Механизми прилагођавања Европској унији Борис Јеврић

1. Настанак и ширење ЕУ стварање наднационалне организације било је потребно из политичких и економских разлога да се спрече неки будући ратови између европских народа да се привреда може обновити само стварањем заједничког тржишта, које би подстакло већу конкуренцију

Европска заједница за угаљ и челик, 1952 Европска заједница за угаљ и челик, 1952.г - прва европска наднационална заједница! Римски уговори 1957.г. Европска економска заједница (ЕЕЗ) и Европска заједница за атомску енергију (Еуратом) слободно кретање робe; кретање људи, капитала и услуга је олакшано; висина трговинских царина између земаља чланица је значајно смањена, монопол је забрањен

1952-1958: Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија.

Јединствени европски акт, 1985. – развој унутрашњег тржишта – институционална реформа – проширење искључивих надлежности Заједнице – јачање економске и монетарне интеграције – формализовање Европске политичке сарадње у области спољне политике

Мастрихтски уговор, 1992. “Уговор о Европској унији” I стуб: економска и монетарна унија II стуб: заједничка спољна и безбедносна политика III стуб: правосудна питања и унутрашњи послови Уговор из Нице, 2001. Стратешки циљ за деценију 2000-2010: „учинити ЕУ најконкурентнијим и најдинамичнијим привредним простором на свету, заснованом на знању и способностима да оствари одрживи раст...“

2. Каква су очекивања?

Да ли је чланство у ЕУ добро за конкретну земљу?

Политика проширења?

Слободна конкуренција или интервенционизам?

3. Јефтина радна снага више није предност Лисабонски савет за економску конкурентност богаство једне земље је збирни резултат њених природних богатстава, финансијског, и људског капитала, и продуктивности. јефтина радна снага више није компаративна предност која једној земљи може да обезбеди конкурентност на глобалном тржишту, већ искључиво квалитет рада!!!

да се не би десио “ефекта преливања”, треба: 1. да се повећа државно улагање у образовање 2. ни једна социо-демографска група не сме бити запостављена. “Сваки радник млађи од 65 година превише је млад да би био игнорисан или остављен по страни, и сувише је драгоцен за сваку централноевропску земљу да би прерано био пензионисан”. 3. државне владе треба да подрже повезивање својих универзитета, истраживачких институција и развојних одељења својих компанија са истраживачким мрежама у Европи и свету. 4. да што пре почну да се припремају за старење својих друштава, понајпре прилагођавање пензионих система.

4. Економска структура земаља чланица Укупан ГДП ЕУ 27 око 10,5 хиљада млрд. ЕУР (трећина светског дохотка), по глави становника око 24.000 ЕУР; САД 36.600, Јапан 27.000

Секторска структура БДП услуге: 71% индустрија: 27% пољопривреда: 2%

Структура трговине ЕУ

Водећи извозни производи ЕУ

Водећи увозни производи ЕУ

5. Економска структура нових чланица и земаља кандидата

Раст БДП-а

Стопе незапослености

Збирни подаци за све европске земље

6. Критеријуми за улазак Критеријуми из Копенхагена 1. Политички критеријуми: стабилност установа које обезбеђују демократију (значи треба да постоји вишепартијски систем), владавину права, поштовање људских права и права мањина

ЕК извештава о: – улози и овлашћењима националног парламента – могућностима рада опозиције – независности, финансирању и ефикасности правосуђа – стабилности владе – развоју локалне самоуправе – обавезама из међународних споразума – борби против корупције – финансирању странака – правима појединаца (вера, пол) – третман деце и старијих – третман мањина

2. Економски критеријуми: – либерализација цена и спољне трговине – ефикасни привредни систем – транспарентност закона – рашчишћени имовински односи – развијен финансијски систем БИТНО: државе које пролазе кроз транзицију, нису у стању да се носе са правилима која уређују конкуренцију у ЕУ!!!

3. Административни критеријуми: – преузимање законодавства Сво законодавство ЕУ: Acquis communautaire Садржи оснивачке уговоре, законодавство, пресуде Суда правде, декларације, конвенције, резолуције, међународне уговоре, мере заједничке безбедносне, спољне политике, мере унутрашњих и спољних послова.

– банана не сме бити исувише искривљена (јер то сугерише њену поквареност) – код парадајза се допушта одступање од величине за све класе у јединици паковања које може бити до 10%, по броју или тежини парадајза које имају нешто мањи или већи обим од назначеног, с минималном величином од 33 мм за округли и ребрасти парадајз и 28 мм за дугуљасти парадајз – код паприке разврстане по величини разлика у обиму између највећег и најмањег плода у истом паковању не сме бити већа од 20 мм

– једнообразно тумачење, примена и санкционисање (у случају неспровођења) законодавства – да се остваре 4 слободе треба политика конкуренције, регулисање државне помоћи – не захтева се чланство у монетарној унији – потребна ефикасна и развијена државна управа, обучени кадрови и правосудни систем. Колико су земље у транзицији у могућности да аспсорбују Aquis...?

