ПРЕДУЗЕТНИЧКА ЕКОНОМИЈА ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА ШКОЛСКА 2008/2009 ГОД.

Предузетништво “Сви живимо под истим небом, али имамо различите хоризонте” – К. Аденауер; Предузетништво је скуп људских активности на креирању и комбиновању ресурса ради остваривања одређеног пословног подухвата на нов начин( 2 услова ).

Предузетнчка економија Два основна разлога непостојања цјеловите теорије предузетништва: 1)Ортодоксна неоклсаична теорија полази од чврсте претпоставке да сваки појединац има потпуно слободан приступ информацијама довољним за доношење економских одлука; 2)Други разлог се може наћи у оквиру аустријске економске школе која третира предузетника много озбиљније, али га своди на екстремни субјективизам чиме онемогућава предвиђање понашања предузетника.

Предузетничка економија Ортодоксна економска теорија приписује успјех и промашај искључиво материјалним факторима (рад, капитал, природни ресурси). Пракса показује да постоји и “резидуални фактор”, који више зависи од квалитета него од квантитета ресурса, односно да разлике међу државама почивају на предузетничким способностима становништва.Задатак предузетниче економије је да објасни те разлике(као четврти фактор пеоизводње).

Предузетничка економија Предузетничка економија Савремена теорија доказује да није довољно да се на нов начин комбинују ресурси – П. Дракер, већ је неопходно да се они и креирају – Џорџ Гилдер; Историја цивилизације показује да је све што је створено резултат активности одважних, интелигентних, креативних појединаца који су тежили промјени и унапређењу свијета. У различитим друштвеним околностима људске креативности су усмјераване на различите подухвате.

Развој предузетништва Развој предузетништва У феудалном друштву учењаци и свештеници били су више цијењени од бизнисмена; У средњем вјеку предузетничка енергија се усмјеравала у изградњу катедрала и сличних објеката (привредни застој ); У историји тржишног друштва уочава се неколико кључних прелазних раздобља: а) прелаз из аграрне у индустријску цивилизацију у 15. и 16. вијеку и б) прелаз из индустријске у постиндустријску цивилизацију крајем 20. вијека.

Предузетништво У тим прелазним раздобљима предузетници су имали кључну улогу . Јозеф Шумпетер је пословне циклусе везивао за таласе иновација и предузетништва. До просперитета је долазило када се критична маса предузетника упуштала у нове подухвате . Када већина почме да слиједи те некада нове идеје долази до периода стагнације и потребе за новим предузетницима, иновацијама и идејама.

Предузетништво и промјене Предузетништво тако постаје одлучујуће у друштвима која се налазе пред велким промјенама . То је “органска потреба” за “структурном формулом” развоја друштва у раздобљу технолошких, друштвен-економских економских и идејних промјена. Те процесе воде људи који имају специфичан систем вриједности и понашања.

Предузетнички циклуси Предузетништво је нпр. представљало главни фактор у америчким привредним циклусима од почетка 19. вијека када су покретачи развоја биле предузетничке активности изузетно способних појединаца и група, а касније предузетничке активности тимова у оквиру великих корпорација.

Развој теоријске мисли о предузетништву Јозеф Шумпетер (Привредни циклуси; Капитализам, социјализам и демократија) - предузетника дефинише као оног који стално иновира, који открива и примјењује ново, који комбинује и проналази начин како унаприједити производњу и пословање. Под појмом комбинација обухвата пет случајева:1) производња новог добра; 2) увођење новог начина производње; 3) отварање новог тржишта; 4) освајање новог извора сировина и материјала; 5) постизање нове организације у некој индустријског корпорацији/ грани и стварање “ предузетничког монопола “ у њој.

Џон Галбрајт - ( Нова индустријска држава) Џон Галбрајт - ( Нова индустријска држава) Џон Гелбрајт- сматра да је предузетник фигура која све више нестаје у индустријском систему, а предузетништво се све више одваја од власника капитала и прелази у професионалне руке (тимове менаџера/ техноструктуру). По њему је основна моћ техноструктуре колективно иновативно знање без кога нема модерног предузећа. Велики значај тиму даје и Исак Адижес : ПАЕИ систем,али са много већим значајем психолошког фактора( Управљање промјенама и Предузетнички буквар).

Вилијам Баумол (Предузетништво у економској теорији) По овом аутору предузетник доприноси порасту продуктивности, не само иновирањем већ и путем агресивне имитације. Поред тога, он велики значај придаје питању трансакционих трошкова и оптималној количини новца на жиро рачуну, те разликовању конструктивног од деструктивног предузетништва.МП потребна релативно већа количина новца.

Френк Најт- (Ризик, неизвјесност и профит) Овај аутор обрађује проблем неизвјесности и ризика.Сматра да предузетник мање може утјецати на неизвјесност него на ризик. На неизвјесност се утиче диверзификсцијом пословања,консолидацијом пословног портфолија и брзим доношењем одлука, а на ризик се по њему може утицати прикупљањем оптималног броја информација прије уласка у бизнис и осигурањем након уласка у бизнис.

Фридрих Хајек-(Економија и знање; Фатална грешка: Социјализам) Ф. Хајек сматра слично Адаму Смиту да економске развојне проблеме рјешава тржиште. Према његовом мишљењу предузетницима су главни орјентир за подухвате цијене и знање о цијенама. Његов велики сљедбеник је амерички економист Израел Кирзнер (Компетентност и предузетништво) који сматра да је основна улога предузетника у прилагођавању цијени, а ако је она погрешна то је шанса за профит јер фрустрирани купац/продавац жели да плати вишу/нижу цијену.

