Uvod u skulpturu rane renesanse Podsetimo se: skulptura srednjeg veka na zapadu

Najbitnije: Skulptura tokom srednjeg veka Od V veka slobodna stojeća skulptura nestaje iz hrišćanske umetnosti, jer podseća na pagansku idolatriju. Opstaće jedino mala plastika i plitak reljef, u kome je vidan uticaj umetnosti seobe naroda (preplet, životinjski stil). Skulptura većih dimenzija se ponovo pojavljuje od XI veka, ali kao arhitektonska dekoracija. Romanička skulptura nije slobodna, već krasi portale i kapitele stubova katedrala. Tela su bez volumena, izdužena, stilizovana, prate oblik stuba ili portala, da bi tokom XII veka poprimila oblik stuba. Između XII i XIII veka skulptura se postepeno odvaja od stuba (telo ostaje u obliku stuba), da bi se tokom XIII veka (gotička skulptura) prvo glava izdvojila iz linije tela, potom ruke, a potom celo telo zauzelo prirodniji položaj, ponovo zadobilo svoju težinu i volumen. Ovaj proces, u XV veku u Firenci, dovodi do ponovne pojave slobodne stojeće skulpture slične antičkoj: to je početak Renesanse. des haut reliefs liés à leur support architectural… même leur personnalité

Od V veka slobodna stojeća skulptura nestaje iz hrišćanske umetnosti, jer podseća na pagansku idolatriju. Opstaće jedino mala plastika i plitak reljef, u kome je vidan uticaj umetnosti seobe naroda (preplet, životinjski stil). Portail sud Saint Sernin de Toulouse, avant 1118. La sculpture monumentale est limité à la sculpture en bois comme ce Crucifix de Géréon (Xème, 185 cm) Portail sud Saint Sernin de Toulouse, avant 1118

Skulptura većih dimenzija se ponovo pojavljuje od XI veka, ali kao arhitektonska dekoracija. Romanička skulptura nije slobodna, već krasi portale i kapitele stubova katedrala. Tela su bez volumena, izdužena, stilizovana, prate oblik stuba ili portala. À partir du Xième siècle

Srednjevekovna skulptura evoluira između XII i XIII veka: od reljefa na stubu (romanika, početak XII veka), preko tela-stuba do tela u obliku stuba ali odvojenog od stuba, naslonjenog na stub, u zasebnoj niši. (gotička umetnost, početak XIIIveka). Début XII, XIIème, début XIIème Saint Pierre de Moissac, début XIIème, Cathédrale de Chartres, 1) oko 1145-1170, Zapadna fasada, srednji portal, glavni Kraljevski portal, figura na dovratniku, 2)portail nord, vers 1210,

Tokom XIII veka tela osvajaju prostor: prvo glave napuštaju oblik stuba... Katedrala u Šartru (Chartres), Le portail nord, début XIIIème, Les figures du transept sud, du XIIIème siècle:

…potom se odvajaju ruke, šire krila …potom se odvajaju ruke, šire krila... Telo više nema oblik stuba, zauzima više prostora, dobija na težini, volumenu, realnoj anatomiji i položaju (pokušaj kontraposta)… Katedrala u Remsu (Rheims), Zapadna fasada, Srednji portal, posle 1252, Figure na desnom dovratniku, Blagovesti i Susret Marije i Jelisavete Cathédrale de Rheims,façade ouest, après 1252: L’Annonciation et la Visitation

Ta skulptura, koja se odvaja od zida i napušta oblik stuba (ovde zauzima posebne niše, udubljenja u zidu), i ponovo dobija na težini, volumenu i realnoj anatomiji... Cathédrale de Reims, 1225-1245 Cathédrale de Reims, après 1251

Ta skulptura će nam, počev od XV veka u Firenci, ponovo postati slobodna skulptura u punom volumenu, kao što je bila antička... à Florence Nanni di Banco, Quattro Santi Coronati, 1410-13, Or san Michele, Florence

To će biti početak Renesanse. Nanni di Banco, Quattro Santi Coronati, 1410-13, Or san Michele, Florence To će biti početak Renesanse. Donatello, Saint Marc, 1411, Or San Michele, Florence

