Izdvojite najbitnije: Slikarstvo rane renesanse Masačo Pojmovi: linearna perspektiva, atmosferska perspektiva, skraćenje

Renesansa se u slikarstvu javlja posle renesanse u skulpturi i arhitekturi, i karakteriše je pre svega povratak neposrednom posmatranju prirode, koje dovodi do otkrića pravila linearne perspektive (Bruneleski), čija će primena nadalje, uz prikaz fenomena atmosferske perspektive i skraćenja, slikarima omogućava da prikažu svet onakvim kakvim ga vide.

Prostor, jednobojna površina u srednjevekovnoj slici, pa prazan prostor iz koga se pojavljuju forme, postaje realan prostor, podložan zakonima optike. U slici, arhitektura je prikazana uz pomoć linearne perspektive, dok je u prikazu pejzaža vidno poznavanje pravila atmosferske perspektive. Telo je ponovo prikazano u svojoj fizičkoj realnosti (masa, volumen, postura, senka, skraćenje) u kontrapostu ili punom pokretu, odeveno ili nago… Mazačo, 1427, Freske u kapeli Brankači, Santa Maria del Carmine, Firenca

Linearna perspektiva Linearna perspektiva je princip po kome naše oko vidi, tj naš mozak shvata na kojoj razdaljini se nalazi opaženo: predmeti se naizgled smanjuju kako su nam dalji. Ovaj fenomen je opažen i u slikama primenjen već u antičkom slikarstvu, ali nekonzistentno... Matematička pravila linearne perspektive će otkriti i prvi formulisati arhitekta Filippo Brunelleschi, dok pokušava da sa preciznošću nacrta ostatke antičkih građevina: paralelne linije se sa daljinom vizuelno približavaju i na horizontu sustiču u tački nedogleda. Terminologija: tačka nedogleda

Vazdušna ili atmosferska perspektiva Vazdušna ili atmosferska perspektiva je optički fenomen koji se zasniva na činjenici da atmosfera nije potpuno providna. Debljina sloja vazduha između nas i posmatranog objekta čini da dalje objekte vidimo sa graduelnim opadanjem kontrasta osvetljenja i boja, dok se u daljini sve ne stopi sa bojom neba u ujednačenoj sivo-plavoj nijansi. I ovaj fenomen je zapažen i korišćen u slikarstvu renesanse, i doprinosi, zajedno sa linearnom perstpektivom, realizmu predstave.

Skraćenje, prikazani u skraćenju: anđeo, mrtav Hrist Skraćenje: efekat zakona optike, način na koji vidimo tela i predmete upravne na ravan slike, u visini očiju posmatrača, kao kraće, « skraćene ». Način na koji slikar prikazuje tako pozicionirana tela na slici. Padoue: Mantegna, (1431-1506) Skraćenje, prikazani u skraćenju: anđeo, mrtav Hrist

Mazačo Novi stil je u slikarstvo uveo mladi slikar Mazačo (Masaccio, 1401-1428), konzistentnom primenom pravila linearne perspektive. Mazačovo Sveto Trojstvo je prvo monumentalno delo naslikano po pravilima linearne perspektive, onakvim kako ih je početkom XV veka formulisao arhitekta Bruneleski... U Svetom Trojstvu vidimo i Mazačovo poznavanje ranorenesansne arhitekture (u arhitektonskoj pozadini raspeća) i skulpture (u skulpturalnom prikazu tela).

...dok u freskama kapele Brankači (Santa Maria del Carmine, Firenca) Mazačo koristi i druge tehnike da bi dočarao dubinu prostora: atmosfersku (vazdušnu) perspektivu i skraćenje. Realizmu predstave doprinose i realno prikazana tela, kao i osvetljenje u slici koje odgovara stvarnom osvetljenju kapele. Mazačo, 1427, Freske u kapeli Brankači, Santa Maria del Carmine, Firenca

3-2-4 Ostali slikari rane renesanse Druga generacija: Pjero dela Frančeska, Andrea del Kastanjo, Mantenja Prva renesansa na severu Italija: neoplatonizam i pojava pejzaža Bellini, Botticelli i lirski pejzaž