Пол Хоукен (Будућа економија) П. Хоукен сматра да се кључна промјена у савременом пословању тиче односа масе и информације. Према њему вриједност испорученог продукта = информација/маса. Хоукен сматра да су ресурс и информација синоними.Интеграција сфере живота и рада-Бостонски пакет.

Џорџ Гилдер (Дух предузетништва) По Гилдеру предузетник је стваралац тржишта, креатор пословних могућности, ресурса и нових технологија. Сматра да прави предузетник “не зна шта је економска криза и да право предузетништво не познаје економску депресију, напротив да предузетници у депресији виде своју шансу”. Поред предузетничког духа, по Гилдеру је од изузетне важности и “крива искуства”.

Алкесандер Бајт- (Самоуправни облик друштвене својине) Сматрао је да су двије главне полуге у предузетничкој фирми нова технологија и нови маркетинг. Технологија смањује трошкове, а меркетинг повећава приходе. Упоређивао је капиталистичко и социјалистичко предузеће и дошао до закључка да је капиталистичко предузеће ефикасније само због искривљеног тумачења самоуправних права и некомпетентног мијешања државе у привреду, иако је био присталица државног предузетништва.

Харолд Либенштајн(Предузетништво и развој) Његова теорија је првобитно настала за друге намјене, али је брзо послужила за анализу улоге предузетника. Суштина теорије Х-ефикасности је у мјерењу степена неефикасности унутар фирме. Помоћу ње се мјери степен пропуштања да се искористе производни потенцијали фирме.Х-ефикасност се појављује или због тога што се ресурси предузећа користе на погрешан начин, или зато што се они расипају односно уопште не користе.Четири узрока –уговори,вл. интерес,ресрси-навике,вријеме.Орг.пред.- риједак и скуп ресурс.

Том Питерс (Успјешан у хаосу; Тежња врхунском) Т.Питерс - оригиналнан приступ реструктурирању великих предузећа; давање посебног значаја дизајну, квалитету и сервису; посебни значај МСП; замјена конкуренције кооперацијом; замјена економског национализма интерлационализацијом,тежња врхунском (са ријечи на дјела,купац је бос,аутономија, продуктивност помоћу људи, вриједности корпорације, ради што знаш,једноставна орг.и мало људи,строг.и еласт.). Чувен је по једноставној препоруци “идите на посао са жељом да вас отпусте”.Има једноставан рецепт за старо...

Марк Касон (Предузетник у економској теорији) Творац је синтетичке економске теорије предузетништва. Посебну важност је придје преговарачким способностима предузетника и пословној култури и етици. Други познати аутори поред Касон-а су: Харолд Демсец;Јон Сандбо; Келвин Кели; Ханс Манголдт.

Питер Дракер (Иновације и предузетништво) Шумпетерово “стваралачко разарање” Дракер повезује са седам иновационих извора: 1) неочекиваност,успјех или неуспјеха(робна кућа и катанац); 2) неподударност између садашње и будуће реалности (мини-челичане и Хрушчов); 3) иновације у вези са потребама процеса ( Алкон ензим ) ; 4) промјене у производној или/и тржишној структури ( аутомобили ) ; 5) демографске промјене (Морганова и Ситибанк) ; 6)промјене у опажањима и расположењима; 7) нове спознаје или нова знања;

ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРЕМА ПИТЕРУ ДРАКЕРУ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРЕМА ПИТЕРУ ДРАКЕРУ Први али истовремено и најбољи(пронаћи нешто велико,уложити много и тако стално-Дипон,Ла Рош,Џ...и Џ..) Погодите их тамо гдје не очекују(Креативна имитација открића Епла-ПЦ од стране ИБМ;Предузетнички џудо Сониа према Беловим лабораторијима од којих је купио лценцу за тразисторе и избацио их са тржишта ) Еколошке нише(наплатна рампа-Алкон;спец.знања-Бош;спец.тржишта-Коти) Промјењене вриједности и карактеристике(креирање:користи-Ленокс:цијена-Жилет;потрошачка реалност-ГЕ турбина и ножеви;мазиво са упуством за одржавање )

Ново корпоративно предузетништво Ново корпоративно предузетништво се појављује као динамична развојна комбинација: идеја, капитала, знања и ризика. Оно је нови социокултурни феномен који омогућује остварење способности људи у економској сфери, при чему велику улогу игра улагање у људски капитал и предузетнички амбијент ужег предузећа и ширег окружења друштва.

Модел органозовања интерног предузетништва по “ИГПТ” систему Мисија: Увођење новог ориступа у начину коришћења ресурса; Циљеви: Креирање предузетничких подухвата са којима ће се остваривати конкурентска предност; Задаци: Стварање идеје за увођење пословних иновација, налажење нових тржишта, стварање нових потреба код купаца, нових производа и услуга....

Предузетнички управљачки подсистем у склопу пословног система Спољни утицај Ресурси Непредвидиви утицаји Процес Предузетништво Предузетништво Циљеви система Организацијска структура Резултати Унутарњи утицај Предузетнички управљачки подсистем

Састав предузетничког тима Састав предузетничког тима Лидер-води и координира рад тима; Финансијер-налази изворе средстава за реализацију предузетничког подухвата; Подстрекач-инспирише колеге; Извиђач-прати нове развојне трендове; Везист-обезбјеђује интеракцију; Ментор-подучава млађе колеге и уводи у посао; Шампион-Промовише нове идеје и запаже се за њихову подршку; Чистач препрека- идентификује проблеме, посебно техничке природе.

