Visoka Renesansa Termin Visoka renesansa se odnosi na umetnost koja nastaje u Rimu, Firenci i Veneciji između 1500 i 1530. Sa slikarstvom visoke renesanse zapadna umetnost dostiže svoj vrhunac. Majstori ovog perioda su Leonardo da Vinči (1452-1519), Mikelanđelo (1475-1564) i Rafaelo (1483-1520), dok u Veneciji rade Đorđone i Ticijan. Le plafond de la Chapelle Sixtine, le Vatican Mikelanđelo, (1508-1512)

Mona Liza (Đokonda), (između 1503 i 1506) Leonardo usavršava nov način slikanja, koristeći chiaroscuro, svetlo-tamno i sfumato, « Leonardovu izmaglicu »... Mona Liza (Đokonda), (između 1503 i 1506)

Vrat i lice postepeno izranjaju iz tamne mase kose koja se stapa sa tamnim senkama na vratu: to je tehnika chiaroscuro-a izdvajanja oblika svetlo-tamnim kontrastom. Kao da izmaglica prekriva prizor, dodatno čineći granice oblika nejasnim. To je « sfumato », « Leonardova izmaglica».

Kada Mona Lizu uporedimo sa Botičelijevom Venerom, vidimo da Botičeli oivičava svoje forme linijom da bi ih izdvojio od pozadine... Detalj, Venera, Rođenje Venere, Botičeli, oko 1480

Kompozicija u renesansnom slikarstvu Renesansna umetnost favorizuje dva tipa kompozicije: piramidalnu i horizontalnu i prikaz u kome je perspektivna osa upravna na ravan slike. Ovakav tip kompozicije odaje utisak mira i stabilnosti, koje dovodimo u vezu sa idejama Renesanse… Bois, entre 1503-06

Léonard, La Vierge, l'Enfant Jésus et sainte Anne, 1510 Ovde piramidalna… Léonard, La Vierge, l'Enfant Jésus et sainte Anne, 1510

Leonard de Vinci, Tajna večera, 1495, Santa Maria delle Grazie, Milan A ovde horizontalna, sa perspektivnom osom upravnom na ravan slike. Leonard de Vinci, Tajna večera, 1495, Santa Maria delle Grazie, Milan

Mikelanđelo slikar: svod Sikstinske kapele (1508-1512) Mikelanđelo će između 1508-1512 oslikati svod Sikstinske kapele scenama iz Knjige postanja (stvaranje sveta, stvaranje čoveka, Izgon iz raja, Nojeva barka...) U njegovom načinu slikanja vidimo da se radi o vajaru: konstruiše svoje likove širokim potezima četke, tela, svojom ograničenom gamom boja, liče na skulpturu, Mikelanđelo ih dobro uklapa u arhitektonski oblik svoda. I u slikanim prikazima tela nalazimo karakteristike njegove skulpture: torziju tela, napetost, suzdržanu energiju… et à l’ivresse de Noé

Rafaelo: čovek sinteze Iako nam Rafaelo izgleda manje inovativan od Leonarda i Mikelanđela, ipak je on tipičan predstavnik slikara Visoke renesanse. Njegova izuzetnost je u njegovoj moći sinteze, on kombinuje Leonardov lirizam (i njegove nove tehnike chiaroscura i sfumata), sa masivnošću i dramatičnim gestom Mikelanđelovih figura. Léonard de Vinci (1452-1519), Michel-Ange (1475-1564), Le plafond de la Chapelle Sixtine, (1508-1512), Raphaël (1483-1520)

Visoka renesansa u Italiji: Rafaelo Santi (1483-1520) Firenca, Rim

U ranim Rafaelovim slikama je vidan uticaj Pietra Peruđina kod koga uči (od 1500 do 1504), kao na slici Prstenovanje Bogorodice, koju Rafaelo slika 1504: apprentissage à Pérouse, en Ombrie, chez Pietro Perugino (de 1500 à 1504) Pietro Perugino, La remise des Clefs, 1485, fresque, Chapelle Sixtine, Le Vatican, Raphaël - Mariage de la Vierge (1504) Pinacothèque de Brera, Milan, Huile sur panneau 170 × 118 cm Perugino, Predaja ključeva, 1485, Sikstinska kapela Rafael, Prstenovanje Bogorodice, 1504