Rana rensansa u skulpturi Odvajanje od arhitekture, realnost tela Nani di Banko, Donatelo

U XV veku u Firenci , ponovo se pojavljuje slobodna stojeća skulptura u punom volumenu, nalik na antičku. à Florence Nanni di Banco, Quattro Santi Coronati, 1410-13, Or san Michele, Florence

Ako uporedimo skulpture Nano di Banka, Četiri krunisana sveca sa gotičkom skulpturom na dovratku Katedrale u Šartru, Četiri sveca nam izgledaju realnije i monumentalnije. Cathédrale de Chartres, portail nord, vers 1210 Nanni, Quattro Santi Coronati, 1410-13

Tela ovde izgledaju realistično, dobro zapažena u svom volumenu, masi, težini, podložno silama koje na njega deluju (težina draperije koja pada u prirodnim naborima) . Tela deluju masivno, njihova masa prevazilazi srednjevekovnu skulpturu, utisak je sasvim različit od onog koga ostavljaju gotičke skulpture katedrale u Šartru: četiri sveca izgledaju monumentalno. Nanni, Quattro Santi Coronati, 1410-13, Or San Michele, Florence

Realizam portreta podseća na rimsku skulpturu (zapazite sličnost portreta jednog od svetaca sa portretom rimskog građanina iz III veka). Portret rimskog građanina, III vek Nani di Banko, Četiri krunisana sveca, 1410-13, detalj portreta

Nani di Banko, Četiri krunisana sveca, 1410-13, Or san Mikele, Firenca Nani di Banko je umro mlad, te ranu renesansu u skulpturi pogotovo vezujemo za ime jednog drugog skulptora, Donatela. Donatelo, Sveti Marko, 1411, Or San Mikele, Firenca

Donatello (1386-1466) Ova statua Svetog Marka, koju Donatelo takođe realizuje za Or san Mikele u Firenci, je prva stvarno slobodno stojeća skulptura posle antičke, zaista nezavisna od arhitektonskog okvira u kome se javlja, i u klasičnom kontrapostu. Donatelo, Sveti Marko, 1411, Or San Mikele, Firenca

Setite se: Kontraposto Prvi put se pojavljuje u antičkoj grčkoj umetnosti u V veku p.n.e., kada je prvi put zaista opažen i prikazan prirodan položaj tela u mirovanju: jedna noga (ovde ona isturena) se odmara, rasterećena, dok je težina tela oslonjena na drugu nogu. Simetrija tela je time poremećena, jedno koleno je niže od drugog, linije kukova i ramena su iskošene a ne upravne na središnju liniju tela, koja više nije ravna već iskrivljena u obliku slova S. Ovu pozu zovemo kontraposto, koristeći italijansku reč za kontratežinu. Kontraposto je prirodan položaj tela u mirovanju, kada je oslonac na jednoj nozi dok se druga odmara... Éphèbe (jeune homme), 480 av. J.C.

Nanni di Banco, Quattro Santi Coronati, 1410-13, Or san Michele, Florence Iako smo kontraposto mogli da vidimo i ranije, u neveštoj primeni u skulpturi katedrale u Remsu, ili kod Nani di Banka diskretno, Donatelov Sveti Marko je prva skulptura od antike prikazana u jasnom i precizno izvedenom kontrapostu. Donatello, Saint Marc, 1411, Or San Michele, Florence

U Donatelovom Svetom Đorđu, nalazimo još jedan aspekt antičke skulpture: lepotu mladog i atletski građenog tela, ovde hrišćanskog viteza. Donatelo, Sveti Đorđe, oko 1416, Or San Mikele, Firenca

Dok u Proroku Abakuku (nazvanog i Cukone, « Tikvoglavi »), možemo pričati o « plemenitoj ružnoći », realizma antičkih rimskih portreta. Zuccone, « Tête de Citrouille » Prophète Habakkuk (Zuccone, « Tête de Citrouille »), exécuté entre 1427-36 par Donatello, pour le Cathédrale de Florence