Развој теоријске мисли о предузетништву Ријеч предузетник први је употреби Ричард Кантион 1755 у дјелу “Essai sur la Commerce”.Активности предузетника су постале значајне у остваривању пословних подухвата па се поставило питање његовог удјела у расподјели профита, односно земљишне ренте. Кантион је тај удио предузетника објашњавао ризиком због набавке по извјесним, а продаје по неизвјесним будућим цијенама. Тако је он сажео теорију предузетника као носиоца ризика.

Развој теоријске мисли о предузетништву Жан Батист Сеј-функција предузетника је комбиновање фактора производње у један цјеловит производни организам; Адам Смит-изједначава предузетника са власником капитала и разликује три врсте пословних људи у зависности да ли стичу капитал и дјелују: 1)марљивошћу и штедљивошћу; 2)пословним шпекулацијама или 3) пословним иновацијама.

Развој теоријске мисли о предузетништву Џон Стјуарт Мил-предузетник не преза ни од каквих животних ризика , трезвено и срачунато оснива предузеће и пажљивим пословањем омогућава да оно прерасте у велику компанију. Леон Валрас-предузетник успоставља везу између тржишта и рада , услуге и капитала, али при томе нити зарађује нити губи-профит стално тежи према нули.

Развој теоријске мисли о предузетништву Алфред Маршал- уводи појам “наднице за управљање” , коју добива предузетник. Ханс вон Манголд- употребљава термин “рента за способност” односно за “натпросјечно промишљање”. Јозеф Шумпетер-предузетник стално иновира, открива и примјењује ново, комбинује и проналази начин како унаприједити производњу и пословање.

Развој теоријске мисли о предузетништву Под појмом иновација обухвата пет случајева: Производња новог добра, Увођење новог начина производње, Отварање новог тржишта, Освајање новог извора првобитних сировина и материјала, Постизање нове организације у некој грани, стварањем монополског стања у њој или наглим исчезавањем постоећег монопола.

Развој теоријске мисли о предузетништву Џон Гелбрајт- класични предузетник фигура која све више нестаје у индустријском систему, а предузетништво се све више одваја од власника капитала и прелази у професионалне руке (менаџера, техноструктуру). По њему је основна моћ техноструктуре колективно знање без кога нема модерног предузећа. Слично гледање има и Исак Адижес (ПАЕИ)

Три друштвено-економска модела предузетништва Слободно предузетништво:лоши радни услови; спречавање синдикалног организовања (рад дјеце); технолошке иновације. Контролисано предузтништво: планска привреда, државна иницијатива; уравниловка. Комбиновано предузетништво= слободно предузетништво + контролисано предузетништво:спојене предности првог и другог облика предузетништва (нетехнолошке иновације).

Карактеристике савременог предузетништва Изузетна неизвјесност, Вријеме и брзина промјена постаје средишњи фактор Флексибилност и адаптибилност на бази информационих технологија, Тржишта постају фрагментирана, Квалитет, дизајн и сервис –главне предности нових производа, Процес преструктурирања великих корпорација, Нова организациона структура предузећа, Напуштају се старе идеје о економији великог обима, Појединачна организација постаје дио кооперативних мрежа, Интернационализација свих економских процеса, Промјене у процесу рада и положају радника у предузећу.

Предузетнички менаџмент Предузетник креира ресурсе, а ангажовани менаџер их оптимално комбинује. Предузетнички менаџмент Адижес везује за животни циклус предузећа и ПАЕИ стил руковођења. Предузетнички менаџмент по Дракеру захтјева:рецептивност за иновације;кадар и ”организацију која учи”;специфични систем мјерења резултата и награда;одвојене предузетничке од менаџерских јединица у предузећу.

Предузетничка фаза развоја фирме Бизнис, као и људи рађа се, расте и умире(удварање, “go-go”, адолесценција,топ форма, стабилност, аристократија, рана бирократија, бирократија, смрт).ПФ је до топ форме. Разумјевање сваке од ових фаза од одулучујуће је важности да би се разумјело зашто већина послова не успије, а неки имају метеорски развој и раст.

Промјене,пројекти и оцјене у предузетничкој организацији Промјене,пројекти и оцјене у предузетничкој организацији Двосмјерне промјене(мултидивизиона сегментација и иновативна интеграција-GM ); Конфликтни односи стратешких и оперативних функција(продаја-маркетинг... ); Финансијско-рачуноводствени аспект инт.пред.(пројекти и њивово друшт./економско оцјењивање; не/новчано вредновање кадрова-мичигенски,фламхолзов,оганов/Херменсон,исто—ријски и опортуни трошкови,дисконтоване плате,модел “ Q”)

Фазе уласка у интерно(корпоративно) предузетништво Дијагноза стања са аспекта животног циклуса; Упознавање топ менаџмента са дијагнозом стања и подстицање на промјене; Креирање предузетничке мисије у складу са фазом животног циклуса; Креирање предузетничке политике фокусиране на одбацивање “ свега старог”; Успостављање предузетничке праксе поклањања веће пажње могућностима него проблемима;

Општи услови развоја предузетништва Економски услови предузетништва (софистицирани економски интервенционизам:камате,порез,инфлација). Социолошки услови предузетништва(Вебер, Спенсер, Лојола); Политички услови предузетништва (предузетничко друштво).

