Ranohrišćanska umetnost: izdvojite najbitnije Nova vera, novi umetnički stil Prvi hrišćani potiču iz jevrejske zajednice, nenaklonjene religioznim slikama, te ranohrišćanski umetnici moraju sami da stvore vizuelni jezik svoje nove hrišćanske vere. U tome crpe uzore iz svih ranijih stilova (grčki, rimski, orijentalni). Progon rimskih vlasti i neizvesnost u kojoj prvi hrišćani žive ne pospešuje njihovo stvaralaštvo. U umetnosti katakombi, ranohrišćanski umetnik koristi predstave koje već postoje u grčko-rimskoj tradiciji (slika ribe, mladića koji nosi jagnje, točka itd), često nevešto i bez mnogo sredstava, dajući im novo, simboličko hrišćansko značenje (Isus dobri pastir, riba akronim Hristovog imena, Chi-Ro...). Korišćenje već postojećih predstava omogućava ranohrišćanskoj zajednici da ostane skrivena u uslovima progona. Iako su ove slike često nevešto urađene, one će postaviti osnove jedne nove tradicije u istoriji umetnosti: hrišćanske umetnosti...

Za samostalan rad: potražite značenje najbitnijih simbola ranohrišćanske umetnosti. U sveskama drvenim bojicama skicirajte jedan po izboru i navedite njegovo značenje. Dobri pastir Jagnje Riba Točak sa osam paoka Chi-Ro, α i Ω Sidro Dve golubice Paun...

Ranohrišćanska umetnost posle Milanskog edikta Arhitektura Slikarstvo: mozaici

Istorijski kontekst: Milanski edikt i sloboda veroispovesti u Rimskom carstvu (313) Počeci hrišćanske arhitekture Milanski edikt (313) priznaje slobodu veroispovesti u Rimskom carstvu: hrišćanstvo time prvo postaje legalno (Car Konstantin vladavina 324-337), da bi u narednom periodu postalo zvanična religija Carstva (Car Teodosije, 387). Dotle ilegalna i progonjena, skrivena zajednica prvih hrišćana može da postane vidljiva. Za novu crkvu treba odabrati odgovarajuću arhitektonsku formu, koja će novu religiju učiniti ne samo vidljivom, već je i prikazati u punom sjaju nove carske religije. Za vrstu građevine koja će se nadalje koristiti kao mesto kulta nove religije odabrana je forma rimske bazilike, dotad korišćena za razne civilne namene (tržnice, sudnice...). (Car Teodosije 387. hrišćansktvo proglašava zvaničnom religijom carstva i zabranjuje druge religije)

Rimska bazilika je pravougaona građevina Rimska bazilika je pravougaona građevina. Viši središnji deo, ili centralni brod, je kolonadama razdvojen od dva niža bočna broda. Na oba kraja centralnog broda se nalaze zasvedene polukružne apside. Tavanicu od drvenih greda drže stubovi. Ulaz je s boka. Rimljani prave ovu vrstu građevina u svim gradovima carstva, ona ima razne civilne namene (tržnica, sudnica) sa ipak jasnim upraviteljskim, carskim konotacijama. Leptis Magna u Libiji (209-216), do danas najbolje očuvana rimska paganska bazilika

Ostaci Konstantinove bazilike, Rim, oko 310, najkolosalniji primer Rimska bazilika je smatrana najpogodnijom za novu crkvu zbog prostrane unutrašnjosti pogodne za okupljanje većeg broja vernika, ali i zbog imperijalnih konotacija ranijih građevina (tržnica, sudnica...), koje su upućivale na novi povlašćeni status hrišćanstva u okviru Carstva. développée à l’origine en Grèce hellénistique. (elles servaient souvent comme siège de tribunaux) Leptis Magna u Libiji (209-216), do danas najbolje očuvana rimska bazilika Ostaci Konstantinove bazilike, Rim, oko 310, najkolosalniji primer

Hrišćanska bazilika Hriščanska bazilika se ugleda na pagansku rimsku baziliku, ali joj donekle i menja organizaciju: Kao i rimska, i hrišćanska bazilika se sastoji od dugačkog glavnog broda, višeg od bočnih brodova, od kojih je rastavljen kolonadama, i ima ravnu drvenu tavanicu. Za razliku od rimske, hrišćanska bazilika ima novi pravac istok-zapad, samo jednu apsidu na istoku, naspram oltara, dok je ulaz, u rimskoj bazilici s boka, premešten na zapad.

