedrala nestaju između stubova, a veliki otvori bivaju zastakljeni raznobojnim vitražima. Stil nastaje u Parizu u XII veku, širi se prvo na ostatak Francuske a potom na celu Evropu, i u XV veku postaje dominantan i internacionalan stil. Gotička umetnost se često shvata kao vrhunac srednjkevekovne umetnosti…

Samostalno: u sveskama izdvojite novouvedenu terminologiju (romanička i gotička arhitektura) Polukružni luk, poluobličasti svod, rebrasti svod, krstasti svod, krstasto-rebrasti svod. Prelomljeni luk., kombinacija prelomljenog luka i krstasto rebrastog svoda (u gorici). Bazilika, bazilikalna osnova, brod, jednobrodna, trobrodna, petobrodna... Glavni brod, bočni brodovi. Transept, ukrsnica, latinski krst. Apsida. Deambulatorijum (ophodni brod), zrakaste kapele. Portal, kule, kontrafori; Vitraž, rozeta.

Mini test 4: Koje konstruktivne novine donosi gotička arhitektura Mini test 4: Koje konstruktivne novine donosi gotička arhitektura? Opišite gotičku katedralu (poredeći je sa romaničkom). Cathédrale d’Amiens, commencée vers 1220 C