Индивидуално (екстерно) предузетништво Фазе уласка у мали бизнис: мотивација, тражење нових идеја, вредновање идеја, идентификација ресурса, преговори за улазак у бизнис, почетак и опстанак посла. Прије доношења коначне одлуке о почетку посла треба одговорити на упитнике који се односе на:вас, вашу породицу,ваше способности и вашу идеју.

Упитник : ВИ (Кључна питања) Можете ли дуго радити? (Увијек, Некад, Повремено, Никад). Јесте ли упорни и истрајни? (До краја, Углавном, Повремено, Ријетко). Да ли Вам је посао важнији од умора и породице? Ако посао преживи пет година хоћете ли наставити? (Да, Уз тешкоће, Не). Јесте ли се у досадашњим успјесима руководили углавном новцем? Ако сте у тешкоћама можете ли наћи оригинално рјешење? Да ли радите све док не остварите циљ? Јесу ли за Вас проблеми својеврсни изазов? Можете ли живити уз несигурност посла и зарада? Имате ли самопоуздања?

Упитник : ВИ (Кључна питања) Како гледате на неуспјех? Као прилику за учење; Разочарење; Повлачим се; Слом. Како подносите критику? Увијек је слушам; Увијек је прихватам.Не волим је; Увијек је одбацујем. Питате ли друге за мишљење како би сте постигли боље резултате? Увијек; По правилу; Некада, Не. Имате ли повјерење у друге? Да ако су способни; Некада; Тешко; Не. Успјевате ли наћи праве особе које Вам могу помоћи? Потпуно; Углавном; Не баш; Не. Волите ли бити лидер кад је то могуће?Врло; Углавном; Не много; Не. Мислите ли да би Ваш успјех могао зависити и о вањским условима? Никако; Не; Некада; Увијек. Које сте ризике раније били спремни прихватити? Прорачунате; Високе; Ниске; Ријетко их прихватам. Какво Вам је здравствено стање? Одлично; Добро; Углавном добро; Слабо.

Упитник: Ваша породица Јесте ли планове за почетак Вашег посла размотрили у породици? Да; Не. Да ли је породица спремна на несигурност плате или зараде? Да; Не. Ако Вам стан буде потребан као залог прихвата ли породица све посљедице тога посла? Да; Не. Може ли Ваша породица без Вас обављати свакодневне послове? Да; Не. Зарађује ли неко у Вашој породици на други начин да би помогао породици? Да;Не. Јесте ли сагледали све финансијске токове у породици? Да; Не. Јесте ли Вашем банкару илустровали начин вођења финансија у породици? Да; Не.

Упитник: Ваше личне способности Јесте ли икада водили пословне књиге,? Много пута; Некада; Никада. Да ли сте морали “јурити своје дужнике”? Често, Некада; Никада. Јесте ли икада разговарали о условима кредитирања? Да; Не. Схватате ли важност контроле токова готовине? Да; Не. Какво је Ваше искуство у контроли прихода и расхода? Обимно; Мало; Никакво. Знате ли да се користите анализом? Да; Не.

Упитник: Ваше личне способности Знате ли како ћете обезбједити дугорочна финансијска средства? Да; Не. Јесте ли своје планове показивали финансијерима? Много пута; Неколико пута; Никада. Какво искуство имате у формирању цијена и продаји? Велико; Одређено; Никакво. Знате ли како треба увести систем управљања залихама? Врло добро; Углавном; Слабо. Какво искуство имате с пријемом кадрова? Велико; Одређено; Никакво. Знате ли како треба анализирати сегменте тржишта? Да; Не. Имете ли искуства у идентификацији трошкова-резултата производа? Велико;Одређено;Никакво. Какво је Ваше искуство у области рекламирања, односа с јавношћу,дистрибуције производа? Велико; Одређено; Никакво; Умијете ли дати задатке својим радницима? Да; Не. Јесте ли некада раније формирали тим за менаџмент? Да; Не.

Упитник: Ваша идеја Јесте ли своју идеју истраживали на тржишту? (Да, Не, Није важно). Јели Ваш сегмент тржишта довољно велик? (Да, Не, Није важно). Јесте ли упознати са губицима и добицима на свом сегменту? Можете ли понудити најбољи производ за свој сегмент? Можете ли контролисати трошкове? Јесу ли вам приближно познате могућности зараде? Знате ли у чему ће се ваш производ разликовати од конкуренције? Знате ли када ће и колико куповати ваши потенцијални купци? Налази ли се ваше тржиште у успону? Јесте ли разговарали са вашим купцима о њиховим склоностима за ваш производ? Јесте ли тестирали могућност продаје вашег производа? Да, Не, Није важно. Јесте ли брижљиво процјенили све ризике које носи ваш посао?

Припремне активности за оснивање малог бизниса Припреме за оснивање предузећа, Регистрација предузећа, Вођење предузећа, Функционисање предузећа(инструмент табла).

Најчешћи узроци неуспјеха малих предузећа Некомпетентност у вођењу посла (44%), Недостатак менаџерског искуства (17%), Недостатак финансијског и комерцијалног искуства (16%), Недостатак искуства из струке (15%), Проневјере и несреће (2%), Занемарљиви узроци (1%), Непознати узроци (5%).

