Sumerska umetnost (3500 - 2340 avant J.C.) Mesopotamiju čini nezavisni gradovi-države, svaka sa svojim lokalnim božanstvom, čija se prevlast smenjuje. U ovom periodu prevlast ima Sumer (regija donjeg toka Tigra i Eufrata). Summer_ecriture 2400 av JC Arhitektura: zigurat Statue bogova, sveštenika i molitelja, Zastava iz Ura

Arhitektura: Mesopotamija je aluvijalna ravnica, kamen je redak, osnovni građevinski materijal su drvo i nepečena cigla, koji brzo propadaju, te imamo malo ostataka. U ravnici se zidaju veštačka uzvišenja, koja se zovu zigurati (zemljani nasip ozidan ciglom od nepečene zemlje), na vrh kojih se uzdiže hram. Beli hram, Uruk, 3500 p.n.e. Prvi, jedini preostali, nivo zigurata kralja Ur-Namua, Ur, oko 2500 p.n.e.

U skulpturi u kamenu, vidimo karakterističnu konusno-cilindričnu stilizaciju. Figure molitelja imaju ogromne oči, inkrustacije plavog lapis lazulija. Skulptura u metalu je rađena u fleksibilnijem i realističnijem stilu. dieux, prêtres et adorants du temple d’Abu, Tell Asmar, (vers 2700- 2500 av.J.C.) Stalak za darove, kraljevska grobnica u Uru, oko 2600 p.n.e. Abuov hram, Tel Asmar (oko 2700- 2500 p.n.e.)

Slikarstvo - Zastava iz Ura: naizmenično frontalno prikazivanje figura, vertikalna perspektiva, perspektiva po važnosti, sukcesivne faze akcije. Ali zdepaste figure sa neproporcionalno velikim okruglim glavama, sasvim različitim od proporcija egipatske figure. Zastava iz Ura, 2600 p.n.e. – strana mira, drvo, inkrustacija sedef i lapis lazuli

1-4 Antički Bliski Istok: Umetnost Mesopotamije Sumerska umetnost (3500 - 2340 p.n.e.) Akadska umetnost (2340-2180 i 2125-2025 p.n.e.) Vavilonska umetnost (1760-1600 p.n.e.) Asirska umetnost (1000-612 p.n.e.) Neovavilonska umetnost (612-539 p.n.e.) Persijska umetnost (539-331 p.n.e.) 1-4-2 Akadska, vavilonska, asirska umetnost...

Akadska umetnost (2340-2180 p.n.e. i 2125-2025 p.n.e.)

Akad: lična glorifikacija suverena Akađani su semitski narod koji je živeo na severu Mespotamije. Seleći se ka jugu, usvajaju sumersku civilizaciju, ali ne i ideju da je ljudski suveren samo predstavnik boga: Sargon I, a potom i njegovi naslednici (2340-2180 p.n.e.) su prvi koji sebe nazivaju kraljem. Umetnost ima za cilj da glorifikuje kraljevu ličnost, kao što je slučaj i sa ovim bronzanim portretom jednog akadskog vladara, moguće Sargona I... Tête d’un souverain akkadien (Sargon ?), Ninive vers 2300 av JC Glava akadskog vladara (Sargon I), Niniva, bronza, oko 2300 p.n.e.

…ili u reljefu Naram-Sinove stele, u sećanje na pobedu Sargonovog unuka Naram Sina oko 2300-2200 p.n.e. Grès rose, hauteur 2 m, musée du Louvre

Gudea, princ Lagaša, oko 2150 p.n.e.: povratak sumerskom stilu Akadske kraljeve su nadjačala plemena sa severoistoka koji će vladati ravnicom između 2180 i 2125 p.n.e. Za to vreme sumerski grad Lagaš i njegov suveren Gudea zadržavaju svoju nezavisnost. Gudea obnavlja i sumerski koncept lokalnog božanstva kao kralja i vlasnika grada, dok je on, ljudski vladar, samo njegov sluga. Zida hram bogu – vladaru Lagaša, iz koga potiču i ove skulpture...

Skulpture predstavljaju Gudeu koji ovde, u stavu molitelja, na kolenima prinosi plan odbrambenog zida hrama na odobravanje, nadajući se daljoj milosti božjoj. 2100bc, Headless statue of Gudea, prince of Lagash, 46cm

U ovim skulpturama ponovo srećemo velike okrugle glave na zdepastim telima, karakteristične za sumersku umetnost.