Mazačo umire veoma mlad, sa 27 godina Mazačo umire veoma mlad, sa 27 godina. Njegovi savremenici će postepeno usvajati novi stil, ali sa manje snage, jasnoće, konzistentnosti... Mazačo, 1427, Freske u kapeli Brankači, Santa Maria del Carmine, Firenca

U Fra Anđelikovim (1440-1450) Blagovestima, prostor je prikazan u linearnoj perspektivi, ali su tela izdužena, bez volumena, i dalje gotička. Fra Filippo Lippi slika Bogorodicu sa detetom sa mnoštvom realističnih detalja, ali je perspektiva nekonzistentna, iracionalna. … Fra Angelico, l’Annonciation vers 1440-1450, fresque saint Marc de Florence, Fra Filippo Lippi vers 1440 Fra Angelico, Blagovesti, oko 1440-1450 Fra Filippo Lippi, Bogorodica sa detetom (oko 1440)

Domeniko Venecijano će u slikarstvo uvesti novu vrstu oltarske slike, “Sveti razgovor”, la Sacra conversazione... Za Venecijana je karakteristično korišćenje pastelnih boja: ružičaste, žute, svetlo plave i zelene, koje evociraju bledo jutarnje svetlo... Domenico Veneziano (1410- ) s’établit à Florence en 1439 Veneziano, Vierge à l’enfant, (vers 1445, bois)

Pjero dela Frančeska (Piero della Francesca, 1412/20- 1492) Tek će se u drugoj generaciji slikara naći majstor Mazačove veličine, u liku Pjero dela Frančeska, učenika Domenika Venecijana… Élève de Veneziano à Florence, qu’il quitte quelques années plus tard Otkriće pravog krsta (1452-59), freska, Sveti Franja, Arezzo

Piero della Francesca, Vaskrsnuće, freska, 1463 U svom vremenu poznat i kao matematičar, Pjero dela Frančeska tretira svoje likove kao geometrijska tela (lopta, kupa, cilindar) na koje striktno primenjuje pravila linearne perspektive. Likovi mu tako dobijaju na monumentalnosti, vanvremenskom dostojanstvu. Piero della Francesca, Vaskrsnuće, freska, 1463

Prostor je veoma dubok, a likovi i arhitektura prikazani prema striktno primenjenim pravilima linearne perspektive. Huile et tempera sur bois Šibanje Hrista, 1469

Kod dela Frančeska, vidimo strogo primenjena pravila linearne perspektive (Bruneleski) i monumentalnost likova (Mazačo), kombinovane sa bledim bojama karakterističnim za njegovog učitelja, Domenika Venecijana... fresque, Saint François, Arezzo, Italie centrale Piero della Francesca, La découverte de la vraie croix (1452-59), fresque

Dok u ovom duplom portretu vidimo primenu i atmosferske perspektive Dok u ovom duplom portretu vidimo primenu i atmosferske perspektive. U ovim slikama, prvi put, pogled seže do horizonta... Dela Frančeska, Portret Federika da Montefeltra i njegove supruge Batiste Sforza, 1465/66

Andrea del Kastanjo Poslednja Hristova večera, oko 1445/50, freska, Sv. Apolonia, Firenca Ova freska, naslikana oko 1445 na zidu svete Apolonije u Firenci, nastavlja realni prostor trpezarije prikazom Poslednje Hristove večere...