Разлика у организацији између малог и великог предузећа Велико предузеће: економија обима, глобална орјентација,бирократска хијерархијска структура, дубока организација, сложен тимски рад. Мала предузећа:производња у малим количинама, уска тржишна орјентација, флексибилна организациона структура, плитка и једноставна организациона структура, велика улога предузетника.

Погодности малих предузећа за развијање предузетништва Материјалне погодности - могућност увођења сопственог капитала и задовољења личне потрошње, Статусне- потпуна слобода гледано с аспекта овлашћења, Друштвене- резултирају већим друштвеним угледом његовог предузетника.

Делегирања овлаштења предузетника на менаџмент фирме (по Мајклу Герберу) 1. Предузетничка фаза развоја фирме; 2. фаза у којој је предузетнику потребна помоћ у вођењу фирме; 3. фаза у којој предузетник почима да губи контролу; 4.фаза у којој треба спријечити пут у пропаст; 5. Фаза зрелости и модел предузетникове перспективе;

Формула за успјешне промјене Визија+Вјештина+Потицај+Ресурс+Акциони план = ПРОМЈЕНА -----Вјештина+Потицај+Ресурс+Акциони план = КОНФУЗИЈА Визија+-----Потицај+Ресурс+Акциони план = ЗБУЊЕНОСТ Визија+Вштина+------Ресурс+Акциони план = ТРОМОСТ Визија+Вјештина+Потицај-----+Акциони план = ФРУСТРАЦИЈА Визија+Вјештина+Потицај+Ресурс ------ = ЛОШ СТАРТ

Филозофија индивидуализма: (Спенсер, Грахам,Гилдер), Предузетничка култура и предузетнички дух у функцији развоја предузетништва ( I ) Филозофија индивидуализма: (Спенсер, Грахам,Гилдер), Комбинација – Келвиновог потенцирања знања,Веберове протестанске етике и Лојолиног језуитског реда,рада и дисцип., Смитова теорија невидљиве руке тржишта, Култура која подстиче - гаји предузетнички дух:одлучност,такмичење,сигурност,креативност,одговорност,прагматизам,учење...

Предузетничка култура и предузетнички дух у функцији развоја предузетништва ( II ) Протестантизан (у првом плану улога појединца) и конфучионизам (у првом плану улога колектива). Просветитељство (француски просветитељи су донијели нове вриједности-правну једнакост, свијест, закон , просвећеност маса). Либерализам идеологија која носи у себи захтјев за више конкуренције , трагања за новим, свјежим и бољим. Прагматизам (филозофија практичног, непосредног и конкретног дјеловања-САД).

Предузетничка култура и предузетнички дух у функцији развоја предузетништва ( III ) Остали подстицајни фактори-а) одлучност (као покретачка енергија за унапређење рада), б) такмичење (конкуренција са другим пословним субјектима, другим културама и просторима) , в) динамичност (навика да се брзо иде у нове подухвате и промјене), г) креативност( стварање новог, бољег, богатијег, продуктивнијег), д) образовање (као извор знања и темељ модерног развоја), ђ) одговорност( успоставља равнотежу између потреба, интереса, мотива и поступака).

Значај предузетничке идеје за развој предузетништва Идеје су локомотиве новог бизниса, Извори предузетничких идеја: купци, конкуренција, разни посредници, агенти, научници, лабораторије, имитације проналазака, технологија и производа. Мисаона подлога:пословна култура,предузетнички дух,предузетничка воља ....

Предузетничка воља и мотивација у функцији пословног успјеха Предузетничка воља (Неуспјеси воде до успјеха-предсједник Линколн), Предузетнички систем награђивања и нови системи мотивације(награде:материјалне,статусне, задатка, мисије, моћи). Пословна етика и пословна клима,повјерење,традиција,социјални капитал...

Предузетничи ријечник који јачача предузетнички дух Најзначајнији изрази у предузетничком ријечнику: увијек, знам, поуздање,брзо, брже, најбрже, иновација, ново, воља, ми. Изрази којим се не смије служити предузетник:не могу, извињење, оклијевање, ја, нећу, споро, спрам, несигурност, никад, забринутост.

Елректронско пословање као основа за иновације и предузетништво Електронска производња и друге области електронског пословања: електронске услуге; електронска трговина; електронске финансије;електронски маркетинг; електронске телекомуникације и друго. Како утиче на организацију посла?

Мегатрендови развоја МСП и потребе великих компанија из развијеног свијета Најзначајнији савремени трендови су: глобализација свјетске привреде, интензиван технолошки развој, сеоба капитала и технологије; секторске промјене и структурне трансформације, промјене у кретању радне снаге и институционалне промјене.

Процес доласка до нових пословних идеја Процес доласка до нових пословних идеја Процес изналажења идеја садржи: приступ тражењу идеја, сакупљање идеја, обрада идеја, вредновање и селекција идеја, израда приједлога развоја програма или производа.

Кључни фактори врхунског успјеха предузетничке фирме 1)Прелазак са ријечи на дјело; 2)усредсређеност на “муштерију”; 3)аутономија за иновације и предузетништво; 4) продуктивност помоћу људи; 5) стално имати на уму вриједности корпорације;6) држати се онога што знаш; 7)једноставна форма и малобројно особље; 8)помирити строгост и елестичност.