Ispred ulaza (na zapadu) nalazi se narteks (mi kažemo priprata), u dnu četvrtastog dvorišta, atrijuma, oivičenog tremom pod stubovima. Un porche ou narthex est construit, à l’extrémité d’une cour à colonnes, ou atrium Ranohrišćanska bazilika Svetog Petra u Rimu, 333, na mestu gde je sahranjen Sveti Petar. Srušena u XV veku, sada na tom mestu nova Bazilika Sv. Petra u Rimu

Ranohrišćanska bazilika Svetog Petra u Rimu, 333 rekonstrukcija i osnova

Sveti Petar Rim, 333 – presek i osnova Unutrašnjost ranohrišćanske bazilike Sveti Petar Rim, 333 – presek i osnova

Ranohrišćanska bazilika Svetog Petra u Rimu više ne postoji, ali su se sačuvale neke druge ranohrišćanske bazilike čije slike ovde vidite. Razlika u visini između glavnog i bočnih brodova omogućava otvaranje prozora u zidu glavnog broda. Santa Maria Maggiore, Rim – najstariji sačuvani ansamblmozaika (oko 430.) Sveti Pavle van zidina, Rim (gradnja započeta 386.)

Na istočnom kraju, veliki trijumfalni luk uokviruje prostor oltara i zasvedenu apsidu. Transept, poprečni brod koji na istoku preseca glavni brod u nivou oltara, ne mora da postoji. Saint-Paul-hors-les-Murs, Rome (commencée en 386 A.D.) Kolonade drže arkade Les arcs de la nef reposent sur les colonnes, qui séparent la nef des bas côtés. Saint-Paul-hors-les-Murs, Rome (commencée en 386 A.D.)

Kružne i poligonalne građevine Druga vrsta građevina usvojenih u vreme cara Konstantina za potrebe novog kulta su centralne građevine (kružne ili poligonalne) zasvedene kupolom. U ranohrišćanskoj arhitekturi ova vrsta građevina, prethodno korišćena za rimska javna kupatila ili mauzoleje, postaju krstionice ili grobne kapele. Najlepši sačuvani primer je svakako Mauzolej Svete Konstance, Konstantinove ćerke, u Rimu:

Mauzolej Svete Konstance, Konstantinove ćerke, u Rimu,oko 350.

Unutrašnjost mauzoleja Svete Konstance u Rimu

Plan i presek Mauzoleja Svete Konstance u Rimu, oko 350. Un noyau cylindrique surmonté d’une coupole, éclairé par les fenêtres hautes percées dans le mur au dessus des arcades et un « déambulatoire » circulaire couvert d’une voûte en berceau. Osnova je kružna, a centralno cilindrično « jezgro» ( « centralni brod »), natkriljeno kupolom, je više od kružnog prstena « deambulatorijuma », (« bočnog broda ») zasvedenog poluobličastim svodom.

Unutrašnjost grobne kapele Svete Konstance u Rimu (350 A.D.) Unutrašnjost je osvetljena svetlošću koja dopire kroz prozore usečene u cilindričnom zidu jezgra, iznad nivoa deambulatorijuma. Centralni prostor je natkriljen kupolom, a deambulatorijum zasvođen poluobličastim svodom.

Santa Constanca, Rim, 350 a.D., mozaik: dve golubice, paunovi… Unutrašnjost mauzoleja je raskošno ukrašena mozaicima Santa Constanca, Rim, 350 a.D., mozaik: dve golubice, paunovi…

Unutrašnja i spoljnja dekoracija, Sveta Konstanca, Rim, 350 a.D. Uporedimo spoljašnji izgled i unutrašnju dekoraciju ovih građevina... Unutrašnja i spoljnja dekoracija, Sveta Konstanca, Rim, 350 a.D.

