Umetnost srednjeg veka na zapadu: preromanika “Mračni srednji vek”- umetnost doba seobe naroda Protoromanička umetnost: Karolinška i otonska umetnost

Najbitnije: Umetnost seobe naroda, VI-VIII vek Tokom seobe nomadskih naroda ka Evropi, formira se jedna nova umetnička tradicija, mešavina životinjskog stila (nomadska tradicija koju donose keltska i germanska plemena) i novije tradicije prepleta (sa obala Sredozemnog mora, u rimskoj i paleohrišćanskoj tradiciji). Novi stil se brzo širi, preko nakita i drugih ukrašenih predmeta, pokretnih i lako prenosivih a veoma dekorativno urađenih. U Irskoj u kojoj se hrišćanstvo širi, monasi razvijaju specifičan dekorativni stil iluminacije manuskripta (apstraktni splet linija sa retkim i veoma stilizovanim ljudskim ili životinjskim figurama) proistekao iz ove nove tradicije. umesto figurativnog prikaza biblijskih scena, zasnovanog na antičkoj umetnosti.

Proverite svoje znanje, umetnost doba seobe naroda Kako se zove stil umetnosti nomadskih naroda koji na stilizovan način prikazuje životinje? Šta je preplet? Koje su prilike u kojima nastaje umetnost u Evropi od kraja VI do kraja VIII veka? Objasnite kakvog to uticaja ima na umetnost ovog perioda.

Umetnost srednjeg veka na zapadu: preromanika/protoromanika Protoromanička umetnost: Karolinška i otonska umetnost

Istorijski kontekst: Karlo Veliki, kralj Franaka i Lombarđana, car zapadnog rimskog carstva Od VII veka, Istočno rimsko carstvo, suočeno sa nadolazećom pretnjom Islama, više ne može da pomaže u odbrani zapadnih delova carstva. Zapadna Evropa tako biva primorana da razvija svoje strategije. Crkva u Rimu prekida svoje veze sa Istokom, i okreće se germanskom severu: 800. papa kruniše Karla Velikog za cara, uzdižući tako franačko kraljevstvo do nivoa carstva. Karlo Veliki određuje Ahen za svoju prestonicu, i na dvor poziva učene ljude i umetnike u želji da stvori kulturno središte novog carstva, a gradu podari sjaj novog Rima. à partir du VIIème siècle. L’Islam a absorbé l’Afrique du nord et l’Espagne jusqu’aux Pyrénées, et menace la côte de la Méditerranée.

Karolinška umetnost Umetnost igra važnu ulogu tokom vladavine Karla Velikog (768-814), koji sa obnavljanjem carske titule želi da obnovi i antičku rimsku civilizaciju. Umetnost doba Karla Velikog i njegovih naslednika je prva faza stapanja antičke umetnosti sa umetnošću keltskih i germanskih plemena. Zato umetnost ovog perioda zovemo « karolinška renesansa ». La chapelle palatine de Charlemagne à Aix-la-Chapelle (Aachen), « la nouvelle Rome », 792-805 ap. J.C.

Palatinska kapela Karla Velikog u Ahenu, 792-805. Karlo Veliki se, gradeći svoju prestonicu u Ahenu, ugleda na građevine Konstantinovog vremena u Rimu, i Justinijanovog u Raveni. Čuvena Dvorska (Palatinska) Kapela (oko 800.) ima centralnu osnovu po uzoru na San Vitale u Raveni, ali nije kopija te crkve: unutrašnji prostor je taj koji je osmougaon, ulaz je postavljen u osi oltara, laka rimska cigla zamenjena masivnim kamenim stubovima i svodovima. La chapelle palatine de Charlemagne à Aix-la-Chapelle (Aachen), 792-805 ap.J.C. San Vitale, Ravenna, 526-547

Ma Palatinskoj kapeli se prvi put javlja monumentalni ulaz nadvišen kulom, koji će se u kasnijim građevinama razviti u tipičnu zapadnu fasadu sa dve kule, kao što ćemo imati prilike da vidimo u romaničkoj i gotičkoj umetnosti. Chapelle palatine Aix-la-Chapelle vers 800. Abbatiale de Corvey, 873-885, monastère bénédictin fondée vers 820 en Westphalie par Louis le Pieux, fils de Charlemagne Chartres façade ouest après 1145