Padova: Mantenja (1431-1506): Mrtvi Hrist Na severu Italije, Mantenja će u svojim slikama prikazivati ekstremne slučajeve novousvojenih pravila posmatranja: njegov Mrtvi Hrist, prikazan u jakom skraćenju, je nepodnošljiv u realizmu svog tela podložnom nesavršenosti ljudskog telesnog oka…

…dok u ovoj fresci bira neuobičajenu tačku gledišta, Sveca koga vode na gubilište gledamo odozdo. Mantenja, Svetog Žaka vode na gubilište, 1455 (freska je uništena tokom Drugog svetskog rata)

Mantenja, Sveti Sebastijan, oko 1455/60 Dok se u Mantenjinom Svetom Sebastijanu, može naći ceo program rane renesanse: stub za koji je svetac okovan je ostatak antičke arhitekture, popločano tlo potvrđuje strogu primenu pravila linearne perspektive dok je telo sveca snažno, atletski građeno i skulpturalno prikazano… U pozadini, prikaz mirnog, skoro lirskog pejzaža kontrastira sa mučeništvom sveca. Mantenja radi u Padovi, na severu Italije, i Venecija nije daleko… Mantenja, Sveti Sebastijan, oko 1455/60

Rana renesansa u Veneciji Neoplatonizam i lirski pejzaž Đovano Belini Sandro Botičeli

Đovani Belini (Giovanni Bellini, 1431-1516) Mladi Belini slika Svetog Franju, bosonogog, u mističnoj ekstazi pred lepotama sveta. Prikaz običnog, spokojnog pejzaža dominira slikom, umesto zlatne pozadine vizantijske ikone. Svetac, u prvom planu ali sasvim mali u odnosu na prirodu, nas poziva da joj se i mi divimo. Giovanni Bellini, Sveti Franja u ekstazi, 1485

Tu lepotu sveta koja se nudi našem divljenju ponovo nalazimo u ovoj Madoni sa svecima, koju Belini slika 20 godina kasnije. Bogorodica je smeštena u apsidu crkve koja umesto kraka transepta ima velike arkade kroz koje vidimo sličan, miran i spokojan, « lirski » pejzaž. Pojava lirskog  pejzaža u slici je karakteristična za umetnost rane renesanse u Veneciji. Giovanni Bellini, Vierge en Majesté entourée de saints, 1505, retable, Santa Zaccaria, Venise

Neoplatonizam: opažajno simbol saznatljivog, ovozemaljska lepota proističe iz Božanske, Lepo je Dobro… Pomenuli smo da je renesansa u početku povratak na originalne latinske i grčke spise. Tako se ponovo čitaju, tumače i prevode kompletna dela Platona i Plotina, čije će ideje u mnogo čemu uticati na umetnost renesanse. Neoplatonizam, oslanjajući se na Platonovo učenje, smatra da je Univerzum, a čovek posebno, povezan sa Bogom, te da sve ljudske kreacije, a ne samo Biblija, imaju vrednost otkrovenja. Tako neoplatonizam povezuje hrišćansku dogmu i platonizam, i ukida granice između svetog i svetovnog. Po ovom shvatanju Univrzuma opažajno je simbol spoznajnog, dok ovozemaljska lepota proističe iz Božanske. Ova platonistička ideja, da je Lepo istovremeno i Dobro se pokazala posebno inspirativna za slikare… Cosme de Médicis, grand mécène des artistes et penseurs florentins, incite un de ses protégés, Marsile Ficin... le sensible symbole de l’intelligible, la beauté des choses provenant de la splendeur divine, le Beau est le Bien… considère que la vie de l’univers en général, et de l’homme en particulier, est lié à Dieu, de sorte que toutes les révélations de l’esprit humain, et non seulement la Bible et les écrits chrétiens, ont une valeur d’enseignement.

Tako neoplatonizam čini ponovo mogućim slikanje tema iz grčko-rimske mitologije, kao što to čini Botičeli u svom Rođanju Venere, oko 1480.