Između 1504 i 1508, Rafaelo živi u Firenci, gde sreće Da Vinčija Između 1504 i 1508, Rafaelo živi u Firenci, gde sreće Da Vinčija. U ovoj Rafaelovoj Madoni, naslikanoj 1505, vidan je Leonardov uticaj: Rafaelo koristi novu tehniku sfumata, dok se likovi svetlinom izdajaju na tamnoj osnovi. Ali za razliku od Leonardovih tela, Rafaelova su već oblija, stamenija... À Florence, Raphaël rencontre Léonard de Vinci. Dans son atelier, Raphaël découvre les chefs-d'œuvre de la Renaissance florentine Rafaelo, La Madone du Grand Duc, 1505

Slikar Madona Rafael je poznat po brojnim Madonama: najpoznatije u ovom periodu su Madona na livadi (1506), i Lepa Baštovanka (1507)… Predeo je pažljivo posmatran, dok je idealizacija Madona, istovremeno ozbiljnih i nežnih, tipična za Rafaela. Madone na livadi, 1505-06 Lepa baštovanka, 1505-08

Rafaelove Madone, istovremeno ozbiljne i nežne, obavijene sfumatom ali bez Leonardove tajnovitosti, su naglašeno idealizovane, i već odišu skladom i savršenstvom koji su prepoznatljiva karakteristika Rafaelovog stila. Predeo je pažljivo posmatran, a osvetljenje ravnomerno. Kompozicija je piramidalna, i odiše mirom i stabilnošću. Madona na livadi, 1505-06 Lepa baštovanka, 1507

Uporedite… Leonardo, Rafaelo 1483-86, Virgin of the Rocks, 199x122, luvr 1495-1508, Virgin of the Rocks, 189,5x120cm, london; rapha¸el La belle jardinière, 1505-08

Vatikanske stance (1508-1520) Papa Julije II poziva Rafaela u Rim da oslika papske odaje, stance. U odaji pečata (stanca dela signatura) Rafaelo je naslikao freske koje se odnose na četiri oblasti znanja: teologija, filozofija, pravo i umetnost. Najpoznatija od tih fresaka je Atinska škola (1510-1511), koja prikazuje filozofiju. Raphaël (1483-1520) Stanza della Segnatura, Le Vatican, vue d’ensemble vers L’École d’Athènes (1510-1511)

Raphaël, L’École d’Athènes (1510-1511), Stances du Vatican

U Rimu Rafael sreće Mikelanđela, koji u to vrema radi na oslikavanju svoda Sikstinske kapele: Mikelanđelov uticaj je vidan u Rafaelovom radu na ovim freskama. Stanza della Segnatura, Le Vatican, vue d’ensemble vers L’École d’Athènes (1510-1511) Stanza della Segnatura, Le Vatican, vue d’ensemble vers L’École d’Athènes (1510-1511)

Raphaël, L’École d’Athènes (1510-1511), Stances du Vatican Mikelanđelov uticaj je vidan u ovoj fresci, i očituje se u izražajnoj telesnoj snazi likova, njihovim pozama, gestovima i dramatičnom grupisanju. Ali i ovde Rafaelo Mikelanđelov uticaj uklapa u svoj stil, dajući mu novo značenje. Raphaël, L’École d’Athènes (1510-1511), Stances du Vatican Raphaël, L’École d’Athènes (1510-1511), Stances du Vatican

Dok su Mikelađelova tela napeta, u torziji, prikazuju nesklad između duše i tela...

…kod Rafaela telo i duh, misao i delo, su u skladu… Détail, L’École d’Athènes: Platon (sous les traits de Léonard) et Aristote

Iako izražajna telesna snaga likova, njihove poze, gestovi i dramatično grupisanj liče na Mikelanđela, kod Rafaela telo i duh, misao i delo, su u skladu… Horizontalna kompozicija i raspored likova podsećaju na Leonardovu Tajnu večeru. L’École d’Athènes (1510-1511)

Rafael će, da bi odao počast starijim majstorima čiji rad je na njega uticao, naslikati Platona sa Leonardovim likom, dok će Aristotelu dati Mikelanđelov. Détail, L’École d’Athènes: Platon (sous les traits de Léonard) et Aristote

Rafaelo, Atinska škola, manifest visoke renesanse... Precizna geometrija očito renesansne građevine, prikazane u centralnoj perspektivi (perspektivna osa upravna na ravan slike, horizontalni tip kompozicije) je vrhunac tradicije koju je započeo Mazačo. L’École d’Athènes (1510-1511), Les stances du Vatican Masaccio, La Sainte Trinité, 1425, fresque, Sainte Marie Nouvelle, Florence Rafaelo, Atinska škola, manifest visoke renesanse...