Manastiri i pravilo Svetog Benedikta Tokom ovog perioda se gradi veliki broj manastira, u kojima se živi prema pravilu Svetog Benedikta (siromaštvo, zajednička molitva i manuelni rad koji obezbeđuje ekonomsku nezavisnost manastira). La plupart des églises bâties pendant cette période sont des églises abbatiales (c’est-à-dire les églises de monastères), riches de dons et de revenus de leur possessions. Maketa i plan tipičnog manastira i njegove ekonomije (samodovoljnost prema pravilu Svetog Benedikta)

Manastirske crkve: bazilikalna osnova, dve apside, bočni ulazi, transept na istoku... Manastirske crkve se grade sa bazilikalnom osnovom, ali sa dve apside, istočnom i zapadnom (dve kule sa stepeništem okružuju zapadnu apsidu). Crkvu ima niz oltara, a ulazi se , kao u Konstantinovoj bazilici, s boka, kroz niz bočnih ulaza. Transept preseca glavni brod na istoku, čineći s njim oblik latinskog krsta. La plupart des églises bâties pendant cette période sont des églises abbatiales (c’est-à-dire les églises de monastères), riches de dons et de revenus de leur possessions.

U ukrašavanju (iluminaciji) manuskripta, karolinška umetnost se vraća na ranohrišćanske uzore, i ponovo imamo figurativno predstavljene biblijskih scene po uzoru na ranohrišćansku umetnost (u kojoj je još uvek bio prisutan uticaj antičke umetnosti), pa time i antičku. Sveti Matija, Jevanđelijar Karla Velikog oko 800. saint-matthieu evangeliaire de Charlemagne vers 800 810 Kunsthistorishes Vienne Saint Marc, Évangéliaire d’Ebbon de Reims, 816-835 En enluminure de manuscrits, l’art carolingien s’inspire de l’art paléochrétien de source antique. De nouveau les scènes bibliques sont représentées, mais les saints ne sont plus des philosophes antiques, posés et réfléchis, mais des inspirés. .. Sveti Marko, Jevanđelijar Ebona iz Remsa, 816-835

Karolinška umetnost Umetnost u vreme Karla Velikog i njegovih naslednika, « karolinška renesansa », je prva faza spajanja antičke umetnosti sa umetnošću germanskih i keltskih plemena. Ustaljuje se bazilikalni oblik crkve sa poprečnim transeptom koji sa glavnim brodom čini krst, i prvi put pojavljuje monumentalna zapadna fasada nadvišena kulom, koji će se kasnije razviti u tipičnu zapadnu fasadu sa dve kule; U iluminaciji rukopisa, povratak figurativnih predstava po uzoru na ranohrišćansku, a time i antičku umetnost. Umetnost u vreme Karla Velikog (768-814) i njegovih naslednika (poslednji umire 911) Dvorska kapela Karla Velikog u Ahenu, « novom Rimu », 792-805

Otonska umetnost Posle smrti poslednjeg vladara iz karolinške dinastije, vlast u Nemačkoj preuzimaju saksonski vladari (919-1024), a najznačajniji među njima, Oton I, koga papa kruniše za cara Zapadnog rimskog carstva 962. godine, takođe preuzima i imperijalne ambicije Karla Velikog. Otonska umetnost preuzima nasleđe karolinške (bazilikalna osnova crkava, monumentalna zapadna fasada, dve apside, bočni ulaz). Najznačajnija građevina ovog perioda, crkva benediktinske opatije u Hildeshajmu ima takođe i dva transepta, i dve kule nad ukrsnicama transepta. Son frère Bruno, archevêque de Cologne, y fait bâtir… germanskog

Najznačajnija građevina ovog perioda, crkva benediktinske opatije u Hildeshajmu ima bazilikalnu osnovu, dve apside a takođe i dva transepta, i dve kule nad ukrsnicama transepta. Début des travaux 1010 Le principal monument de l’époque ottonienne est l’abbaye bénédictine de Saint Michel de Hildesheim (1001-1033): plan basilical avec deux chœurs et deux transepts, est et ouest, et les entrées latérales. Deux tours, une au-dessus de chaque croisée de transept, et les tourelles d’escalier. Crkva opatije benediktinskog manastira Sveti Mihael, Hildeshajm (1001-1033)