Videli smo da su se klasične predstave ponekad zadržale u hrišćanskoj umetnosti, ali su u tom sučaju klasični mitovi bivali reinterpretirani kao hrišćanske alegorije. Umetnici su mogli da koriste antički repertoar likova, tema, gestova, jedino uz promenu identiteta protagonista: tako je Bahus postajao Isus, filozofi apostoli, a Herkul Samson… Govorili smo o razdvajanju klasične forme od klasičnog sadržaja. Dionysos, Crète, Christ bon pasteur, catacombes romaines

Neoplatonizam i Botičeli (1444-1510) Sa neoplatonizmom se hrišćanski sadržaj dodaje mitu, te je Bogorodica « Nebeska Venera », izvor božanske (a ne ovozemaljske) ljubavi... Cette Venus céleste reste dans le domaine spirituel, alors que sa sœur jumelle, la Venus ordinaire, engendre l’amour humain. Détail, Venus, Botticelli, La Naissance de Vénus, vers 1480

Botticelli, Rođenje Venere, oko 1480 Venera je takođe i Eva pre greha, Božja ljubav koja se pojavljuje na Zemlji, nova, hrišćanska crkva, koju će, kada kroči na zemlju i odevena, simbolizovati, i napokon i « ponovno rođenje », renesansa... Botticelli, Rođenje Venere, oko 1480

Le sacre du printemps Botičeli (1444-1510), Proleće

Detalj, Flora

Kraj firentinskog quattrocenta, firentinske rane renesanse… Kraj prve renesanse, firentinskog « quattrocenta » je obeležen političkim događajima od bitnog uticaja na umetnost: u Firenci, pad moćne porodice Mediči i pojava fanatičnog monaha Savonarole, poznatog po svojim apokaliptičnim propovedima (spaljen 1498). Posle Savonarolinog smaknuća, Firenca ponovo postaje republika, u smislu grada-Države, ili preciznije plutokratija svojih pet stotina najuticajnijih građana. U međuvremenu Rim postaje novi centar pokroviteljstva umetnosti, sa papstvom koje u Italiji obnavlja svoju političku moć… C'est à cette époque que Machiaveli écrit son œuvre majeure le Prince, pour instruire l'un des princes Médicis, qui mettront trente ans à reprendre grâce aux yeux des Florentins.

Rim i obnavljanje političke moći papa Papstvo u Italiji ponovo zadobija na političkoj moći i postaje bitan centar pokroviteljstva u umetnosti, sa ciljem da umetnost hrišćanskog Rima po lepoti nadmaši antičku rimsku umetnost... Najambiciozniji projekat ovog perioda je oslikavanje Sikstinske kapele u Vatikanu, u kome će biti angažovani svi bitni umetnici ovog perioda. Danas ćemo videti fresku Pietra Peruđina Predaja ključeva (Isus predaje ključeve nebeskog carstva Svetom Petru, prvom papi, na kome počiva crkva). Po temi, freska prikazuje epizodu koja zasniva papstvo, dok je u formalnom smislu ova freska manifest umetnosti rane renesanse.

Pietro Peruđino, Predaja ključeva, 1485, freska, Sikstinska kapela, Vatikan

Po temi, freska prikazuje epizodu koja zasniva papstvo, dok je u formalnom smislu manifest umetnosti rane renesanse: tela su skulpturalno prikazana, sa svojom masom i volumenom, u klasičnom kontrapostu (skulptura rane renesanse). Velika dubina prostora je postignuta primenom pravila linearne i atmosferske perspektive. Prikazana arhitektura ukazuje na ideale arhitekture rane renesanse: obnavljanje antičkih uzora (trijumfalna kapija, polukružni lukovi), centralna građevina sa kupolomje novi ideal sakralne arhitekture (uticaj neoplatonizma: krug je savršena forma, slika Božje promisli). Pietro Peruđino, Predaja ključeva, 1485, freska, Sikstinska kapela, Vatikan

Tako stižemo do Visoke renesanse, kojom ćempo se baviti u narednom periodu… l’art de la Rome papale,de Florence et de la république de Venise de 1500 à 1530, Léonard de Vinci (1452-1519), Michel-Ange (1475-1564) et Raphaël (1483-1520), à Venise Giorgione et le Titien. Leonardo da Vinči (1452-1519), Mikelanđelo (1475-1564), Rafael (1483-1520) i Ticijan

Proširite vaše znanje: tumačenje Rođenja Venere: http://revueexsituuqam.wordpress.com/2010/12/17/la-naissance-de-venus-de-sandro-botticelli-la-representation-dun-mythe/ (UQAM, na francuskom)