Plodni polumesec Prve velike civilizacije čiji smo mi naslednici nastaju u području « plodnog polumeseca », u Egiptu i Mesopotamiji. U prethodnom periodu smo se upoznali sa umetnošću starog Egipta, a sada ćemo videti kako je izgledala umetnost Mesopotamije...

1-4 Antički Bliski Istok: Umetnost Mesopotamije Sumerska umetnost (3500 - 2340 p.n.e.) Akadska umetnost (2340-2180 i 2125-2025 p.n.e.) Vavilonska umetnost (1760-1600 p.n.e.) Asirska umetnost (1000-612 p.n.e.) Neovavilonska umetnost (612-539 p.n.e.) Persijska umetnost (539-331 p.n.e.)

Mesopotamije – naziv Mesopotamija (na grčkom Μεσοποταμία / Mesopotamíos, od μεσο / meso « između » i ποταμός / potamós, « reka » : označava zemlju « između dve reke ») je istorijski naziv za deo antičkog Bliskog istoka između reka Tigra i Eufrata (otprilike teritorija današnjeg Iraka).

Plodni polumesec – kolevka civilizacija Mesopotamija je ogromna aluvijalna ravnica ispresecana mnogim pritokama Tigra i Eufrata, te pogodna za navodnavanje i veoma plodna. Između 3500 i 3000 p.n.e., u vreme dok se Egipat ujedinjava pod vlašću faraona, u Mesopotamiji niče jedna druga velika civilizacija.

Mesopotamija –civilizacija Dok plavljenja Nila obrazuju usku plodnu oblast sa obe strane zaštićenu pustinjom, dolina između Tigra i Eufrata je široka, ispresecana mnogim pritokama ovih reka i teško se brani: Mesopotamiju će tako, za razliku od Egipta, konstituisati niz nezavisnih gradova- država, koji će naizmenice imati primat i biti nosioci najvećeg razvoja, te ćemo tako govoriti redom o sumerskoj, akadskoj, asirskoj, vavilonskoj, neovavilonskoj i persijskoj umetnosti... Usponi i padovi gradova-država, prema promenljivoj « božjoj naklonosti » odgovaraju ideji o « cikličkom vremenu » . Svaki grad-država ima svoje lokalno božanstvo, smatrano za kralja i vlasnika grada, dok je « smrtni » upravitelj samo predstavnik tog božanstva, neka vrsta kralja-prvosveštenik, dok hram ima i administrativnu funkciju, i određuje raspodelu posla i dobara. Le temps est considéré cyclique, voyant l’avènement, les chutes, et les reprises de pouvoir de différentes cité-états et dynasties selon « faveur divine » accordée. L’organisation: nous parlons de « socialisme théocratique », car le temple contrôle la répartition du travail et des ressources, et est le centre administratif de la cité;

1-4-1 Sumerska umetnost (3500 - 2340 p.n.e.) Arhitektura: Zigurat Skulptura: Bogovi, sveštenici, molitelji: konusna i cilindrična stilizacija Slikarstvo: Zastava iz Ura

Sumerska umetnost (3500 - 2340 p.n.e.) Sumerima nazivamo narod koji zasniva civilizaciju Mesopotamije, po imenu regije oko ušća Tigra i Eufrata, koju naseljavaju malo pre IV milenijuma p.n.e.. Sumerci koriste klinasto pismo, koje urezuju u glinene tablice. Summer_ecriture 2400 av JC

Sumerska arhitektura: zigurat Osnovna graditeljska aktivnost je konstrukcija hramova, istovremeno duhovnih i administrativnih centara svakog grada-države. Ovaj deo Mesopotamija je ravan, pa se za hramove zidaju povrh veštačkih uzvišenja, koja se zovu zigurati. Za razliku od Egipta, u Mesopotamiji je kamen redak, pa se zida ciglama od nepečene gline (ćerpič).

Sumerska umetnost: Zigurat kralja Urnamua, Ur, oko 2500 p. n. e Sumerska umetnost: Zigurat kralja Urnamua, Ur, oko 2500 p.n.e.: zemljani nasip ozidan ciglama od nepečene gline.

Ostaci Belog Hrama u Uruku (3500-3000 p.n.e.) Za razliku od Egipta, u Mesopotamiji je kamen redak, pa se zida ciglama od nepečene gline: ovaj materijal je znatno trošniji od kamena pa su ostaci ove ahritekture retki, najčešće su sačuvani samo temelji. Ostaci Belog Hrama u Uruku (3500-3000 p.n.e.)