4. Проширење не сме да угрози финасијске ресурсе ЕУ. горња граница издатака ЕУ je 1,27% ГДП свих држава ЕУ. Средства су усмерена ка остварењу 3 главна циља: – проширење заједничких мера на подручју спољних послова – јачање привредне и социјалне повезаности – повећање конкурентности европских предузећа

Критеријуми из Мастрихта Финални циљ је: економска и монетарна унија, која обезбеђује пуну слободу кретања лица, роба, услуга и капитала, неповратно фиксиране девизне курсеве и јединствену валуту – Критеријум ценовне стабилности захтева да просечна годишња стопа инфлације земље не сме бити већа од 1,5 процентних поена изнад просека у 3 земље са најнижом инфлацијом, у једногодишњем периоду пре испитивања

– Критеријум стања јавних финансија, захтева да буџетски дефицит не прелази 3% у односу БДП дате земље, а укупан јавни дуг 60% у односу на БДП – Критеријум учешћа у девизном механизму, значи земља мора да проведе најмање 2 година у ЕРМ II механизму девизних курсева, без промена паритета према осталим валутама. – Критеријум усклађености дугорочних каматних стопа, подразумева да дугорочна каматна стопа не сме бити већа од 2 процентна поена изнад дугорочне просечне каматне стопе у 3 земље чланице са најнижом стопом.

Зашто су ови услови толико ригорозни? Критеријуми имају за циљ да што више осигурају стабилност монетарној унији и предупреде могуће дестбилизирајући ситуације! Како? Први критеријум. Треба да предупреди појаву значајних дефицита у текућем делу платног биланса, који могу бити последица губитка конкурентности у случајевима када је стопа инфлације већа него у другим земљама

У одређеним случајевима мора се рачунати и са дефлацијом, како би се кроз побољшање конкурентности, повећала тражња за домаћим производима и земља вратила у позицију екстерне равнотеже. Дуги критеријум. Фискална одрживост у средњем року подразумева остваривање примарног суфицита. А примарни суфицит подразумева рестриктивну фискалну политику.

Трећи критеријум. Утврђени су билатерални централни паритети између валута чланица. флуктуација: ±2,25 % (4,5%) Италија: 6% Четврти критеријум. Дозвољена разлика од 2 процентна поена може се протумачити као премија на ризик. Мала разлика у каматним стопама може да допринесе равнотежи у платном билансу, кроз прилив капитала!!!

Ектерна неравнотежа се може отклонити дефлаторним прилагођавањем (а тo изазива смањење привредног раста и повећање незапослености) Суштина је да равнотежа базичног биланса добрим делом ограничена критеријумом који се односи на дугорочну каматну стопу!

– услов стабилности цена су задовољиле све земље, осим Грчке – услов стабилности цена су задовољиле све земље, осим Грчке. Најнижу стопу забележиле су; Аустрија (1,1%), Француска (1,2%) и Ирска (1,2%). – буџетске дефиците испод референте вредности имају све земље осим Грчке. – критеријум јавног дуга испунили само Луксембург (6,7%), Француска (58%) и Финска (55,8%). Немачка (61,3%) – критеријум учешћа у механизму девизног курса у оквиру ЕМС имале све чланице, осим Грчке и Шведске. – критеријум усклађености дугорочних каматних стопа испуниле све чланице, сем Грчке.

Повећање нивоа економске интегрисаности земаља кандидата, тј Повећање нивоа економске интегрисаности земаља кандидата, тј. процес конвергенције привредне структуре земаља кандидата привредној структури земаља ЕМУ, често се назива процес сустизања (catch-up процес). Суштина је стварање модерног приватног сектора који ће у великој мери заменити постојећи државни сектор!!

Друга димензија обухвата трансформацију привредне структуре. Од ниско технолошке и ресурсно интезивне ка технолошки интезивној привредној структури. Трошкови прилагођавања: повећање стопе незапослености, смањење стопе привредног раста и повећање екстерне неравнотеже у виду раста дефицита текуће биланса.

Либерализација робних и новачних токова, у догом року земљи доноси користи. У кратком року, земља бележи значајне екстерне трошкове – али они нису увек видљиви. Дефицити у текућем билансу се покривају суфицитима у финансијском билансу.

Дефицит у спољнотрговинској размени, Словенија (једним делом) покрива суфицитом у размени са земљама које нису чланице, па смањује трошкове дефлаторног прилагођавања.

БИТАН ЕКОНОМСКИ ЗАКЉУЧАК: Мање развијене земље увек подносе већи терет прилагођавања у режиму фиксног девизног курса! “проширење ЕМУ данас је више израз политичке воље него што је резлутат чисто економске калкулације”

7. Условљање као основна политика Најпре су користиле СБ и ММФ, од 1980.г. Последњих 15 год. условљавање је постало основни стуб ЕУ у управљању проширењем. Зашто? да придруживање не би пореметило: 1. функционисање интерног тржишта, 2. систем управљања са више нивоа и 3. демокртаске норме ЕУ.

трошкови/користи: 1) јасност услова 2) величина награда и брзина награђивања 3) кредибилност претњи и обећања 4) величина трошкова и вето играчи

2 играча, 2 врсте стартегије Када је условљавање ефективно?

k – нето корист проширења за ЕУ и кандидата p – једнократна премија коју аплиакнт ужива, пошто се задржава могућност учлањења, док он не спроводи реформу d – корист од одустајања проширења w – дисконтни фактор, 0<w<1

1. дисконтни фактор w мора бити довољно висок како би постојала сарадња 2. када је вредност р релативно мала у поређењу са користима сарадње k, већа је вероватноћа стабилне кооперације 3. десна страна формуле постаје мања ако су користи од сарадње, k, значајно веће од користи одустајања, d. За ефикасно функционисање условљавања, ЕУ треба да осигура да у поређењу са трошковима домаћих реформи, кандидат има довољно нето користи.

Хвала на пажњи. Питања за размишљање: 1. У ком квадранту ће завршити Србија? 2. Хоће ли бити још (нових) услова? 3. Да ли је ЕУ већ пренапрегнута, тј. да ли ће бити још таласа проширења? Хвала на пажњи.