Vavilonska umetnost, 1760-1600 p.n.e.: Hamurabijev zakonik Period od 2000 do 1000 p.n.e. je nestabilan, sa kratkim periodom koliko toliko centralizovane vlasti lokalnih vladara jedino između 1760 i 1600 p.n.e., sa prevlašću Vavilona kao što ju je nekad imao Ur ili Akad. Hamurabi, osnivač vavilonske dinastije, « omiljeni pastir » boga-sunca Šamaša, ima za misiju da očuva pravdu na zemlji. Ostavlja nam svoj zakonik, urezan u dioritnoj steni (oko 1760). Vers 1760, hauteur de la stèle 215 cm, h du relief 75cm.

Asirska umetnost (1000-612 p.n.e.) Asirija (prestonica Asir, na gornjem toku reke Tigar) je regija velike pustinjske visoravni na severu Mesopotamije. Grad-država Asir dominira Mesopotamijom i širim regionom između 1000 i 612 p.n.e. Iz tog perioda su se sačuvale palate asirskih kraljeva, kao naprimer palata Sargona II (742-706 p.n.e.) i reljefi koji ih krase.

Terminologija: luk, svod, lučni sistem gradnje, stub-greda, gredni sistem gradnje U Mesopotamiji je kamen redak, osnovni građevinski materijal je cigla, te se u arhitekturi usavršava lučni sitem gradnje (luk, svod, kupola) i u monumentalnim i reprezentativnim zdanjima. Lučni sistem gradnje poznaju i Egipćani, ali ga koriste za manja i manje važna zdanja, dok u hramovima koriste gredni sistem (stub-greda).

Asirci grade ciglom, ali kapije ukrašavaju ogromnim kamenim blokovima, reljefno dekorisanim, kao ovde... bc, Winged human-headed bull, 4,20x4,36x097m. Krilati bikovi sa ljudskom glavom i pet nogu, kapija citadele Sargona II, 721-705 p.n.e.

To je veoma stari običaj, zastrašujuće životinje na obe strane prilaznih kapija čuvaju utvrđenja. Lavlja vrata, hititsko utvrđenje u Anatoliji, oko 1400 p.n.e. Krilati bikovi sa ljudskom glavom i pet nogu, kapija citadele Sargona II, 721-705 p.n.e.

Asirski krilati bikovi sa ljudskom glavom i pet nogu su reljef, ali oponašaju punu skulpturu. bc, Winged human-headed bull, 4,20x4,36x097m. Krilati bikovi sa ljudskom glavom i pet nogu, kapija citadele Sargona II, 721-705 p.n.e.

guarding the entrance to ancient Ninivah in the VIII century BC From national geography ISIS extremist destroying Assyrian human headed winged bull statue in the Mosul Museum, Iraq, 26 February 2015: « The prophet ordered us to get rid of statues and relics, and his companions did the same when they conquered countries after him  » 

Gilgamesh assur genie protecteur de palais Dur_Sharrukin

Asirska umetnost – reljefna dekoracija palata Zidove asirskih palata krase serije bareljefa koji prikazuju pobede kraljevske vojske: govorimo o narativnosti ovih reljefa, koji nam daje detaljan prikaz bitaka, slikom prepričavajući događaje. To je narativni reljef. 865bc,cca King Ashurnasirpal II (883-859 BC) attended by his shield-bearer

U prikazu detalja borbi nema dovoljno mesta za veličanje kraljeve ličnosti, u tu svrhu se često koriste prikazi kralja u lovu na lavove. Ovaj kraljevski lov ima ceremonijalni karakter.

Prikaz životinja u asirskoj umetnosti Na ovim reljefima jasno vidimo prikazanu snagu i patnju ranjenih životinja, mnogo ekspresivnije prikazanu nego što je to slučaj u prikazu ranjenih neprijatelja…

Neo-vavilonska umetnost (612-539 p.n.e.) Period od 612 do 539 p.n.e. je poslednji period prosperiteta pred persijska osvajanja, a grad-država koja dominira u ovom periodu je ponovo Vavilon. Najpoznatiji neovavilonski vladar je Nabukodonosor, graditelj legendarne Vavilonske kule. Za razliku od asirske umetnosti koja ukrašava kapije reljefnim ukrasom klesanim u kamenim blokovima, neovavilonske palate su ukrašene arhitektonskim reljefom zida od livene, pečene i glazirane cigle. Primer: Ištarine dveri, kapija zidina oko Nabukodonosorove palate u Vavilonu. Polukružni luk nad dverima je primer monumentalne upotrebe ovog arhitektonskog elementa. Zidine su obložene fasadnom livenom ciglom, pečenom i glaziranom.