Beli Hram u Uruku, ostaci i virtuelna rekonstrukcija (procenjena visina 120m) Le sanctuaire, se trouve au sommet de la plate-forme, à 120 m d’hauteur, est accédé par des escaliers et des rampes. Sumerski hram se nalazi navrh veštačke platforme zvane zigurat. U prostranoj mesopotamskoj ravnici, ovi zigurati se vide izdaleka, i čine da i ovde bogovi žive na visinama… Do hrama se stiže preko niza stepeništa i rampi.

Zigurat kralja Urnamua, Ur, oko 2500 p.n.e. U narednih 2500 godina, podizaće se sve viši i viši zigurati, koji će sve više podsećati na višespratne kule. Ovde vidimo samo prvi od nekada postojećih tri nivoa zigurata kralja Urnamua u Uru.

Virtuelna rekonstrukcija grada Ura, sa trospratnim ziguratom i hramom na vrhu.

Trag tih sve viših zigurata nalazimo u biblijskoj legendi o Vavilonskoj kuli: kula je navodno bila toliko visoka da bi dosegnula nebo i Boga, da Bog, nezadovoljan tom idejom, nije pobrkao jezike graditelja da više ne mogu da se sporazumeju...

Sumerska skulptura: konusna i cilindrična stilizacija masque de marbre blanc uruk IIIe millenaire

Uporedimo stilizaciju u egipatskoj i sumerskoj skulpturi: dok je egipatska stilizacija kubična, sumerska je konusno/cilindrična (Molitelji, oko 2700-2500 p.n.e., Kefren, oko 2500 p.n.e.). Chéphren (diorite, 165 cm, vers 2500) (75cm) et les dieux, prêtres et adorants du temple d’Abu, Tell Asmar, (vers 2700- 2500 av.J.C.) Chéphren (vers 2500) Temple d’Abu, Tell Asmar, (vers 2700- 2500 av.J.C.)

Grupa Bogova, sveštenika i molitelja iz cele Abuovog hrama, Tel Asmar, (oko 2500 p.n.e.) (mermer, najveća 75 cm) groupe de Dieux, prêtres et adorants de la cella du temple d’Abu, Tell Asmar, (vers 2500 av.J.C.), la plus grande mesure 75 cm

Ove skulpture su deo grupe Bogova, sveštenika i molitelja iz cele Abuovog hrama, Tel Asmar, (oko 2500 p.n.e.). Klesane su u mermeru, i vidimo da su im tela i lica uprošćena, stilizovana. Po načinu uprošćavanja, stilizacije, govorimo o konusnoj i cilindričnoj stilizaciji tela. (75 cm la plus grande)

Figure molitelja imaju istaknute oči, urađene inkrustacijom, (umetanjem) bojenog materijala (lapis lazuli, plavi kamen) u beli mermer. Oči su nesrazmerno velike jer se pogledom moli, komunicira sa Bogom: oči su « ogledalo duše ». (75 cm la plus grande) Figure iz grupe Molitelja iz cele Abuovog hrama, Tel Asmar, (oko 2500 p.n.e.) (mermer, najveća 75 cm)

Maska, beli mermer, Uruk, III milenijum p.n.e. Ova ženska glava u belom mermeru najverovatnije takođe predstavlja kultnu stauu: kao i figure Bogova, sveštenika i molitelja, ima ogromne oči. Oči i obrve su bili inkrustirani materijalom u boji, dok je urez u glavi pridržavao periku, verovatno urađenu u zlatu ili bakru. Telo, najverovatnije od drveta, nije sačuvano. masque de marbre blanc uruk IIIe millenaire

U skulpturi u metalu nailazimo na drugačiji stil: fleksibilniji, realističniji, kao što vidimo u ovom jarcu uspravljenom uz grane grma, inače držaču za poklone nađenom u kraljevskoj grobnici u Uru (oko 2600 p.n.e)... Bois plaqué d’or et de lapis lazouli ce bouc qui nous regarde entre les branches de l’arbuste est consacré au dieu Tammuz, incarnant le principe mâle dans la nature… Držač za darove, drvo obloženo zlatom i lapis lazulijem, grobnica u Uru, oko 2600 p.n.e.

Držač za darove, drvo obloženo zlatom i lapis lazulijem, grobnica u Uru, oko 2600 p.n.e.