Разлике између предузетнка, менаџера и стручњака Предузетник- креатор, визионар, катализатор промјена, живи у будућности, Менаџер- прагматичан, организатор, изражен интерес за моћ, живи претежно у садашњости, Стручњак – перфекциониста у струци; воли свој посао; нема осјећај за : вријеме, новац, организацију посла.

Карактеристике предузетничког друштва Суштина појма предузетничко друштво је увођење иновација у све области привредног и друштвененог живота; Предузетничко друштво-резултат “предузетничке револуције” у креирању ресурса ; Кључна парадигма развоја-”претварање неприлике у прилику”. ”Сви мисле и сви раде”-напуштање строге хијерархије у менаџменту и односа у платама који гуши мотивацију запослених(< 20:1) .

Социјалистичко, капиталистичко и предузетничко друштво-кључне разл. Капиталистичко Предузетничко Кључна нормативна функција друштвеног пројекта је одржање социјалног мира Кључна нормативна функција друштвеног пројекта је максимализација благостања власника капитала Кључна нормативна функција друштвеног пројекта је максимализација благостања већине чланова друштва Политика је доминирајућа сфера друштва Централне фигуре су капиталисти,а централна сфера друштва је економија Предузетници су централне друштвене фигуре, а предузетништво је централна сфера друштва

Социјалистичко, капиталистичко, предузетничко друштво Организујућа снага друштва је држава Организујућа страна друштва су пословне организације (предузеће)које дјелују преко тржишта Организујућа снага у друштву су предузетничке јединице. Осима добара која су у личном посједу , сва остала добра се сматрају друштвеном својином Сва добра имају познатог власника, са законом утврђеним правима и обавезама Јача партиципација све већег броја појединаца у власништву.

Социјалистичко, капиталистичко, предузетничко друштво Осим добара која су у личном посједу, сва остала добра се сматрају друштвеном својином Сва добра имају познатог власника, са законом утврђеним правима и обавезама Јача партиципација све већег броја појединаца у власништву Одлучивање о употреби друш.имовине расподјели ефеката је централизовано Одлучивање о употреби власничких добара је економско централизовано и флексибилно. Адекватно је пословање које је у складу са тржишним захтјевима Ресурси се не само настоје оптимално комбиновати, већ у што већој мјери креирати

Социјалистичко, капиталистичко, предузетничко друштво Глобалну структуру друштва одликује охрабривање конформизма Код људи се цијени озбиљност , преданост у раду, испуњење пословних обавеза Културу предузетничког друштва карактерише охрабривање тежње за иновацијоми креативношћу Политички систем је једнопартијски Политички систем је вишепартијски У политичком систему све већи значај имају удружења за разне иницијативе и промјене

Предузетништво у услужним установама Установе из сектора јавних услуга као што су: државне агенције, синдикати,цркве, универзитети,болнице, комуналне и добротворне установе треба да буду што је могуће више предузетничке и иновативне.У овим организацијама промјене у: друштву, технологији и привреди, захтјевају већу иновативност него у предузећимаЗашто?

ТРИ ГЛАВНЕ ПРЕПРЕКЕ Установе јавних служби (УЈС) се финансира из буџета. УЈС зависи од много саставних “чинилаца”, док предузеће зависи само од купца и профита. Најважнији разлог што УЈС постоје јесте да би “чиниле добро”, а то се не може прецизно економски мјерити (нпр. “морална добра”). Напомена: а) код планирања резултата треба тежити оптималном, а не максималном;б) иновације уводити у нове и “незасићене” установе(примјер синдиката).

Предузетничке политике у УЈС УЈС треба да има јасну дефиницију своје улоге и мисије (приоритетно у односу на програме и пројекте). УЈС треба да има реалан преглед и извјештај о циљевима(да се може рећи “наш задатак је завршен-ублажили смо, умјесто рјешили смо глад ”). Неуспјех у реализацији циља је индикација да је циљ погрешан. УЈС требају ус воју политику и праксу уградити константно истраживање иновативних могућности(католички лаици, јавно-приватно партнерство у Линколну).

Потреба за иновацијама и предузетничким менаџментом у УЈС Услужни сектор расте 3 до 5 пута брже од производног. Установе требају пословати као профитна предузећа(трошење претворити у стварање капитала). Увести предузетнички менаџмент у УЈС:а) концентрација пажње на “тржиште”; б) финансијско предвиђање(планирање) -кеш флоу-а и задовољење потреба у капиталу); в) формирање топ менаџмента унапријед; г)повлачење оснивача на адекватан положај.

Велики предузетнички подухвати у услужним установама Виљем Фон Хумболт је основао Берлински универзитет 1809.год. као одговор на велику унутрашњу катастрофу Пруске послије ратова са Наполеоном. У области државне управе највећи иновативни подухват је Њу Дил 1933-36.год.који је изазван великом економском депресијом која је скоро уништила друштвено ткиво САД-а.

Велики предузетнички подухвати у услужним установама Велика болница на западној обали САД 1965.године изградила је центар за мајку и дијете, самосталне хируршке центре у виду амбуланти и др. Године 1974. организација дјевојака-извиђача у САД-у увела је иновације које су се односиле на чланство и програме на добровољној основи из чега се развило женско предузетништво и менаџмент.

Препреке иновацијама у установама јавних услуга Установа јавних служби базира се на буџету, односно није плаћена у зависности од постигнутих резултата. Услужна установа зависи од мноштва фактора, док предузеће зависи само од потрошача, односно тржишта. Најважнији разлог је што установе јавних служби постоје да би “чиниле добро”. То значи да оне теже да виде своју мисију као морални чин, а мање као економски чин који се може мјерити.