Neovalilonska umetnost: Ištarine dveri, kapija zidina oko Nabukodonosorove palate u Vavilonu, oko 575 p.n.e., restaurirane u državnom muzeju u Berlinu. Polukružni luk nad dverima je primer monumentalne upotrebe ovog arhitektonskog elementa.

Arhitektura Mesopotamije, sa ciglom kao osnovnim mmaterijalom, usavršava lučni sitem gradnje (luk, svod, kupola) koji koristi i u monumentalnim i reprezentativnim zdanjima (kao ovde u Ištarinim dverima). Lučni sistem gradnje poznaju i Egipćani, ali ga koriste za manja zdanja, dok u hramovima koriste gredni sistem (stub-greda).

taureaux aillés à cinq pattes et tête humaines (721-705 av. J. C taureaux aillés à cinq pattes et tête humaines (721-705 av. J.C., porte de la citadelle de Sargon II) Zidine su obložene fasadnom ciglom, livenom da bi se u njoj dobio željeni reljef, potom pečenom i glaziranom glazurama u željenoj boji.

taureaux aillés à cinq pattes et tête humaines (721-705 av. J. C taureaux aillés à cinq pattes et tête humaines (721-705 av. J.C., porte de la citadelle de Sargon II) Dok asirska umetnost svoje kapije ukrašava reljefom poput pune skulpture klesanim u kamenim blokovima (levo, kapija citadele sargona II), neovavilonska umetnost ukrašava zidove arhitektonskim reljefom (sa željenim reljefom livena cigla, pečena, glazirana) (desno, detalj Ištarinih dveri)

Persijska umetnost (539-331 p.n.e.) Umetnost nomadskih naroda je vezana za male, utilitarne i lako prenosive predmete koje dekorišu u « životinjskom stilu » : veoma stilizovanim načinom prikazivanja životinja, kao u primeru ove šolje. Persijanci su narod nomadskog porekla, čija će umetnost i u arhitekturi zadržati neke karakteristike umetnosti nomadskih naroda... Gobelet de Suse, vers 5000 4000 av JC Louvre decor-animalier-bouquetins

…tako da i u kapitelima ovih stubova iz Darijeve palate nalazimo stilizovane prikaze životinja (glave bikova i bizona). Persijska umetnost zadržava karakteristike nomadske umetnosti svojih predaka (« životinjski stil» ), koje sada pravi u monumentalnim razmerama, inspirišući se takođe i asirskom umetnošću u igri između reljefa i slobodne skulpture (spreda nam ove glave izgledaju kao skulpture, dok su sa strana reljef). 510bc, Capital of a column from the audience hall of the palace of Darius I Kapiteli u obliku bikovih glava, 510 p.n.e, palata Darija I

Persijska arhitektura: Palata Darija I u Persepolisu, 518 p.n.e. Pošto je religija zasnovana na dualizmu dobra i zla (svetla i tame), kult je slavljen napolju, te nema ostataka sakralne arhitekture. Palate su međutim impresivne, kao što se može videti u ovim ostacima palate Darija I, čija gradnja počinje 518 p.n.e. u Persepolisu. Hauteur de colonnes dans la salle d’audience est de 12m.

Persijska arhitektura je mešavina raznih uticaja, utoliko što Persijanci, narod nomadskog porekla, nisu imali svoju arhitektonsku tradiciju. culte célébré en plain-air, Mešanje različitih uticaja je vidno i u arhitekturi Darijeve palate u Persepolju: dvorane pod stubovima su egipatske inspiracije, no stubovi su znatno vitkiji od egipatskih, i ukazuju na uticaj grčke umetnosti. Životinjski stil nomadskih naroda se ovde koristi i u monumentalnim kapitelima, u kojima vidimo uticaj i asirske umetnosti.

Darius Ier et le prince Xerxes,scene d'audience salle du trone Persepolis 490 avJC

Relief de personnages en marche solennelle vers la salle du trône du palais: personnages similaires, non individualisés, sans expression, stylisés, hiératiques donnent un effet décoratif, soumis à l’architecture. Reljefi koji krase zidove palata su asirske inspiracije, ali su stilizovaniji i manje ekspresivni: oni su jasno u funkciji arhitektonske dekoracije, i podređeni arhitekturi.