Terminologija: inkrustacija Ili u ovoj glavi bika, ukrasa za harpu, strane inkrustirane ukrasima i polu-ljudskim, polu životinjskim figurama, 2600 av. J.C. Terminologija: inkrustacija

Sumerski stil u slikarstvu na primeru Zastave iz Ura Nacre sur laps lazouli Zastava iz Ura, 2600 p.n.e. – strana rata i strana mira, Drvo sa inkrustacijom sedefa i lapis lazulija

U stilu Zastave iz Ura nalazimo sličnosti sa egipatskim stilom: i sumerski umetnik prikazuje figure naizmenično frontalno (torzo i oko anfas, noge i glava u profilu), površina je izdeljena na trake i svaka figura stoji na svojoj liniji tla (vertikalna perspektiva), dok su najznačajnije ličnosti prikazane kao najveće (perspektiva po važnosti). Zastava iz Ura, 2600 p.n.e. – strana mira, drvo sa inkrustacijom sedefa i lapis lazulija

Donja traka ratne strane nam pokazuje i sled događaja: različite faze akcije prikazane u istoj sceni: bojna kola kreću u napad, konji jure sve brže, konji u punom trku gaze neprijatelje… Zastava iz Ura, 2600 p.n.e. – strana rata, drvo, inkrustacija sedef i lapis lazuli

Hesi-Ra, Sakkarah, vers 2700 av. J.C. /Étendard D’Our, 2600 av. J.C. Ali za razliku od izduženih, prefinjenih proporcija egipatskih figura, figure u sumerskoj umetnosti su zdepaste, sa neproporcionalno velikim okruglim glavama... Hesi-Ra, Sakkarah, vers 2700 av. J.C., bois Hesi-Ra, Sakkarah, vers 2700 av. J.C. /Étendard D’Our, 2600 av. J.C.

Kraljevska grobnica u Uru Svi ovi predmeti, zastava iz Ura, stalak za darove sa glavom jarca i harpa ukrašena glavom bika, potiču iz grobnice kralja Asurbanipala u Uru (2600 p.n.e., otkrivena 1822) u kojoj je kralj sahranjen sa svojim vojnicima, poslugom, ženama i stokom, u činu kolektivnog samoubistva, ili masovnog pokolja... Le tombeau royal d’Our (datant de 2600 av. J.C., découvert en 1822)

Delacroix, La Mort de Sardanapale, 1827 Par godina posle otkrića kraljevske grobnice u Uru, francuski umetnik Ežen Delakroa ovako zamišlja tu scenu... le tombeau royal d’Our (datant de 2600 av. J.C., découvert en 1822) Delacroix, La Mort de Sardanapale, 1827

1-4 Antički Bliski Istok: Umetnost Mesopotamije Sumerska umetnost (3500 - 2340 p.n.e.) Akadska umetnost (2340-2180 i 2125-2025 p.n.e.) Vavilonska umetnost (1760-1600 p.n.e.) Asirska umetnost (1000-612 p.n.e.) Neovavilonska umetnost (612-539 p.n.e.) Persijska umetnost (539-331 p.n.e.) 1-4-1 Sumerska umetnost (3500 - 2340 p.n.e.)

Zigurat kralja Ur-Namua, Ur, oko 2500 p.n.e. Arhitektura: zigurat, veštačko uzvišenje (zemljani nasip ozidan ciglom od nepečene zemlje) na kome je zidan hram Beli hram, Uruk, 3500 p.n.e. Zigurat kralja Ur-Namua, Ur, oko 2500 p.n.e.

Skulptura: konusno-cilindrična stilizacija u skulpturi u kamenu, fleksibilniji, realističniji stil u metalu Stalak za poklone, grobnica u Uru, oko 2600 p.n.e. masque de marbre blanc uruk IIIe millenaire Masque de marbre blanc, Uruk IIIe millénaire av. J.C. Groupe de Dieux, prêtres et adorant de la cella du temple d’Abu, Tell Asmar, (vers 2500 av.J.C.)

Slikarstvo - Zastava iz Ura: naizmenično frontalno prikazivanje figura, vertikalna perspektiva, perspektiva po važnosti, sukcesivne faze akcije Nacre sur laps lazouli Étendard D’Our, 2600 av. J.C. – face paix et face guerre, bois incrusté de nacre et de lapis-lazouli