Предузетничке политике и праксе у предузећима( 1 ) ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ПОЛИТИКЕ:1)одбацивање свега што је застарило(одлагање има високу цијену);2)прихватање чињенице да све(производи,процеси,технологије) има ограничен вијек;3)дефинисање колико каквих иновација уз помоћ “ренгенског снимка бизниса”4)”предузетнички план” за остваривање иновација.

Предузетничке политике и праксе у предузећима(2 ) ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ПРАКСЕ:1)фокусирање менаџерске визије на могућности (а не проблеме);2)јачање предузетничког духа кроз кроз полугодишње састанке извршних директора на којима уводна излагања имају најбољи;3)унапријед планирани “слободни” (креативни) састанци састанци врховног руководства и развоно-истаживачког особља које треба указати на могућности и опасности.

Специфичности приватизације за потребе предузетништва Специфичности приватизације за потребе предузетништва 1) политички консензус; 2) економске реформе;3) институционална подршка; 4) реструктурирање; 5) разноврсност у приступима приватизацији; 6) транспарентност”правила игре”; 7) диверзификација облика власништва; 8) продавање акција;9) избјегавање детаљних елабората; 10) не постављати тврде рокове; 11) нови систем закона; 12) јавно мнијење битно за јавни одзив.

Предузетнички инкубатори Појам предузетничког инкубатора; Инкубатор - вођење предузећа, пословно планирање, рачуноводство, маркетинг; Државни инкубатор, инкубатор корпорације, инкубатор франшизинга, универзитетски пословни инкубатор. Програм распознавања- шест корака.

КЛАСТЕРИ Кластер-грозд; Новији облик повезивања малих предузећа; Врсте: 1) по дјелатности; 2) територијалном принципу; 3) степену примјене информационих технологија.

Технолошки паркови Технолошки парк-нови облик предузетничке инфраструктуре; Веза: физичка инфраструктура (зграде и сл.); наука (истраживачки центри, лабораторији); нови пословни субјекти (нова мала предузећа, финансијско-рачуноводствени сервиси).

ОКВИРНИ МОДЕЛ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ОКВИРНИ МОДЕЛ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ПРЕДУЗЕТНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ПРОСТОРНО- ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ИНСТИТУЦИОНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ИНСТИТУЦИОНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ДРУШТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА МИКРО И МАЛА ПРЕДУЗЕЋА

ДРУШТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА РС ДРУШТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА РС 1. Народна скупштина (Одбор за предузетништво); 2. Влада (Министарство за предузетништво); 3. Занатско -привредна комора РС; 4. Регионалне коморе и удружења предузетника и друго.

ИНСТИТУЦИОНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА РС ИНСТИТУЦИОНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА РС 1. Републичка агенција за развој МСП; 2. Инвестиционо-развојна банка; 3. Републички завод за запошљавање; 4. Локалне агенције за МСП; 5. Локални фондови; 6. Информациони центри.

ПРОСТОРНО-ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА РС ПРОСТОРНО-ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА РС 1.Технолошки паркови; 2. Иновациони центри; 3. Пословне зоне; 4. Предузетнички инкубатори; 5.Кластери и комбинације.

Синергетски ефекат предузетничке инфраструктуре Синергетски ефекат предузетничке инфраструктуре

Оптимални синергетски ефекат предузетничке инфраструктуре Оптимални синергетски ефекат предузетничке инфраструктуре

Начела савременог међународног предузетништва 1)Преобразити хијерархију у интерне предузетничке јединице; 2) Створити пословну инфраструктуру за усмјеравање одлука; 3) Обезбједити вођство за подстицање сарађивачке синергије; 4) Пословање брзином мисли уз помоћ ИТ-а.

Предузетничка глобализација 1)Зашто би мали бизнис треба постати глобални? 2)Глобалне могућности малих предузећа; 3) Заједничка улагања (Joint Ventures-JV); 4) Глобалне стратегије малих предузећа;

Шест стубова предузетничке економије Шест стубова предузетничке економије Чување и креирање ресурса; Чврсто опредјељење за инвесиције у земљи; Нова финансијска и монетарна дисциплина; Нова стратегија за повећање конкуренције и солобађање тржишта; Нови споразума са радницима и фирмама; Ново стратешко опредјељење за слободну свјетску трговину.

Конкурентска предност националне привреде Majkl Porter: 1) избјегавање претјераног ослањања на природне предности; 2) побољшање разумјевања потреба свјетског тржишта; 3) спознаја релативног конкурентског положаја земље; 4) препознавање ситуацјиа када се треба интегрисати на ширем подручју; 5) унапређење сарадњи између фирми које чине пословну сарадњу; 6) превазилажење пасивног става према конкуренцији; 7) избјегавање патернализма у привреди.

Ниво остварења појединих захтјева Европске повеље за МСП у РС за 2006.

Eвропска повеља о МСП Европска повеља о МСП-одобрена је од стране лидера ЕУ на засједању Савјета Европе 2000.год. Потписивањем ове Повеље свака земља се обавезала да ће радити у складу са начинима дјеловања која важе у Европској унији, узимајући у обзир потребе малих предузећа.