I u otonskoj umetnosti zapadna monumentalna fasada: portal okružen dvema kulama. Karolinška i otonska umetnost, osim što spadaju u preromaničku umetnost, takođe su i protoromanička umetnost, jer se u njima već javljaju mnogi elementi romaničke umetnosti. Vers la fin du IXème siècle, le pouvoir des petits-fils de Charlemagne est affaibli, les peuples Nordiques envahissent le nord-ouest de la France (la Normandie), et adoptent le christianisme et la civilisation carolingienne. L’abbaye bénédictine de Saint Pantaléon à Cologne

U ovom periodu počinje obnova monumentalnog skulpturalnog stvaralaštva, zapostavljenog u Srednjem veku. Remek delo ovog perioda je Gereonovo raspeće u Kelnskoj katedrali, u prikazu Hristove suzdržane patnje (patosa) vidan je uticaj vizantijske umetnosti drugog cvetnog peroioda (Otton II se ženi mladom vizantijskom princezom Teofanom) ali i ekspresivni realizam karakterističan za nemačku umetnost. Crucifix de Géréon, Cathédrale de Cologne, 975-1000

Uticaj Vizantijske tradicije je vidan i u slikarstvu, kao i u plitkim reljefima u slonovači. art ottonien The Four Living Creatures of the Book of Revelation by St John Krunisanja Otona II i princeze Teofane, oko 983 Nacionalni muzej srednjeg veka Pariz Tetramorf, Otkrovenje Jovanovo

Otonska umetnost Umetnost Otona I i njegovih naslednika, nastavlja karolinšku tradiciju u arhitekturi (bazilikalan plan crkvi, monumentalna zapadna fasada, ali ovde dva transepta) dok je u u slikarstvu vidan uticaj vizantijske umetnosti drugog cvetnog perioda (Oton I je oženjen vizantijskom princezom). Počinje obnova skulpture (gereonovo raspeće, Kelnska katedrala) Karolinška i otonska umetnost osim što se još nazivaju i protoromaničkom umetnošću, jer najavljuju romaniku. Saint Michel de Hildesheim (1001-1033)

Karolinška umetnost Umetnost u vreme Karla Velikog i njegovih naslednika, « karolinška renesansa », je prva faza spajanja antičke umetnosti sa umetnošću germanskih i keltskih plemena. Ustaljuje se bazilikalni oblik crkve sa poprečnim transeptom koji sa glavnim brodom čini krst, i prvi put pojavljuje monumentalna zapadna fasada nadvišena kulom, koji će se kasnije razviti u tipičnu zapadnu fasadu sa dve kule; U iluminaciji rukopisa, povratak figurativnih predstava po uzoru na ranohrišćansku, a time i antičku umetnost. Umetnost u vreme Karla Velikog (768-814) i njegovih naslednika (poslednji umire 911) Dvorska kapela Karla Velikog u Ahenu, « novom Rimu », 792-805

Umetnost seobe naroda, VI-VIII vek Tokom seobe nomadskih naroda ka Evropi, formira se jedna nova umetnička tradicija, mešavina životinjskog stila (nomadska tradicija koju donose keltska i germanska plemena) i novije tradicije prepleta (sa obala Sredozemnog mora, u rimskoj i paleohrišćanskoj tradiciji). Novi stil se brzo širi, preko nakita i drugih ukrašenih predmeta, pokretnih i lako prenosivih a veoma dekorativno urađenih. U Irskoj u kojoj se hrišćanstvo širi, monasi razvijaju specifičan dekorativni stil, apstraktni splet linija sa retkim i veoma stilizovanim ljudskim ili životinjskim figurama proistekao iz ove nove tradicije (životinjski stil, preplet), umesto figurativnog prikaza biblijskih scena, zasnovanog na antičkoj umetnosti.

Umetnost srednjeg veka na zapadu: preromanika “Mračni srednji vek”- umetnost doba seobe naroda Protoromanička umetnost: Karolinška i otonska umetnost

Proverite vaše znanje: protoromanička umetnost Šta je “karolinška renesansa” (zašto karolinška, zašto renesansa, za kog vladara se ova umetnost vezuje)? Koje tradicije spaja i nastavlja karolinška umetnost? Kog oblika su crkve koje nastaju u ovom periodu? Šta je Otonska umetnost? Na koje tradicije se ona nadovezuje? Koji oblik imaju crkve ovog perioda, a šta je vidno u iluminaciji rukopisa?