Mauzolej Gala Placidije, 420, Ravena

San Apollinare Nuovo, Ravena, 504

San Apollonare in Classe, Ravena, 549

San Apollonare in Classe, Ravena, 549 Vidimimo veliki kontrast između neugledne, skromne spoljašnjosti (zid od cigle) i raskošne unutrašnjosti, bogato dekorisane velikim mozaicima u zlatu i intenzivnim bojama. San Apollonare in Classe, Ravena, 549

Mauzolej Gale Placidije, 420, Ravena Kontrast između neugledne spoljašnjosti i raskošno ukrašene unutrašnjosti ranohrišćanskih sakralnih građevina ima simboličku funkciju! Mauzolej Gale Placidije, 420, Ravena

Unutrašnja i spoljnja dekoracija, Sveta Konstanca, Rim, 350 a.D. Taj kontrast između neugledne spoljašnjosti i raskošno ukrašene unutrašnjosti je nameran, i ima simboličku funkciju: za sobom ostavljamo ovozemaljski svet, da bismo stupili u lepotu Božjeg carstva! Unutrašnja i spoljnja dekoracija, Sveta Konstanca, Rim, 350 a.D.

Santa Constanca, Rim, 350 a.D., mozaik: dve golubice, paunovi… U ovim mozaicima nailazimio na iste one simbole koje smo imali prilike da vidimo u ranohrišćanskoj umetnosti katakombi, ali to će biti tema našeg narednog časa... Santa Constanca, Rim, 350 a.D., mozaik: dve golubice, paunovi…

Izdvojite najbitnije: Ranohrišćanska umetnost posle Milanskog edikta: pojava ranohrišćanske arhitekture Ranohrišćanska bazilika i građevine centralnog tipa (okrugle i poligonalne)

Ranohrišćanska arhitektura posle Milanskog edikta Milanski edikt (313) priznaje slobodu veroispovesti u Rimskom carstvu (Car Konstantin, vladavina 324-337): hrišćanska vera se ubrzo nameće kao nova zvanična religija Carstva (Car Teodosije 387.). Dotad skrivena, Crkva treba da postane svima vidna. Za arhitektonsku formu nove crkve se bira oblik bazilike, po uzoru na starije rimske bazilike civilne namene, dok se za krstionice i grobne kapele grade centralne (kružne ili poligonalne) građevine. Unutrašnjost ovih građevina je bogato ukrašena i u kontrastu sa neuglednom spoljašnjošću. Taj kontrast ima simboličku funkciju: za sobom ostavljate ovozemaljski svet, da biste stupili u lepotu Božjeg!

Hrišćanska bazilika Hriščanska bazilika se ugleda na pagansku rimsku baziliku, ali joj donekle i menja organizaciju: Kao i rimska, i hrišćanska bazilika se sastoji od dugačkog glavnog broda, višeg od bočnih brodova, od kojih je rastavljen kolonadama, i ima ravnu drvenu tavanicu. Za razliku od rimske, hrišćanska bazilika ima novi pravac istok-zapad, samo jednu apsidu na istoku, naspram oltara, dok je ulaz, u rimskoj bazilici s boka, premešten na zapad.

Ranohrišćanska bazilika Svetog Petra u Rimu, 333 Ispred ulaza (na zapadu) nalazi se trem, ili narteks, u dnu četvrtastog dvorišta oivičenog stubovima, ili atrijuma. Un porche ou narthex est construit, à l’extrémité d’une cour à colonnes, ou atrium Ranohrišćanska bazilika Svetog Petra u Rimu, 333

Kružne i centralne građevine Druga vrsta građevina usvojenih u vreme cara Konstantina za potrebe novog kulta su centralne građevine (kružne ili poligonalne) zasvedene kupolom. Najlepši sačuvani primer je Mauzolej Svete Konstance, Konstantinove ćerke, u Rimu. Osnova je kružna, centralno cilindrično jezgro natkriljeno kupolom, dok je niži « deambulatorijum » zasveden poluobličastim svodom. Inspirés des bains publics romains ou mausolées des empereurs païens, dans

Santa Constanca, Rim, 350 a.D., mozaik: dve golubice, paunovi… Unutrašnjost ranohrišćanskih sakralnih građevina je raskošno ukrašena i kontrastira sa skromnom spoljašnjošću. Santa Constanca, Rim, 350 a.D., mozaik: dve golubice, paunovi…