Rafaelo, 1510-11, Visoka renesansa Ako smo o fresci Rafaelovog učitelja Peruđina govorili kao o manifestu rane renesanse, Rafaelova Atinska škola je svakako manifest visoke renesanse... Perugino, La remise des Clefs, 1485, Chapelle Sixtine L’École d’Athènes (1510-1511) Peruđino, 1485, rana renesansa

Precizna geometrija očito renesansne građevine, prikazane u centralnoj perspektivi (perspektivna osa upravna na ravan slike, horizontalni tip kompozicije) je vrhunac renesansne tradicije koju je započeo Mazačo. Horizontalna kompozicija i raspored likova podsećaju na Leonardovu Tajnu večeru, izražajna telesna snaga likova, njihove poze, gestovi i dramatično grupisanj na Mikelanđela, kod Rafaela telo i duh, misao i delo, su u skladu… Ako smo o fresci Rafaelovog učitelja Peruđina govorili kao o manifestu rane renesanse, Rafaelova Atinska škola je svakako manifest visoke... L’École d’Athènes (1510-1511)

Prostor dočaran pokretom likova… Rafael će se kasnije u konstrukciji prostora slike sve više oslanjati na pokret likova. U njegovoj fresci Trijumfa Galateje (1513), nema prikaza arhitekture da dočara dubinu prostora, tome služe same poze i gestovi likova, organizovani u spiralu oko centralnog lika Galateje, koja i sama stoji u naglašenom kontrapostu... Rafaelo, Galateja, 1513

U poslednjoj Madoni koju će dovršiti, sukcesivni prostori koje Rafaelo predstavlja (anđeli oslonjeni na « ivicu neba » dok dole na zemlji promiče papina tijara...) već najavljuju novu epohu... la tiare du pape, les putti La Madone Sixtine (vers 1513), 265 x 196 cm, Gemäldegalerie Alte Meister, Staatliche Kunstsammlungen, Dresde ; Dans la partie inférieure de ce retable, figurent les célèbres angelots rêveurs (putti) ; Sikstinska Madona, 1513-14

Rafaelo je takođe bio i vrstan portretista. 1514-15, Portrait of Baldassare Castiglione, 1518-19, Pope Leo X with Cardinals Giulio de' Medici and Luigi de' Rossi 1514-15, Portrait de Baldassare Castiglione 1518-19, Pape Léon X avec ses neveux

Rafaelo: čovek sinteze Iako nam Rafaelo izgleda manje inovativan od Leonarda i Mikelanđela, njegova izuzetna moć sinteze ga čini najtipičnijim slikarom Visoke renesanse. Leonardov lirizam i nove tehnike chiaroscura i sfumata se kod rafaela kombinuju sa masivnošću i dramatičnim gestom Mikelanđelovih figura. Ali kod Rafaela idealizacija, ozbiljna i saosećjna ljudskost Madona umesto mistične tajnovitosti, dok su telo i duh, misao i delo, u skladu. La belle jardinière, 1505-08 La Madone Sixtine (1513-14)

Precizna geometrija očito renesansne građevine, prikazane u centralnoj perspektivi (perspektivna osa upravna na ravan slike, horizontalni tip kompozicije) je vrhunac renesansne tradicije koju je započeo Mazačo. Ako smo o fresci Rafaelovog učitelja Peruđina govorili kao o manifestu rane renesanse, Rafaelova Atinska škola je svakako manifest visoke... L’École d’Athènes (1510-1511)

U konstrukciji prostora slike u kasnijim delima, Rafaelo se više ne oslanja na prikaz arhitekture, već tome služe poze i gestovi likova, U poslednjoj Madoni koju će dovršiti, sukcesivni prostori koje Rafaelo predstavlja već najavljuju novu epohu... la tiare du pape, les putti La Madone Sixtine (vers 1513), 265 x 196 cm, Gemäldegalerie Alte Meister, Staatliche Kunstsammlungen, Dresde ; Dans la partie inférieure de ce retable, figurent les célèbres angelots rêveurs (putti) ; La Madone Sixtine (1513-14)