Принципи дјеловања Европске повеље о МСП 1) Образовање и обука у подручју предузетништва- Општа знања о пословању и предузетничким потребама треба проучавати на свим нивоима образовања.Специфични модули који се односе на бизнис требају бити посебно неопходан садржај образовних програма у средњем и високом образовању. Треба охрабрити и промовисати предузетничке подухвате, развијати одговарајуће образовне програме из предузетничког маркетинга, предузетничких стратегија, метода доласка до нових пословних идеја.

2) Јефтиније и брже оснивање предузећа-Трошкове оснивања предузећа прилагодити најконкурентнијим у свијету. Подстицање земље с највећим кашњењем и накомпликованијим процедурама за оснивање нових предузећа, потом да “хватају” корак с најбржим. 3) Боље законодавство и регулатива- Гдје постоје могућности треба поједноставити регулативу. Владе требају усвајати кориснички оријентисану административну документацију која брзо отвара и затвара МСП.МСП могу бити ослобођена одређених регулаторних. 4) Стицање пословних вјештина- Треба осигурати тренинг институције и тренинг програме који ће омогућити стицање и понуду вјештина за потребе МП (конкретне вјештине).

5) Побољшање on-line приступа-Потребно је подстицати електронску комуникацију јавних институција са сектором малог бизниса. Тиме ће предузећа моћи добијати савјете,попуњавати апликације, пореске пријаве и тако убрзати и појефтинити пословање. 6) Боље коришћење предности јединственог тржишта-МСП осјећају корист од актуелних реформи европске економије. Потребно је наставити са провођењем реформи које имају за циљ остваривање суштински јединственог европског тржишта, кориснички орјентисаног ка малом бизнису у критичким областима њиховог развоја, укључујући електронско пословање, телекомуникације, комуналне службе (струја, вода, гас и сл., јавне набавке и прекогранични системи плаћања.

7) Пореска и финансијска политика Неопходно је прилагодити пореске системе у циљу награђивања успјешних, подстицајима оснивања предузећа, експанзије малог бизниса, креирања нових радних мјеста и олакшавања креирања и континуитета малих предузећа.Земље будуће чланице ЕУ требају примјењивати најбољу праксу у опорезивању и индивидуалним подстицајима успјешног пословања. 8) Јачање технолошког капацитета малих предузећа- Потребно је пружити подршку технолошким кооперацијама и размијени између предузећа различитих величина, а посебно европских малих предузећа развијати ефективније истраживачке програме орјентисане на комерцијалну примјену знања и технологија, развити и прилагодити системе квалитета и сертификације за мала предузећа.

9)Успјешни модели електронског пословања и врхунске подршке малим предузећима- Потребна је координација земаља чланица и ЕУ на креирању информационих и пословних система подршке, мреже и услуга, који ће бити лако доступни, једноставни и релевантни за потребе предузећа, осигурати приступ у читавој ЕУ за подршку вођења и подршку ментора, примјеном web страница и коришћењем Европског центра за праћење малих и средњих предузећа.

10)Ефикасније заступање интереса малих предузећа на нивоу уније и нанационалном нивоу- Вршиће се провјера како се интереси малих предузећа репрезентују на ЕУ и националним нивоима, укључујући социјални дијалог. Постоји обавеза према којој се требају остварити циљеви примјењујући метод координације националних политика о предузећима. Користи се Вишегодишњи програм за предузећа и предузетништво, Кардифски процес економских реформи, Луксембуршки процес политике запошљавања и други програми и иницијативе Европске заједнице.

Најмлађи милијардер на свијету Mark Eliot Cukerberg (Kjukberg) је оснивач веб сајта Facebook и са богатством процјењеним на 15 милијарди долара најмлађи је свјетски милијардер који је дошао на “Forbsovu” листу богаташа. Осим по годинама једиствен је и по томе што је једини милијардер који је сам стекао своје богатство. Двадесеттрогодишњи амерички програмер и веб дизајнер уз помоћ Facebookа успио је повезати људе који дијеле слична интересовања , занимања и мјесто становања што му је донијело велико богатство. Као студент покренуо је сајт за дружење и социјализацију људи који je темељ данашњег Facebookа.На пројекту су му помогли колеге sa Harvarda:Endrju Mekolum, Dastin Moskovic, Kris Hju.

Други играч свјетске индустрије папира Grejem Hart је најуспјешнији новозеландски бизнисмен и најбогатији човјек ове земље. Његово лично богатство магазин “Forbes” процјенио је на 2,7 милијарди долара. Оснивач је и власник приватне инвестиционе групације “Rank Group”.Годинама инвестирајући постао је познат по великим успјесима. Као младић био је возач шлеп-службе , а радио је и као лимар. Школу је напустио са 16 година али се, ипак вратио образовању и завршио факултет. Магистрирао је на Универзитету Otago 1987. god. Тих година оснива и компанију “Rank Group” која се у почетку бавила ситним пословима.

Други играч свјетске индустрије папира Велики преокрет догодио се 1990. године када је купио компанију “Government Printing Office” далеко испод њене капиталне вриједности. Наредне године је купио и компанију “Whitcouslls (Vitkosls) Group” која је управљала ланцем књижара и продавница канцеларијске опреме . Након консолидације обе компаније је продао и зарадио огроман новац. Његова тактика је да купује компаније у проблемима , које јак менаџмент може да доведе до успјешног пословања и интеграције у друге компаније.

Проф. др Никола Вукмировић КРАЈ Питања ? Хвала на пажњи Проф. др Никола Вукмировић