Dok je ovaj bronzani David (Donatelo, oko 1430), prvi akt u prirodnoj veličini od antike. David je takođe i prvi akt u klasičnom smislu reči. U srednjevekovnoj umetnosti nagost je uvek imala moralnu dimenziju, bilo negativnu (Adam i Eva, prokleti), bilo pozitivnu (Hristovo stradanje, mučeništvo). David, svojom obnaženošću i telom veoma mladog mladića, još dečaka, izražava, kao u antici, veru u snagu i dostojanstvo čoveka uprkos njegovoj nejakosti, ranjivosti i smrtnosti. David, 1430, bronze, h. 185cm Nous parlons du fond qui a retrouvé la forme… (un beau garçon est un beau garçon, et non pas un péché ou une vertu). Duc de Milan comme nouveau César, Florence comme nouvelle Athènes

David, bronza, 185cm, Donatelo oko 1430 Ova statua je takođe prva statua mišljena da bude viđena sa svih strana, pošto je poručena za privatno dvorište, a ne za ukras zida neke crkve, i time je takođe i prva stojeća skulptura mišljena bez odnosa na zid, zaista slobodna i vidljiva sa svih strana. David, 1430, bronze, h. 185cm Nous parlons du fond qui a retrouvé la forme… (un beau garçon est un beau garçon, et non pas un péché ou une vertu). Duc de Milan comme nouveau César, Florence comme nouvelle Athènes David, bronza, 185cm, Donatelo oko 1430

Donatelo u Padovi radi konjaničku statuu Gatamelate, skoro preminulog komandanta mletačke vojske. Konjanička statua (i detalj portreta) Gatamelate pred bazilikom di Santo u Padovi, 1445-1450, bronza

I Gatamelatina statua (levo) preuzima antički uzor, setite se konjaničke statue Marka Aurelija u Rimu (II vek)(dole)

Ali dok antička statua prikazuje pobedničkog cara, Donatelo na podjednako monumentalan način prikazuje zaslužnog građanina, velikog vojskovođu kome se Mletačka republika na ovaj način odužuje... Konjanička statua Marka Aurelija, Rim (II vek) Detalj portreta konjaničke Gatemalatine statue u Padovi, Donatelo, 1445-1450, bronza Marc Aurèle Rome

Skulptura rane Renesanse Danas smo na primerima Donatelovih (1386-1466) dela, videli osnovne karakteristike skulpture rane renesanse u Italiji: Skulptura postaje nezavisna od arhitekture, postaje slobodna, « stojeća », « puna plastika », mišljena da bude viđena sa svih strana (Sveti Maro, Prorok Abakuk, David); Telo ponovo dobija težinu, volumen, svoju stvarnu, realističnu, anatomiju i položaj (klasični kontraposto) Ponovo se pojavljuje klasični akt, prikaz nagog tela (David) u klasičnom smislu divljenja fizičkoj lepoti tela (David, Sveti Đorđe); Ponovo se javlja realističan portret, nalik na rimske portrete («  plemenita ružnoća  » proroka Abakuka, « Tikvoglavog »); I drugi antički modeli se ponovo preuzimaju (konjanička Gatemelatina statua, u slavu zaslužnog vojskovođe).

Skulptura nezavisna od arhitekture, slobodna, « stojeća », « u punoj plastici » (mišljena da bude viđena sa svih strana), realizam prikaza tela, draperije, portreta (Sveti Maro, Prorok Abakuk, David) Donatelo, Sveti Marko, 1411, Or San Michele, Firenca Prorok Abakuk (Zuccone, « Tikvoglavi »), Donatello, između 1427-36, za Firentinsku katedralu

Donatello, Sveti Đorđe, oko 1416, Or San Mikele, Flirenca Slobodno stojeća skulptura u prirodnoj veličini, klasično divljenje lepoti tela reinterpretirano u hrišćanskom kontekstu (David, Sveti Đorđe) (akt , golo telo « u klasičnom smislu » (lepota tela) a ne u « srednjevekovnom » (greh ili mučeništvo)). David, Donatello, 1430, bronza, visina 185cm

Preuzimanje i drugih antičkih modela (konjanička Gvatemelatina statua, u slavu zaslužnog vojskovođe). Realizam portreta. Donatello, konjanička Gatamelatina statua, Padova, 1445-50